Vesta (mitologija)


Vesta
druga imena	Vestija
opis	božica vatre, zaštitnica Rima
roditelji	Ops i Saturn
grčki pandan	Hestija

Vesta ili Vestia je božica djevica, božica vatre, zaštitnica ognjišta, doma i porodice u rimskoj mitologiji.^[1] Iako se često spominje da je ona rimski pandan Hestije iz grčke mitologije, ona je imala velike, ali tajanstvene uloge u rimskoj religiji dugo prije nego se Hestija pojavila u grčkoj kulturi. Vesta je puno važnija za Rimljane, nego Hestija za Grke. Vesta je vrlo rijetko prikazivana, kao i Hestija.

Opis

Vesta je kćer Saturna i Ops, koji su vladali svijetom tokom zlatnog doba. Braća su joj Jupiter, Neptun i Pluton, a sestre Cerera i Junona. Jupiter je kastrirao svog oca i proglasio se kraljem. Vesti je dao vlast nad Rimom, Cereri nad Zemljom, Neptunu nad morem i Plutonu nad podzemljem, a sebi je preuzeo nebo i zrak. Vesta je imuna na Venerine moći, ne može se zaljubiti, te nema muža ni djecu. Vesta je i božica srca te središta. Ona predstavlja srce Rimskog Carstva. Vestina se prisutnost vidi po svetoj vatri. Budući da se vatra pali u hramovima i na ognjištima, ona je vrlo važna božica, štovana svuda.

Kult

Vestine su svećenice vestalke, a najpoznatija je Marsova ljubavnica Reja Silvija. Svećenice su čuvale svetu vatru u hramovima. To su činile do 391. kad je uvedeno krščanstvo, a štovanja svih poganskih božanstava su zabranjena. Vestalke su morale biti djevice, iako se u mitologiji spominje da je Reja Silvija začela sa Marsom Romula i Rema. Vestalke su bile poput redovnica, a živjele su u kući kraj Foruma. Ako bi optuženika vodili na pogubljenje, a on bi vidio vestalku, oslobodili ga, što svjedoči o važnosti Veste. Vestalke su bile samostalne i slobodne, te su smjele izlaziti izvan grada. Vestin je festival Vestalia. Vesta je i zaštitnica kuće, štovana bacanjem hrane u vatru.

Reference

^ "Vesta | Roman Goddess of Hearth & Home | Britannica". www.britannica.com (jezik: engleski). Pristupljeno 10. 8. 2024.

Vanjski linkovi

Moderna literatura

Beard, Mary; North, John; Price, Simon (1998a). Religions of Rome: Volume 1, A History. Cambridge University Press. ISBN 0-521-30401-6.
Beard, Mary; North, John; Price, Simon (1998b). Religions of Rome: Volume 2, A Sourcebook. Cambridge University Press. ISBN 0-521-45015-2.
Beekes, Robert (2010). Etymological Dictionary of Greek. Leiden-Boston: Brill. ISBN 978-900417418-4.
Benveniste, Émile (1969). Le vocabulaire des institutions indo-européenes (jezik: francuski). Paris: Éditions de Minuit.
Bowerstock, Glenn Warren; Brown, Peter; Grabar, Oleg (1999). Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World. The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-51173-6 – preko Internet Archive.
Brulé, Pierre (1987). La Fille d'Athènes: la religion des filles à l'époque classique: mythes, cultes et société (jezik: francuski). Paris: Belles lettres. ISBN 978-2-25160-363-6.
Cecere, M. G. Granino (2003). "Vestali non di Roma". Studi di Epigrafia Latina (jezik: italijanski). 20.
The Chiron Dictionary of Greek & Roman Mythology: Gods and Goddesses, Heroes, Places, and Events of Antiquity. Chiron Publications. 1993. ISBN 978-0-933029-82-8 – preko Internet Archive.
Deroux, Carl (2008). Studies in Latin Literature and Roman History. 315. Latomus.
DiLuzio, Meghan J. (2016). A Place at the Altar: Priestesses in Republican Rome. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-16957-6.
Dixon-Kennedy, Mike (1998). Encyclopedia of Greco-Roman Mythology. ISBN 978-1-57607-094-9.
Dubourdieu, Annie (1989). Les Origines et le développement du culte des pénates à Rome (jezik: francuski). École française de Rome. ISBN 978-2-72830-162-1.
Dumézil, Georges (1974). "2". La religion romaine archaïque, avec un appendice sur la religion des Étrusques (jezik: francuski). Paris: Payot. part 2.
Fraschetti, Augusto (2001). Roman Women. Prevod: Linda Lappin. University of Chicago Press. ISBN 978-022626093-8.
Frazer, James George (1929). Fastorum libri sex. IV. London: Macmillan and Co.
Frothinghom, A. L. (1914). "Circular Templum and Mundus. Was the Templum Only Rectangular?". American Journal of Archaeology. 18.
Geffcken, Katherine A.; Dickison, Sheila Kathryn; Hallett, Judith P. (2000). Rome and Her Monuments: Essays on the City and Literature of Rome in Honor of Katherine A. Geffcken. Wauconda, Illinois: Bolchazy-Carducci Publishers. ISBN 978-0-86516-457-4.
Hemelrijk, Emily (2015). Hidden Lives, Public Personae: Women and Civic Life in the Roman West. New York: Oxford University Press. ISBN 978-019025188-8.
Herbert-Brown, Geraldine (1994). Ovid and the Fasti: An Historical Study. Oxford: Clarendon Press Oxford. ISBN 978-0-19-814935-4.
Hersch, Karen K. (2010). The Roman Wedding: Ritual and Meaning in Antiquity. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19610-9.
Johnston, Sarah Iles (2004). Religions of the Ancient World: A Guide. The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01517-3.
Lefkowitz, Mary R.; Fant, Maureen B. (2005). Women's Life in Greece and Rome: A Source Book in Translation. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8310-1.
Littlewood, R. Joy (2006). A Commentary on Ovid: Fasti book VI. Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19927-134-4.
Marouzeau, Jules (2006). Revue des études latines (jezik: francuski). Société d'Édition Les Belles Lettres.
Middleton, John Henry (1886). "The Temple and Atrium of Vesta and the Regia". Archaeologia: 395. Ovaj članak sadrži tekst iz ovog izvora, koji je u javnom vlasništvu.
Middleton, John Henry (1892). The Remains of Ancient Rome. 1. str. 295. Ovaj članak sadrži tekst iz ovog izvora, koji je u javnom vlasništvu.
Mommsen, Theodor (1894). The History of Rome. I. Ovaj članak sadrži tekst iz ovog izvora, koji je u javnom vlasništvu.
Morford, Mark P. O.; Lenardon, Robert J. (1999). Classical Mythology (Sixth izd.). Oxford University Press.
Newlands, Carole Elizabeth (1995). Playing with Time: Ovid and the Fasti. 55. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3080-0.
Noehden, G. H. (1817). "On the Worship of Vesta, and the Holy Fire, in Ancient Rome: with an Account of the Vestal Virgins". The Classical Journal. 15.
Paschalis, Michael (1977). Virgil's Aeneid: Semantic Relations and Proper Names. Clarendon Press Oxford. ISBN 978-0-19-814688-9.
Salzman, Michele Rene (1990). On Roman Time: The Codex-Calendar of 354 and the Rhythms of Urban Life in Late Antiquity. University of California Press. ISBN 978-0-520-06566-6.
Schroeder, Jeanne Lorraine (1998). The Vestal and the Fasces: Hegel, Lacan, Property, and the Feminine. London: University of California Press. ISBN 978-0-520-21145-2.
Severy, Beth (2003). Augustus and the Family at the Birth of the Roman Empire. Routledge. ISBN 978-0-203-21143-4.
Thédenat, Henry (1908). Le Forum romain et les forums impériaux (jezik: francuski). Paris: Hachette et Cie.
Watkin, David (2009). The Roman Forum. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03341-2 – preko Internet Archive.
Williams, Rome (2008). The Original Dysfunctional Family: Basic Classical Mythology for the New Millennium. Mundelein, Illinoi: Bolchazy-Carducci. ISBN 978-0-86516-690-5.
Wiseman, Timothy Peter (1995), Remus: A Roman Myth, Cambridge University Press, ISBN 0-521-41981-6

Logo Commonsa

Božica Vesta na Wikimedia Commonsu.

[1] "Vesta | Roman Goddess of Hearth & Home | Britannica". www.britannica.com (jezik: engleski). Pristupljeno 10. 8. 2024.

[1]