Теочин
Теочин | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Моравички |
Општина | Горњи Милановац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 690 |
Положај | |
Координате | 44°04′03″N 20°14′02″E / 44.0675°N 20.234°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 642 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | GM |
Координате: 44° 04′ 03" СГШ, 20° 14′ 02" ИГД Теочин је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 690 становника (према попису из 1991. било је 771 становника).
Теочин се налази на јужној подгорини Рајца, на пространој површи динарског правца. Атар Теочина је брдско-планинске природе и са свих страна је опкољен шумом, јер је село настало у крчевинама. Атар се налази на површи дугачке косе, која је целом дужином заравњена и широка. Сам терен се састоји од кречњака, на чијој површини се налази танак покривач црвенкасте глине, па на њему нема извора и водотокова. Теочин је повезан асфалтним путем са Горњим Милановцем преко Бершића и са Пожегом преко Прањана. Овај пут се наставља према северозападу до Брајића. Због овог пута кроз Теочин саобраћа аутобуска линија. У самом седишту села налази се четворогодишња школа, две продавнице, месна канцеларија и једна кафана. У Теочину мештани имају воћњаке шљиве „пожегаче“ од које праве шљивову ракију препеченицу. Међутим, главна пољопривредна агрокултура која је препородила село је гајење кромпира, која добро успева и има изузетан квалитет.
У овом селу је рођен устанички војвода Милић Дринчић.
У насељу Теочин живи 598 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,6 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,37.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 688 | 99,71% | ||
Румуни | 1 | 0,14% | ||
непознато | 1 | 0,14% |
м | ж | |||
? | 0 | 2 | ||
80+ | 6 | 14 | ||
75-79 | 23 | 20 | ||
70-74 | 25 | 34 | ||
65-69 | 32 | 35 | ||
60-64 | 18 | 19 | ||
55-59 | 20 | 13 | ||
50-54 | 20 | 22 | ||
45-49 | 38 | 28 | ||
40-44 | 16 | 17 | ||
35-39 | 22 | 17 | ||
30-34 | 16 | 21 | ||
25-29 | 24 | 24 | ||
20-24 | 33 | 26 | ||
15-19 | 17 | 12 | ||
10-14 | 12 | 9 | ||
5-9 | 16 | 8 | ||
0-4 | 15 | 16 | ||
просек | 43.6 | 46.8 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата | Ожењен/ Удата | Удовац/ Удовица | Разведен/ Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 310 | 87 | 197 | 18 | 8 | - |
Женски | 304 | 42 | 197 | 64 | 1 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 226 | 211 | - | - | 5 | 1 | 2 | 3 | - | 2 |
Женски | 168 | 148 | - | - | 7 | - | - | 2 | 3 | 2 |
Оба | 394 | 359 | - | - | 12 | 1 | 2 | 5 | 3 | 4 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 2 | - | - | - | - | - | - | |
Женски | - | - | - | 3 | 2 | 1 | - | - | - | |
Оба | - | - | 2 | 3 | 2 | 1 | - | - | - |
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9