1807

1807 (MDCCCVII) je bila redovna godina koja počinje u četvrtak u gregorijanskom, odnosno redovna godina koja počinje u utorak u julijanskom kalendaru, koji kasni 12 dana.

• 6. 1. - Nakon što je Napoleon prošlog novembra uveo Kontinentalnu blokadu, Britanci proširuju svoju blokadu iz maja. Doći će do pogoršavanja odnosa sa neutralnim zemljama: Danskom (→ Engleski ratovi 1807-14), Rusijom (→ Anglo-ruski rat 1807-12) i SAD (→ Rat iz 1812.).
• 7. 1. - Rat Četvrte koalicije: Francuzi ulaze u Breslau/Wrocław.
• 8. 1. - Prvi srpski ustanak: nakon varoši prošlog meseca, ustanci zauzimaju Gornji grad Beogradske tvrđave. Austrijski nadvojvoda Karlo predlaže u ovo vreme da Austrijanci posednu Beograd, kako bi pretekli Ruse, što je odbijeno iz obzira prema Napoleonu^[1].
• 12. 1. - U Leidenskoj luci eksplodirao brod sa barutom, stradala 151 osoba, razoreno preko 200 zgrada.
• 23. 1. (11. 1. po j.k.) - Proglas ruskog generala Ivana Miheljsona Srbima, poziva ih na saradnju i dejstva u pravcu Vidina.^[1].
  • Srbi prave prekid sa sultanom, odbacuju ustupke koji su ponuđeni u pregovorima sa Petrom Ičkom (→ Ičkov mir).
• 25. 1. - Ruska ofanziva u Istočnoj Pruskoj: Bitka kod Mohrungena.
• 27. 1. (kalendar?) - Umro gospodar Vidina Osman Pazvanoglu.
• 28. 1. - U Memelu sklopljen mir između Britanije i Pruske.
• 30. 1. - Počinje francuska Opsada Stralsunda, švedskog grada u Pomeraniji.
• poč. godine - "Opasna raspoloženja" među Srbima u austrijskom Sremu - neki su otišli u ruski tabor u Vlašku moleći da ih oslobode^[1].

• 3. 2. - Anglo-španjolski rat, Britanske invazije Rio de la Plate: Britanci zauzeli Montevideo (do septembra).
• 7 - 8. 2. - Bitka kod Eylaua: krvav sudar Napoleona i ruskog generala Bennigsena, bez jasnog rezultata.
• 8. 2. (27. 1. po j.k.) - Srpski ustanici zauzimaju Šabac.
• februar - Britanski brodovi Blenheim i Java nestali u oluji nedaleko od Mauricijusa, sa 590 odn. 280 ljudi na palubi.
• 16. 2. - Bitka kod Ostrolenke: francuska pobeda.
• 17. 2. - Henri Christophe izabran za predsednika Države Haiti na severu zemlje (kralj 1811-20).
• 17. 2. - Francuski konzul Pierre Laurent Jean-Baptiste David stiže u Travnik (do 1814).
• 19. 2. - Dardanelska operacija: britanski neuspeh protiv Osmanlija.
• 19. 2. - Bivši potpredsednik SAD Aaron Burr uhapšen pod optužbom za izdaju, da je želeo sebi napraviti državu na jugozapadu (oslobođen je).
• 24. 2. - Ruski admiral Dmitrij Senjavin stiže do Dardanela.

• 2. 3. - Zabranjen uvoz robova u SAD, počevši od sledeće godine.
• 7. 3. (23. 2. po j.k.) - Sulejman-paša krenuo iz Beogradskog grada (otkriveno je da je pozivao susedne pašaluke u pomoć), ali je ubijen - slede pokolji Turaka u Beogradu i drugim mestima^[1].
• 9. 3. - Turci napustili i Donji grad Beogradske tvrđave, čime je čitav grad oslobođen.
• 9. 3. - Alexandre Pétion je predsednik Republike Haiti, na jugu zemlje (do 1818).
• 10. 3. - Ruska flota zauzima ostrvo Tenedos.
• 14. 3. - Ostrvo Bonaparte (Reunion) u Indijskom okeanu pogodio je još jedan ciklon, nakon oluja prošle zime i suše - razorena poljoprivreda napušta kafu, karanfilić i pamuk u korist šećerne trske.
• 18. 3. - Aleksandrijska ekspedicija: Britanci se iskrcavaju u Egiptu, u korist mameluka protiv Muhamed Alija. Pušteni su u Aleksandriju, ali nemaju sreće u unutrašnjosti - zemlju napuštaju u septembru.
• 19. 3. - Pruski grad Danzig pod francuskom opsadom.
• 24. 3. - Umro splitski nadbiskup Lelije Cipiko - stolica upražnjena do 1828, kada je snižena u biskupiju, udruženu sa makarskom.
• 25. 3. - Zakon o trgovini robovima je zabranjuje u Britanskoj imperiji (ropstvo je ukinuto 1833).
• 25. 3. - Britanska vlada Williama Grenvillea pala po pitanju emancipacije katolika, čemu se kralj protivi. Sledi William Cavendish-Bentinck, 3. vojvoda od Portlanda (do 1809) na čelu pristalica pokojnog Pitta (W.C-B. je već bio premijer 1783).
• 25. 3. - Željeznica Swansea and Mumbles u južnom Walesu postaje prva koja prevozi putnike sa kartama (konjska vuča, duljina 8,8 km).
• 29. 3. - Heinrich Wilhelm Olbers otkrio asteroid 4 Vesta (do 1850-ih je smatrana za planetu).
• 31. 3. (19. 3. po j.k.) - Predsednik Pravitelstvujuščeg Sovjeta knez Sima Marković izjavio da Srbija smatra sebe za nezavisnu državu, nakon što su Turci tražili 20.000 vojnika za rat protiv Rusije^[1].

• april-jun - Napoleon stanuje u zamku Finckenstein, tu je i Marie Walewska s kojom se upoznao zimus.
• 7. 4. - U Francuskoj su već pozvani regruti iz klase 1808, jedinice daju i Italijani i Španci^[2].
• 4 - 12. 4. - Frobergova pobuna na britanskoj Malti.
• april - U Sremu je izbio Ticanov ustanak - ubrzo ugušen.
• april - Crnogorski i hercegovski ustanici opkolili Nikšić, ali Crnogorci se povlače; pokušavaju da osvoje Klobuk i Trebinje ali su poraženi (Turcima su pomagali Francuzi)^[1]
• april - Jakov Nenadović pokušava da napadne Soko, ali ubrzo odustaje.^[3]
• 21. 4. - Muhamed Ali porazio Britance kod Rozete.
• 24. 4. (12. 4. po j.k., Veliki petak) - Teške borbe kod Deligrada, smrtno ranjen Vuča Žikić^[1].
• 26. 4. - Bartensteinski ugovor: prusko-ruski sporazum protiv Napoleona.

• proleće - Milenko Stojković vodi borbe oko Negotina, srpske čete dopiru do Vidina, ali biće opkoljen između Štubika i Malajnice^[1].
• proleće - Pokret srpskih seljaka u 20 sela spahiluka Voćin (Vučin) na čelu sa Stevanom Filipovićem iz Naukovca zbog spahijskih nepravdi.^[4]
• proleće - leto - Prvi srpski ustanak: ustanici ulaze u Prokuplje i Kuršumliju, pokušavaju sa Leskovcem, vode borbu u Grdeličkoj klisuri. Sa Rogozne privremeno blokiraju put iz Kosova prema Bosni. Nakratko zauzimaju Priboj, Rudo i Višegrad. Semberija i bosansko Podrinje su u ustanku, što bosanski ajani i paše suzbijaju^[5].

• 10. 5. - Ugovor iz Finkensteina između Francuske i Persije - franko-persijska alijansa traje samo do 1809.
• maj - Miloradovič pokušao zauzeti Giurgiu ali se mora vratiti u Bukurešt.
• maj - Pronela se glasina da pančevački Srbi nameravaju pobiti sve Nemce na Tijelovo - u gradu i okolini je pojačana austrijska vojska^[6].
• 22 - 23. 5. - Dardanelska bitka: Senjavinov uspeh.
• 24. 5. - Danzig se predao Francuzima, maršal Lefebvre će dobiti titulu Duc de Dantzig.
• 29. 5. - Janičari na čelu sa Kabakçı Mustafom, protivnici reformi Nizam-I Cedid, zbacili sultana Selima III i postavili Mustafu IV (do 1808).
• maj, krajem - Srpska ofanziva prema Bosni^[3].
• 30. 5. - Boj kod Tronoše, blizu Loznice (?) poginuo Konda Bimbaša.
• maj-jun - Bitka na Štubiku, u istočnoj Srbiji.
• maj-jun - Ruski pomorci Hvostov i Davidov spalili japansko naselje na Iturupu, pljačkaju japanske brodove oko Hokaida.^[7]

• 2. 6. - Bitka kod Obileštija: Mihail Miloradovič odbio tursko napredovanje ka Bukureštu.
• 9. 6. - Završeni izbori u Velikoj Britaniji, uspeh premijera lorda Portlanda.
• 10. 6. - Francuzi nakon pobune ukinuli tzv. Poljičku Republiku.
• 12. 6. - Boj kod Negotina.
• 14. 6. - Bitka kod Friedlanda je odlučujuća Napoleonova pobeda nad ruskim generalom Bennigsenom u istočnoj Pruskoj.
• 16. 6. - Francuzi u Königsbergu.
• 22. 6. - Afera Chesapeake–Leopard: britanski brod Leopard napao američku fregatu Chesapeake u potrazi za dezerterima.
• 25. 6. - Susret Napoleona i Aleksandra I na Njemenu.
• 25. 6. - Prusi pristaju na primirje nakon što im je nestalo zemlje.
• 30. 6. - Bitka kod Arpačaja: Gudovič odbio ofanzivu mnogobrojnijih Osmanlija u Jermeniji.

• 1. 7. (19. 6. po j.k.) - Bitka na Malajnici: odlučujući poraz Turaka kod Štubika i Malajnice, gde je ruski general Ivan Isajev, zajedno sa Karađorđem, pomogao Milenku Stojkoviću. Turci će biti potučeni i kod Bregova, Vidin je ozbiljno ugrožen.
• 1. 7. - Bitka kod Atosa, odlučujuća ruska pomorska pobeda nad Osmanlijama.
• 1. 7. - Britanske invazije Rio de la Plate: Druga bitka za Buenos Aires.
• 2. 7. - Posle više od tri meseca prekinuta Opsada Kolberga (→ film Kolberg iz 1945.).
• 6. 7. - Susret Napoleona sa pruskom kraljicom Luisom, i kraljem Friedrichom Wilhelmom III.
• 7 - 9. 7. - Tilsitski mir: Napoleon sklapa mir sa Rusijom i Pruskom. Rusija ulazi u savez sa Francuskom (→ Anglo-ruski rat (1807–1812) i Finski rat sa Švedskom 1808-09). Rusija prepušta Francuskoj Boku kotorsku i Jonska ostrva. Pruska ostaje bez polovine teritorije, osnovani su francuski klijenti:
  • Kraljevina Vestfalija za Napoleonovog brata Jérôma (do 1813).
  • Varšavsko Vojvodstvo (do 1815), u personalnoj uniji sa Saksonijom.
  • Slobodni Grad Danzig (do 1814)
• 10. 7. (28. 6. po j.k.) - Srbi zauzeli užičku tvrđavu.^[8]
• 10. 7. - Ruski izaslanik pukovnik markiz Pauluči, sastavio sa Srbima u vojnom logoru kod Negotina "dogovor" kojim se Srbija potpuno stavila pod zaštitu Rusije^[1][8].
• 19. 7. - Napoleon zahteva od Portugala da do 1. septembra zatvori luke za britanske brodove.
• 21. 7. - Nakon francuskog konzulata, u Travniku je otvoren i austrijski (konzul Paul Joseph von Mitesser stiže sledeće godine).^[9]
• 20. 7. - Braća Niepce, Nicéphore i Claude, dobila patent za pyréolophore, rani motor sa unutrašnjim sagorevanjem, s praškastim gorivom. Iste godine, Švajcarac François Isaac de Rivaz je napravio SUS motor sa vodonikom kao gorivom.
• 27. 5. - Gen. Gerhard von Scharnhorst je zadužen za vojnu reformu u Pruskoj.

• 2. 8. - U Beograd stigao ruski poslanik Konstantin Rodofinikin - Karađorđe nije prisutan^[1].
• 4. 8. - Napoleon proglasio Kneževinu Erfurt - sebi podređen posed, enklavu unutar Rajnske konfederacije (do 1814).
• 6. 8. (ili 9.8.?) - Dositej Obradović stigao u Beograd - svečani doček, uz pucanje topova.
• 9. 8. - Francuski ministar inostranih poslova Charles Maurice de Talleyrand-Périgord dao ostavku.
• 11. 8. - Britanci pozivaju danskog kralja u antifrancuski savez.
• 12. 8. - Francuska i Španija zahtevaju od Portugala da objavi rat Britaniji - ovi samo prekidaju odnose.
• 12. 8. - Britanski komandant u Buenos Airesu zaključio primirje - napuštanje B. A. i Montevidea. Samostalna odbrana zemlje jača osećanja nezavisnosti criollo-sa (→ Majska revolucija 1810).
• 15. 8. - Dalmatinski providur Dandolo šalje Napoleonu predlog za priznanje pravoslavne crkve u Dalmaciji - ovaj to potvrđuje godinu dana kasnije. Marmon ove godine traži od vikara Zelića da vrbuje Srbe za francusku vojsku^[10].
• 16. 8. - Francuski gen. Lauriston ulazi u Kotor nakon što su Rusi i Crnogorci napustili Boku.
• 16. 8. - Engleski ratovi: britansko iskrcavanje u Danskoj, Kopenhagen je ubrzo opkoljen.
• 17. 8. - Prvo putovanje Fultonovog parobroda North River Steamboat, ili Clermont: početak prve komercijalne službe - od New Yorka do Albanyja za 32 sata putovanja i 20 sati stanke, prosečna brzina 8 km/h.
• 18. 8. - U Milanu otvorena Arena del Foro Bonaparte, kasnija Arena Civica, višenamenski stadijum.
• 20. 8. (8. 8. po j.k.) - Karađorđe dao pristanak na Rodofinikinov nacrt državnog uređenja Srbije (jak Senat i knez sa uskim ovlašćenjima) - ali ruski car ga nije odobrio iz obzira prema Austriji^[1].
• 24. 8. - Opsada Stralsunda: Francuzi uzimaju grad Šveđanima, koji su tako izbačeni iz Nemačke (slede ostrva Dänholm 25. 8. i Rügen 7. 9.).
• 24. 8. - U Sloboziji zaključeno primirje između Rusije i Turske.^[11]. U sporazumu nisu pomenuti Srbi (car Aleksandar ga nije odobrio)^[1]. Zatišje na srpsko-turskom frontu traje do 1809.

• 1. 9. - Gen. César Berthier objavio na Krfu da Republika Sedam ostrva prelazi pod francuski protektorat (Britanci uzeli ostrva 1809-10, osim Krfa, do 1814).
• 2 - 6. 9. - Bombardiranje Kopenhagena: grad se predaje, danska flota je konfiskovana ili uništena. Britanci zauzimaju otok Helgoland (do 1890, kada će ga dati Nemačkoj).
• 7. 9. (25. 8. po j.k.) - Sarajevski mitropolit Venedikt Kraljević prešao u Austriju^[1].
• 18. 9. - Završena posljednja sjednica Tribunata, jedne od francuskih skupština, čije su ovlasti prenete na Zakodavno tijelo (Corps législatif).
• 19. 9. - Dmitrij Senjavin otplovio sa Krfa u pravcu Baltika.
• 27. 9. - Napoleon kupio deo kolekcije Borghese.
• septembar-oktobar - Kinezi na čelu sa guvernerom Ch'ang-lingom ugušili ustanak Tibetanaca u Kokonoru (Qinghai).

• 9. 10. - Pruske reforme, u Steinovoj izvedbi: ukinuto je kmetstvo.
• 10. 10. - Konvencija iz Fontainebleaua o razgraničenju Austrije i Napoleonove Italije: Monfalcone se vraća Austriji, desna obala Soče ostaje Italiji.
• 12. 10. - Francuska vojska gen. Junota prelazi špansku granicu, na putu prema Portugalu.
• 13. 10. - Osnovano Londonsko geološko društvo, najstarije na svetu.
• oktobar - Pobuna u Poznju (?), u Bosni^[1].
• 26. 10. - Anglo-ruski rat: car Aleksandar objavljuje rat zbog napada na Kopenhagen.
• 27. 10. - Tajni franko-španski Ugovor iz Fontainebleaua: Braganze bi bile izbačene iz Portugala a zemlja podeljena na tri dela. Istog dana je otkrivena El Escorijalska zavera krunskog princa Fernanda protiv glavnog ministra Godoya.
• 30. 10. - Engleska flota blokirala Lisabon, samo dva dana nakon prispeća Senjavinove flote - ostaje deset meseci u ovoj luci.
• 31. 10. - Potpisan fracusko-danski savez (Anglo-danski rat).

• 1/2. 11. - Veliki požar u manastiru Savina, za šta su osumnjičeni francuski oficiri.
• 11. 11. - Još jedno britansko naređenje o trgovačkoj blokadi francuske Evrope: svi neutralni brodovi moraju proći kroz engleske luke pre pristajanja na Kontinent.
• novembar - Mitropolit Aksentije, izaslanik vaseljenskog patrijarha, prenosi Srbima Portine poruke - ovi traže garanciju Rusije i Francuske^[8].

• 17. 11. - Detroitski ugovor između SAD i nekoliko indijanskih plemena: predali su veliki komad zemlje u jugoistočnom Mičigenu i severozapadnom Ohaju.
• 19 - 30. 11. - Franko-španska Invazija Portugala - uvod u Peninsularni rat (do 1814, uglavnom u Španiji).
• 29. 11. - Portugalski dvor na čelu sa regentom Joãom odlazi iz Lisabona u Brazil gde stižu u januaru (João će se vratiti 1821).
• 30. 11. - Francuzi u Lisabonu.

• 10. 12. - U skladu sa Ugovorom iz Fontainebleaua, Napoleon priključio Francuskoj Kraljevinu Etruriju, nekadašnje Veliko Vojvodstvo Toskana (dogodine formirani departmani Arno, Méditerranée i Ombrone). Kao nadoknada maloletnom vladaru je zamišljena Kraljevina Severna Luzitanija.
• 13. 12. - U Lisabonu izbijaju neredi nakon što su na javnim zgradama istaknute francuske zastave. Kasnije tokom meseca je nametnut veliki porez.
• decembar - Prva "Obraćanja nemačkoj naciji", predavanja filozofa J. G. Fichtea u kojima se zalaže za nemački nacionalizam, u kulturnom smislu.
• 17. 12. - Napoleonov Milanski dekret: nijedna evropska zemlja ne sme trgovati sa Britanijom, svaki brod u dodiru sa Englezima ili engleskom lukom će se tretirati kao engleski.
• 22. 12. - Zakon o embargu: SAD uvode embargo stranim zemljama, naročito Britaniji i Francuskoj.
• 25. 12. - Ukinuto kmetstvo u Varšavskom vojvodstvu - seljaci mogu napustiti zemlju ali bez imovine.
• 27. 12. - Thomas Parr, britanski rezident u Bengkuluu na Sumatri, ostao bez glave u pobuni.
• decembar, krajem - Ali-paša zvornički došao u Krupanj sa vojskom ali nakon bitke je prinuđen na povlačenje.^[12]

• Zagrebački župan Antun Amadéo de Varkony kupio palaču u kojoj se nalazi kazališna dvorana - po njemu je nazvano Amadéovo kazalište.
• Bazilika sv. Marka postala katedrala, sjedište venecijanskog patrijarha (biskupa).
• Kraljevina Holandija dobila prusku Istočnu Friziju i ruski Jefer.
• Nauka i tehnika:
  • Humphry Davy izolirao natrij i kalij.
  • Prvi put opisan tasmanski vrag.
  • Njemački idealizam: Georg Wilhelm Friedrich Hegel objavio "Fenomenologiju duha".
  • Samuel Hahnemann prvi put upotrebio izraz homeopatija.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1807.

• 19. 1. - Robert Edward Lee, komandant Konfederalne armije († 1870)
• 10. 2. - Lajos Batthyány, mađarski političar († 1849)
• 15. 2. - Stevan Knićanin, srpski vojvoda († 1855)
• 27. 2. - Henry Wadsworth Longfellow, američki pesnik († 1882)
• 20. 4. - Georgije Nikolajević, mitropolit dabrobosanski († 1896)
• 1. 5. - František Zah, češki vojnik u Srbiji († 1892)
• 28. 5. - Louis Agassiz, biolog, geolog († 1873)
• 3. 6. - Emilijan Kengelac, episkop vršački († 1885)
• 12. 6. - Ante Kuzmanić, novinar, ilirac († 1879)
• 4. 7. - Giuseppe Garibaldi, talijanski revolucionar i borac za jedinstvo i slobodu Italije († 1882)
• 15. 8. - Jules Grévy, predsednik Francuske († 1891)
• 26. 10. - Barbu Catargiu, prvi premijer Rumunije († 1862)
• 26. 12. - Anđeo Kraljević, franjevac, književnik († 1879)
• Stefan Stefanović, književnik († 1828)
• Karlo Pacek, lekar u Srbiji († 1876)
• Gedeon Dunđerski, zemljoposednik († 1883)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1807.

• 27. 1. - Osman Pazvanoglu, gospodar Vidina (* 1758)
• 5. 2. - Pasquale Paoli, korzikanski lider (* 1725)
• 10. 3. - Jean Thurel, dugoveki francuski vojnik (* 1698)
• 24. 3. - Lelije Cipiko, splitski nadbiskup (* 1721)
• 4. 4. - Jérôme Lalande, astronom (* 1732)
• 13. 4. - Marija Terezija, carica Franza II (* 1772)
• 5. 5. - Napoléon Charles Bonaparte, carev najstariji nećak (* 1802)
• 30. 5. - Grof de Rochambeau, francuski vojskovođa (* 1725)
• 13. 7. - Henry Benedict Stuart, kardinal, poslednji jakobitski pretendent (* 1725)
• 12. 8. - Kiril Živković, pakrački vladika (* 1730)
• 11. 11. - Marko Vojnović, ruski admiral (* 1750)
• Božidar Grujović, prvi sekretar Pravitelstvujuščeg sovjeta (* 1778)
• Konda Bimbaša, ustanički vojvoda (* 1783) ?

Literatura

• Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, prvi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-1)
• Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, drugi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-2)

• The Annual Register of World Events: A Review of the Year. 1809.  (Google Books, za 1807)

1807 na Wikimedijinoj ostavi