1978

Ovo je članak o godini 1978.

Godina 1978 (MCMLXXVIII) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju po gregorijanskom kalendaru.

• 1. 1. - Air India Flight 855: Džambo džet pao u more kod Bombaja ubrzo nakon poletanja, 232 mrtvih.
• 1. 1. - Prikazana prva od 13 epizoda TV serije "Povratak otpisanih".
• 1. 1. - Umeren zemljotres u Mostaru.
• 2. 1. - Na BBC-ju prikazana prva epizoda serije Blake's 7 ("Blejkova sedmorka" na TV Beograd 14. 8. 1981).
• 6. 1. - Kruna sv. Stjepana vraćena iz SAD u Mađarsku.
• 7. 1. - Emilio Palma je prva osoba rođena na Antarktiku, u argentinskoj bazi Esperanza.
• 7. 1. - Začeci Iranske revolucije: nakon što su novine objavile članak uvredljiv za imama Homeinija, bogoslovi u Qomu se sukobljavaju sa policijom, ima mrtvih - nove runde nereda zatim izbijaju na svakih 40 dana.
• 10. 1. - Ubijen nikaragvanski opozicionar Pedro Joaquín Chamorro Cardenal - dolazi do nereda u Managvi i drugim mestima.
• 12. 1. - Viktor Korčnoj pobedio Borisa Spaskog u beogradskom finalu, igraće sa Karpovim za titulu svetskog šampiona.
• januar - Kambodžansko-vijetnamski rat: Vijetnamci se zasad povlače iz Kampučije.
• 17. 1. - Sex Pistolsi se razišli tokom burne turneje u SAD.
• 19. 1. - Završena proizvodnja Volkswagen Bube u Nemačkoj (nastavlja se u Brazilu i Meksiku).
• 24. 1. - Sovjetski satelit Kosmos 954 izgoreo u atmosferi i rasuo se po kanadskim Severozapadnim teritorijama.
• 25 - 27. 1. - Velika mećava iz 1978. ili Beli uragan - velika zimska oluja u dolini reke Ohio i regionu Velikih jezera, 71 smrtni slučaj.
• 26. 1. - Crni četvrtak u Tunisu: generalni štrajk je prerastao u nerede koje guši vojska, 42 mrtvih ili 200 po mišljenju opozicije.

• 1. 2. - Roman Polanski beži iz SAD u Francusku, pred izricanje presude za seks sa 13-godišnjakinjom.
• 5 - 7. 2. - Velika mećava u Novoj Engleskoj i širem Njujorku, oko 100 mrtvih.
• 6. 2. - Operacija King Dragon u burmanskoj državi Rakhine, preko 200.000 Rohingyi beži u Bangladeš narednih meseci.
• 7. 2. - Libanski građanski rat: počinje Stodnevni rat u kome Libanski front Bachira Gemayela isteruje sirijsku vojsku iz istočnog Bejruta.
• 11. 2. - U Kini ukinuta zabrana na dela Aristotela, Šekspira i Dikensa.
• 14. 2. - Trojica hrvatskih nacionalista osuđena za napad na jugoslovensku misiju pri UN prošlog juna.
• 15. 2. - Leon Spinks pobedio Muhammada Alija na poene.
• 15. 2. - Uhvaćen serijski ubica Ted Bundy.
• 16. 2. - U Čikagu stvoren prvi kompjuterski BBS (bulletin board system).
• 17. 2. - Predsedniku Titu prikazane nove uniforme JNA^[1].
• 19. 2. - Egipatski komandosi napali oteti avion u Larnaci na Kipru - došlo do pucnjave sa kiparskim snagama, poginulo 12 Egipćana, prekinuti odnosi između dve zemlje.
• 20. 2. - Operacija Tacaud: Francuzi šalju trupe u Čad kako bi zaštitili vladu od pobunjeničke grupe FROLINAT.
• 21. 2. - Električari pronašli ostatke Velike tenočtitlanske piramide u gradu Meksiku.
• februar - SIV odobrio zakon o inostranim ulaganjima u jugoslovenska preduzeća.
• februar - Deset gledatelja zapadnonjemačkog cirkusa u jednom hrvatskom selu hipnotizirano, troje izašlo iz transa tek poslije nekoliko sati^[2].

• 1. 3. - U Švajcarskoj ukradeni posmrtni ostaci Čarlija Čaplina (pronađeni 17. 5.).
• 2. 3. - Sovjetski program Interkosmos: Čehoslovak Vladimír Remek je prvi kosmonaut programa i prvi van SSSR ili SAD.

• 3. 3. - Etiopija priznaje da se protiv Somalaca u Ogadenu bori zajedno s kubanskim trupama.
• 3. 3. - Vojnom ceremonijom, povodom 100-godišnjice oslobođenja od Turaka, Bugarska odaje počast poginulim Bugarima i dr. za oslobođenje. Zbog uvrštenja nekih Makedonaca među Bugare, kritike iz jugoslovenske štampe.
• 15. 2. - Ian Smith i trojica crnih lidera potpisali Unutrašnji sporazum, prelaz vlasti na crnu većinu u Rodeziji (Zimbabve) u roku od dve godine; u međuvremenu, Rodezijski građanski rat se nastavlja.
• 6. 3. - Američki pornograf Larry Flynt ustreljen i paralizovan.
• 7 - 9. 3. - Predsednik Tito u državnoj poseti SAD kod predsednika Jimmyja Cartera.^[3]
• 8. 3. - Emitovana prva epizoda radio-serije The Hitchhiker's Guide to the Galaxy.
• 8. 3. - U Beogradu završena Druga Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi. U usvojenom dokumentu se ne pominju ljudska prava ni druga sporna pitanja između istoka i zapada.
• 10 - 11. 3. - Tito u poseti Velikoj Britaniji.
• 11. 3. - Masakr na Priobalnom putu: palestinski teroristi ubili 34 Izraelca kod Herclije.
• 13. 3. - Molučki teroristi uzeli 70 talaca u holandskom gradu Assen, sutradan ih oslobodila vojska.
• 14. 3. - Operacija Litani: izraelski upad u Liban, odgovor na masakr; Izraelci će se povući kasnije tokom godine a područjem upravlja njihov saveznik Saad Haddad i Armija Slobodnog Libana.
• 15. 3. - Ogadenski rat okončan povlačenjem Somalaca iz Etiopije.
• mart - Prekid diplomatskih odnosa između Čilea i Bolivije usled neuspeha pregovora o izlasku Bolivije na more (pitanje od vremena Pacifičkog rata 1879-83).
• 16. 3. - Crvene brigade kidnapovale bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, ubijena petorica telohranitelja.
• 16. 3. - Tanker Amoco Cadiz se nasukao uz Bretanju - ogromna naftna mrlja.
• 16. 3. - Beyazıtski masakr: ubijeno sedam studenata na istanbulskom univerzitetu.
• mart - Jugoslovenski novinari su prvi iz Evrope pušteni u Kampućiju^[4].
• 18. 3. - Bivši pakistanski premijer Zulfikar Ali Bhutto osuđen na smrt.
• 19. 3. - Glasanje za mesne zajednice, društveno-politička veća skupštine opštine i Beograda^[5].
• 19. 3. - Završeni parlamentarni izbori u Francuskoj: golistička desnica (Okupljanje za Republiku Jacquesa Chiraca) ostaje najjača.
• 19. 3. - Osnovan UNIFIL, Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu.
• 26. 3. - Demonstranti demolirali kontrolni toranj tokijskog aerodroma Narita, koji je trebao biti otvoren za četiri dana.

• 1. 4. - Zdravko Čolić krenuo sa "Lokicama" na jugoslovensku turneju "Putujući zemljotres".
• 2. 4. - Prva epizoda TV serije Dallas (357 epizoda do 1991).
• 3. 4. - 50. dodjela Oscara: najbolji film Annie Hall, četiri nagrade od pet nominacija; Star Wars šest nagrada od deset nominacija; The Turning Point rekordnih 11 nominacija bez uspeha.
• 7. 4. - Predsednik SAD Jimmy Carter odlaže proizvodnju neutronske bombe (Reagan nakratko nastavlja 1981).
• 13. 4. - Mileta Perović, generalni sekretar prosovjetske "Komunističke partije Jugoslavije" osuđen na 20 godina (navodno prethodnog jula kidnapovan u Švajcarskoj od strane jugoslovenskih vlasti)^[6].
• 14. 4. - Demonstracije u Tbilisiju u odbranu statusa gruzinskog jezika kao jedinog službenog u Gruzijskoj SSR.
• april - Turski premijer Bülent Ecevit u poseti Jugoslaviji (razgovara se o mogućnosti izvoza struje u Tursku).
• 17. 4. - Ubijen Mir Akbar Khyber, vođa parčamske frakcije Narodne demokratske partije Afganistana, njegova sahrana 19. 4. se pretvara u demonstracije na koje se odgovara hapšenjima.
• 18. 4. - Skupština SAP Kosovo donela odluku o osnivanju Akademije nauka i umetnosti Kosova.
• 20. 4. - Korean Air Lines Flight 902: sovjetski avion gađao korejski putnički avion i prinudio ga na sletanje blizu Murmanska, poginula dva putnika.
• 22. 4. - Bob Marley spaja na mirovnom koncertu dvojicu suprotstavljenih političkih lidera Jamajke, ali nasilje se nastavlja.
• 27. 4. - Saurska revolucija: afganistanski predsednik Mohammed Daoud Khan ubijen u vojnom udaru, nasleđuje ga Nur Mohammed Taraki a premijer je Hafizullah Amin, iz različitih frakcija Narodne demokratske partije Afganistana. Tri dana kasnije proglašena Demokratska Republika Afganistan. Agrarna reforma i ženska prava ubrzo okreću ulemu protiv novog režima (→ Građanski rat u Afganistanu).

• 3. 5. - Prva poznata upotreba spama: Gary Thuerk poslao reklamu na 393 primatelja na ARPANET-u.
• 4. 5. - Bitka kod Cassinge: južnoafrički padobranci razbili bazu SWAPO-a na jugu Angole.
• 4. 5. - U Parizu ubijen Henri Curiel, komunistički i antikolonijalni aktivista.
• 6 - 20. 5. - U Beogradu održan Drugi Svetski šampionat u boksu; domaći bokseri uzeli 6 srebrnih i jednu bronzanu medalju, a kubanci pet zlatnih (među kojima i teškaš Teófilo Stevenson) i tri srebrne.
• 8. 5. - Reinhold Messner i Peter Habeler se popeli na Mont Everest bez boca sa kiseonikom.
• 9. 5. - Telo Alda Mora pronađeno u gepeku automobila u Rimu.
• 11. 5. - U Zagrebu uhapšeno četvoro nemačkih terorista iz Frakcije Crvene Armije - Brigitte Mohnhaupt, Sieglinde Hofmann, Rolf Clemens Wagner i Peter-Jürgen Boock. Jugoslavija u zamenu za njih traži osmoricu hrvatskih emigranata (uklj. Stjepana Bilandžića). Istog dana u Francuskoj uhapšen Stefan Wisniewski, dok je ulazio u avion za Jugoslaviju.
• 11. 5. - Drugi rat za Šabu: Mobutuovi protivnici opet upadaju u zairsku provinciju Šaba (Katanga), ponovo su poraženi uz pomoć Zapada.
• 13. 5. - Plaćenici Boba Denara zbacili levičarsku vladu Ali Soiliha na Komorima, zatim proglašena Islamska Federalna Republika Komori (zastava: ); Soilih je ubijen 29. maja.
• 13. 5. - Pobunjenici zauzeli grad Kolwezi u Katangi.
• 15. 5. - Sovjetski disident Jurij Orlov osuđen na sedam godina radnog kampa.
• 16 - 30. 5. - Kanski filmski festival: nagradu FIPRESCI dobili Wajdin "Čovek od mramora" i Karanovićev "Miris poljskog cveća".
• 18. 5. - Sarajevo izabrano u Atini za domaćina zimskih olimpijskih igara 1984.
• 18 - 22. 5. - Bitka za Kolwezi: belgijski i padobranci iz Legije stranaca spašavaju Evropljane od građanskog rata u Zairu.
• 20. 5. - Chiang Ching-kuo, sin Chiang Kai-sheka, novi je predsednik Republike Kine (Tajvana) do 1988 - postepena relaksacija autoritarne vlasti.
• 25. 5. - Prvi napad Teda Kaczynskog "Unabombera".
• 26. 5. - U Atlantic Cityju otvoren prvi legalni kazino na istoku SAD.
• 28. 5. - Dragan Džajić odigrao u Mostaru poslednji meč za Crvenu Zvezdu.
• 31. 5. - Evropski šampionat za fudbalere mlađe od 21: revanš Jugoslavija-DDR u Mostaru 4:4 (het-trik Vahida Halilhodžića), u agregatu 5:4 za Jugoslaviju, čime postaje šampion.

• 1 - 25. 6. - Mundijal u Argentini, titula domaćinima (Jugoslavija se nije kvalifikovala).
• 6. 6. - Kalifornijski glasači odobrili Predlog 13 kojim je porez na imovinu smanjen 60% - znak "pobune poreskih obveznika", koji možda doprinosi Reaganovoj pobedi 1980.
• 9. 6. - Opozvano 1,5 miliona vozila Ford Pinto i Mercury Bobcat zbog potencijalno smrtonosnog udara otpozadi.
• 12. 6. - David Berkowitz, "Samov sin", osuđen na 150(?) godina zatvora.
• 13. 6. - Prikazan film Grease.
• 15. 6. - Husein I., kralj Jordana se oženio Lisom Halaby koja postaje kraljica Nur.

• jun - U Japanu izdata igra Space Invaders.
• jun - Izdat pasoš jugoslovenskom disidentu Mihajlu Mihajlovu, odlazi u SAD.
• jun - Albanija obeležava stogodišnjicu Prizrenske lige, iz Turske vraćeni posmrtni ostaci Abdyla Frashërija.
• 19. 6. - Pojavio se strip Garfield.
• 20. 6. - Zemljotres magnitude 6,5 pogađa Solun - 45 mrtvih, oštećeni i vizantijski spomenici. Potres se osetio i u Jugoslaviji i Bugarskoj.
• 20 - 23. 6. - U beogradskom Centru Sava održan Jedanaesti kongres SKJ, poslednji kojem je prisustvovao Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ i SKJ. Reafirmacija kolektivnog predsedništva SKJ, smanjeno je sa 48 na 24 člana, generalni sekretar Stane Dolanc (novostvorena funkcija, Dolanca smatraju mogućim Titovim naslednikom^[7]); centralni pojam je Kardeljev "pluralizam samoupravnih interesa", osnova političkog sistema suprotnog i jednostranačkom i višestranačkom sistemu.
• 21. 6. - Oscilacija morske razine od šest metara poplavila Velu Luku na Korčuli.^[8]
• 21. 6. - Oborena dva od četiri carska iranska helikoptera Činuk koji su zalutali u SSSR, osam mrtvih.
• 22. 6. - Otkriven Plutonov satelit Haron.
• 24. 6. - Ubijen Ahmad al-Ghashmi, predsednik Sjevernog Jemena.
• 25/26. 6. - Bomba bretonskih nacionalista oštetila Galeriju bitaka Versajskog dvorca.
• 29. 6. - Vijetnam se priključuje Savetu za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV), kome je na čelu SSSR.
• 30. 6. - Eritrejski rat za nezavisnost: etiopska ofanziva u Eritreji (osam velikih neuspešnih ofanziva 1978-86).

• 7. 7. - Solomonski otoci nezavisni od V. Britanije.
• 7. 7. - Kulminacija kinesko-albanskog raskola: Kinezi obaveštavaju Albaniju da prekidaju vojne i ekonomske sporazume s njom.
• 9. 7. - Prvi izbori u Boliviji od 1966, zvanično pobeđuje general Juan Pereda, surogat diktatora Huga Banzera
• 10. 7. - Prvi predsednik Mauritanije Moktar Ould Daddah zbačen u vojnom udaru - zemlja trpi od rata sa zapadnosaharskim Polisariom i ekonomske krize.
• 11. 7. - Katastrofa u Los Alfaquesu: u eksploziji kamiona-cisterne izginulo preko 217 ljudi u kampu na Costa Daurada, Španija.
• 14. 7. - Sovjetski disident Anatolij Šaranski osuđen na 13 godina zatvora i kolonije nakon optužbe za špijunažu i izdaju - suđenje je privuklo dosta pažnje i protesta na Zapadu (oslobođen 1986).
• jul - U Jugoslaviji presuđeno da su klema(?) i pauk za nepropisno parkirane automobile neustavni^[9].
• 18. 7. - Ali Abdulah Saleh je novi predsjednik Sjevernog Jemena (do 1990, zatim ujedinjenog Jemena do 2012).
• 20. 7. - Prva veća pobuna u Afganistanu izbija na plemenskoj osnovi: u Nuristanu je zauzet vladin položaj u Manugiju, vlada najesen vraća neke položaje, uz pomoć drugih plemena.^[10]
• 21. 7. - Generalni sekretar UN Kurt Waldheim u poseti Jugoslaviji (Split).
• 21. 7. - Dan nakon što je bolivijski predsednik Banzer poništio falsifikovane izbore, Juan Pareda izvodi vojni udar.
• 23. 7. - Predsednik Gabona Omar Bongo naređuje proterivanje 9.000 državljana Benina^[11].
• 25. 7. - U Bristolu, u Velikoj Britaniji, rođena je Louise Brown, prvo dijete u svijetu začeto umjetnim načinom ("beba iz epruvete").
• 25. 7. - Ministarski sastanak Nesvrstanih u Beogradu, Tito tvrdi da su sovjetski i kubanski intervencionizam najveća pretnja za pokret.
• 26. 7. - 2. 8. - 25. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena za film "Okupacija u 26 slika".
• 28. 7. - General rumunske Securitate Ion Mihai Pacepa prebačen u SAD pošto mu je odobren azil - najviše rangirani prebeg iz Istočnog bloka.

• 6. 8. - Umro papa Pavao VI.
• 7. 8. - "Kokainski puč" u Hondurasu: predsednik gen. Juan Alberto Melgar Castro zbačen u vojnom udaru uz pomoć narko lorda Juan Matta-Ballesterosa, sledi gen. Policarpo Paz García (do 1982).
• 7. 8. - Usled velike količine nataloženog toksičnog otpada, proglašena federalna vanredna situacija u naselju Love Canal, delu Niagara Falls, New York.
• 11 - 13. 8. - U Beogradu održano 14. svetsko prvenstvo u kajaku i kanuu na mirnim vodama: zlatne medalje osvojili Matija Ljubek i Milan Janić.
• 12. 8. - U Pekingu potpisan Ugovor o miru i prijateljstvu između Japana i NR Kine.
• 15. 8. - Zvanični nastanak benda Riblja čorba (prvi koncert u Elemiru 27. 8.).
• 17. 8. - Double Eagle II je prvi balon koji je preleteo preko Atlantika.
• 17. 8. - Dvojica Hrvata držali taoce u zapadnonemačkom konzulatu u Čikagu, zahtevali su da se Stjepan Bilandžić ne izruči Jugoslaviji.
• 19. 8. - Podmetnut požar u bioskopu Cinema Rex u Abadanu, Iran - poginulo preko 400 ljudi, pojačavaju se demonstracije protiv šaha.
• 21. 8. - Kineski lider Hua Kuo-Feng stigao u posetu Jugoslaviji^[12]; takođe je posetio i Rumuniju, što kvari odnose Moskve s ove dve zemlje^[13].
• 22. 8. - Umro prvi predsednik Kenije Jomo Kenyatta, nasleđuje Daniel arap Moi (do 2002).
• 22. 8. - Nikaragvanska revolucija: Sandinistički front nacionalnog oslobođenja uzeo veliki broj talaca u Nacionalnoj palati u Managui - pušteni su u zamenu za novac i oslobađanje nekih zatvorenika.
• 26. 8. - Patrijarh Venecije kardinal Albino Luciani izabran za papu Ivana Pavla I., pontifikat traje 33 dana.
• 27. 8. - Jafar Sharif-Emami je novi iranski premijer (do novembra), vlada pokušava da nezadovoljnike smiri mnogim ustupcima.
• 28. 8. - Portugalski premijer Mário Soares daje ostavku - nepopularan je zbog mera štednje; slede tri kratkotrajne vlade do izbora 1979.
• 29. 8. - Predsednik Čada Félix Malloum prepušta premijerski položaj Hissène Habréu, vođi severnih pobunjenika (premijer 1978-79, predsednik 1982-90); Čadsko-libijski konflikt se pojačava.
• 30. 8. - Otmica LOT Flight 165: Dvoje istočnih Nemaca otelo poljski avion i odletelo u Zapadni Berlin.
• 31. 8. - Iransko-libanski šiitski imam Musa al-Sadr nestao tokom posete Libiji.

• 5. 9. - Zdravko Čolić završava turneju "Putujući zemljotres" koncertom na punoj beogradskoj "Marakani".
• 7. 9. - Bugarski disident Georgi Markov uboden u Londonu "bugarskim kišobranom", umire 4 dana kasnije.
• 7. 9. - Britanski laburistički premijer James Callaghan objavljuje, protivno očekivanjima, da neće biti izbora te godine, mada se ekonomija popravila i laburisti imaju prednost. Ali, sledi Zima nezadovoljstva.
• 8. 9. - Crni petak u Iranu: vojska otvara vatru na učesnike demonstracija u Teheranu, gde je upravo uvedeno ratno stanje, 89 mrtvih u gradu, Homeini tvrdi da su "cionisti ubili 4.000 nevinih demonstranata" - smatra se da je ovo tačka bez povratka za Iransku revoluciju.
• 12. 9. - Deklaracija iz Alma Ate o značaju primarne zdravstvene nege.
• 15. 9. - Muhammad Ali pobedio Leona Spinksa u revanšu.
• 16. 9. - Tabaski potres na istoku Irana, poginulo je 25.000 ljudi.
• 17. 9. - Jubilejski pokret "Trinaest stoljeća kršćanstva u Hrvata", druga etapa: 40.000 vjernika u Biskupiji kod Knina.
• 17. 9. - Sporazum iz Camp Davida: egipatski predsjednik Anwar al-Sadat i izraelski premijer Menachem Begin dogovorili, uz posredovanje SAD, kraj ratnog stanja između dviju država.
• 24. 9. - Plebiscitom odlučeno da Jura bude samostalan švajcarski kanton, izdvojena iz Berna.
• 25. 9. - PSA Flight 182: putnički avion se sudario s malom letelicom iznad San Dijega, 144 mrtvih, uključujući 7 na zemlji.
• 28. 9. - Umro papa Ivan Pavao I.
• 29. 9. - Namibijski rat za nezavisnost: Rezolucija 435 Saveta bezbednosti UN postavlja osnove za nezavisnost Namibije.

• 1. 10. -  Tuvalu nezavisan od V. Britanije.
• 2. 10. - Predsednik Tito posetio Zavode "Crvena zastava" povodom 125-godišnjice, pokazan mu je^[14] prvi, ručno sklopljeni, Jugo (serijska proizvodnja 1980-2008).
• 1 - 14. 10. - Svjetsko prvenstvo u košarci na Filipinima: Jugoslavija je prvak, u timu prvenstva su Dražen Dalipagić (MVP), Krešimir Ćosić i Dragan Kićanović.
• 6. 10. - Ruholah Homeini proteran iz Iraka, odlazi u francusko mesto Neauphle-le-Château - ali uticaj mu raste zahvaljujući audio-kasetama koje stižu u Iran. Sledećeg februara stiže i on.
• 8. 10. - P. W. Botha je novi premijer Južne Afrike (do 1984, zatim predsednik do 1989).
• 9. 10. - Političko nasilje u Turskoj — Bahçelievlerski masakr u Ankari, ultranacionalisti ubili sedam studenata.
• 16. 10. - Krakovski nadbiskup kardinal Karol Wojtyla izabran za 254. papu - prvi slavenski papa (ali vidi i Siksto V.) te prvi ne-Talijan nakon 456 godina.
• 16. 10. - U Parizu ubijen Bruno Bušić.
• 18. 10. - Anatolij Karpov odbranio titulu svetskog šahovskog šampiona na tromesečnom meču na Filipinima.
• 19. 10. - Branko Mikulić predsedavajući predsedništva CK SKJ^[15], funkcija je od ove godine sa jednogodišnjim mandatom^[16].
• 23. 10. - Vicepremijer NR Kine Deng Xiaoping posetio Japan, stupio na snagu ugovor o prijateljstvu.
• 25. 10. - Prikazan prvi film iz franšize Halloween.
• 27. 10. - Anwar Sadat i Menachem Begin dobili Nobelovu nagradu za mir.
• 27. 10. - 30. 10.? - Međunarodni feministički skup "Drug-ca Žena" održan u beogradskom SKC.
• oktobar, krajem - Generalni štrajk u Iranu, najštetniji je u naftnoj industriji.
• 30. 10. - Treća premijera "Ohridske legende" Stevana Hristića u beogradskom Narodnom pozorištu, u postavci Pie i Pina Mlakara.

• 2. 11. - Samit Arapske lige u Bagdadu, protive se Sporazumu iz Camp Davida.
• 3. 11. -  Dominika stekla nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva.
• 3. 11. - Pesma Y.M.C.A. grupe Village People izdata kao singl.
• 3. 11. - Ugovor o prijateljstvu i saradnji između SSSR i Vijetnama - Sovjeti će dobiti baze u Da Nangu i Cam Ranhu.
• 5. 11. - "Dan kada je goreo Teheran": nakon sukoba studenata sa vojnicima dolazi do velikih nereda u kojim je zapaljena i britanska ambasada; iranski premijer Jafar Sharif-Emami daje ostavku, sledi general Gholam Reza Azhari do kraja godine.
• 5. 11. - Austrijski referendum odbio sa 50,47% početak rada nuklearne centrale u Zwentendorfu.
• 10. 11. - Boat people: brod Hai Hong sa 2.500 vijetnamskih izbeglica stiže do malezijske luke Port Klang, provode nekoliko meseci u lošim uslovima.
• 11. 11. - Operacija Galaxia: španski oficiri planiraju vojni udar u madridskoj kafeteriji, ali su odati.
• 11. 11. - Maumoon Abdul Gayoom novi predsednik Maldiva (do 2008).
• 12. 11. - Otkriven spomenik palim borcima na Makljenu, poznat kao "Pesnica" (uništen 2000). U Jablanici održan miting povodom proslave 35 godina bitke na Neretvi, Tito upalio večitu vatru na platou spomen-parka.
• 15. 11. - Icelandic Airlines Flight 001: avion pao nadomak aerodroma u Colombo na Sri Lanci, od 262 u letelici poginulo 183, uglavnom povratnika sa hadždža.
• 17. 11. - Četvorica nemačkih RAF-ovaca pušteni iz Jugoslavije, nakon što je Nemačka odbila izručiti hrvatske emigrante.
• 18. 11. - Članovi sekte Peoples Temple, koju je predvodio Jim Jones, izvršili masovno samoubistvo u Jonestownu u Gvajani - 913 mrtvih, uključujući 276 djece.
• 21. 11. - Osmi kongres Saveza sindikata Jugoslavije: Tito je pokrenuo inicijativu za doslednije ostvarivanje načela kolektivnog rada, odlučivanja i odgo­vornosti, u svim organima i organizacijama i na svim nivoima — od ko­mune do Federacije^[17].
• 22. 11. - Petorica Srba iz Njujorka i Čikaga optužena da su htela podmetnuti bombu u čikaški jugoslovenski konzulat za Dan republike, među njima pop Kajević i Nikola Kavaja^[18][19]. Istog dana u Kaliforniji ubijen Križan Brkić, a prošlog meseca u državi Njujork Anthony Cikoja, za šta je 1981. optužena grupa hrvatskih nacionalista koja se bavila iznudom.
• 23. 11. - "Pekinško proleće": hiljade ljudi postavlja "postere velikih znakova" (dazibao) na Zid demokratije (do decembra 1979).
• 23. 11. - Stupio na snagu Ženevski plan frekvencija dugotalasnog i srednjetalasnog radija.
• 24. 11. - General David Padilla vrši vojni udar u Boliviji na čelu demokratski orijentisanih oficira.
• 24. 11.? - Fudbalski sudija ubijen nožem tokom tuče na utakmici u Bosanskom Miloševcu^[20].
• 25. 11. - U jednom selu nedaleko od Diyarbakıra osnovana Kurdistanska radnička partija, na čelu je Abdullah Öcalan.
• 27. 11. - Gradonačelnik San Francisca George Moscone i gradski supervizor Harvey Milk ubijeni od strane bivšeg supervizora Dana White-a. Novi gradonačelnik će postati Dianne Feinstein, prva žena na tom položaju (do 1988).

• 1. 12. - Šestorica Srba optužena u SAD da su pokušali ubiti Tita prošlog marta.
• 1. 12. - KUD "Abrašević" gostuje u Carnegie Hallu.
• 4. 12. - Odlučeno o osnivanju Evropskog monetarnog sistema, stupa na snagu sledećeg marta.
• 5. 12. - Ugovor o prijateljstvu između SSSR i Afganistana.
• 6. 12. - Španska tranzicija u demokratiju: novi Ustav Španije prihvaćen na referendumu.
• 6. 12. - Nestanak struje u Beogradu usled pada sistema, od sutra osmočasovna isključenja - nestašica struje zbog suše i hladnoće.
• 10. 12. - Prikazan film Superman, prvi od četiri sa Christopherom Reevom.
• 10 - 11. 12. - Muharemski protesti u Iranu: tokom praznika Tasu'a i Ašura milioni ljudi demonstriraju protiv Šaha.
• 11. 12. - Pljačka Lufthanse: mafijaši ukrali pet miliona dolara u kešu i 875.000 u draguljima na aerodromu JFK u Njujorku.
• 13. 12. - FK Partizan osvojio Srednjoevropski kup.

• 15. 12. - SAD i NR Kina objavili da uspostavljaju pune diplomatske odnose (što znači kraj američkog priznanja Republike Kine/Tajvana).
• 15. 12. - Cleveland, Ohio je prvi grad od Velike depresije koji je bankrotirao u SAD.
• decembar - JAT je dobio prvi širokotrupni avion, DC-10 YU-AMA.
• decembar - Maraşki masakr: ubijeno preko stotinu levičara u Kahramanmaraşu, Turska, nakon čega je uvedeno ratno stanje u 14 od 67 provincija.
• 19. 12. - Bivša indijska premijerka Indira Gandhi uhapšena zbog nepoštovanja parlamenta.
• 21. 12. - Uhapšen serijski ubica John Wayne Gacy.

• 22. 12. - Treći plenum XI Nacionalnog kongresa KP Kine: Deng Xiaoping postaje de fakto vrhovni lider NR Kine i napušta Maovu politiku u korist programa ekonomske reforme, u vidu Četiri modernizacije: poljoprivrede, industrije, nacionalne odbrane, nauke i tehnologije. U prvoj fazi je dekolektivizovana poljoprivreda (Sistem odgovornosti domaćinstva), dozvoljene su strane investicije i preduzetništvo. Kina će do 2013 rasti 9,5% godišnje.
• 22. 12. - Operacija Soberanía - Argentina umalo napala Čile zbog graničnog spora na jugu.
• 23. 12. - Alitalia Flight 4128: avion pao u more nadomak Palerma, 108 mrtvih, 21 spasen.
• 25. 12. - Kambodžansko-vijetnamski rat: odlučna vijetnamska invazija Kampućije pod Crvenim Kmerima.
• 27. 12. - Španski ustav dobio kraljev potpis, stupa na snagu dva dana kasnije - kraj 40-godišnje vojne diktature
• 27. 12. - Umro alžirski predsednik Houari Boumediene, u februaru će ga naslediti Chadli Bendjedid.

• Završena TE Rijeka (320 MW). Završena poslednja etapa TE Tuzla (779 MW).
• Nakon četiri godine završeno proširivanje Brankovog mosta u Beogradu.
• Osnovana grupa Film.
• 1977-78 - Lazar Mojsov je predsedavajući 32. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih naroda.
• ? Benzin poskupeo sa 7,2 na 9 dinara, drumarine na putu Beograd - Novi Sad sa 20 na 30 dinara.
• NYT: "Titova Jugoslavija: potrošačko društvo zabrinuto za budućnost" (ekonomski problemi, nacionalni sporovi...)^[21].
• Knjige o Jugoslaviji: The Yugoslavs Duška Dodera i The Yugoslav experiment 1948-1974 Dennisona Rusinowa^[22][23].
• JNA: 66% generala odn. 68% oficirskog kora su Srbi i Crnogorci, prema 42% stanovništva^[24].
• JAT kupio dva aviona DC-10, delimično plaćeni sa 200.000 šunki^[25].
• U Nemačkoj objavljena knjiga Wir Kinder vom Bahnhof Zoo.
• Pronađen veštački insulin.
• Vrhunac popularnosti valijuma (diazepama) u SAD, prodato je 2,3 milijarde tableta.

• Vlada Jugoslavije:
  • Predsednik Republike i SKJ: Josip Broz Tito
  • Predsednik Savezne skupštine: Kiro Gligorov, od 15. 5. Dragoslav Marković ^[26]
  • Predsednik Saveznog izvršnog veća: Veselin Đuranović

• Televizija. TV serije: "Mačak pod šljemom", "Punom parom", (TV Zagreb) "Povratak otpisanih" (snimljena 1976-77), "Lasno je naučiti, nego je muka odučiti" (1978-81), "Karavan o Beogradu" (dokum.) "Jedini dan", "Čardak ni na nebu ni na zemlji" (1978-79), "Međutim" (1978-86), "Razmena", "Sedam plus Sedam" (1978-80) (TV Beograd); "Razmišljanka - izmišljanka" (TV Novi Sad).
• Neki domaći filmovi: "Dvoboj za južnu prugu", "Nije nego", "Tigar", "Boško Buha", "Paviljon 6", "Ljubav i bijes", "Tren", "Okupacija u 26 slika", "Posljednji podvig diverzanta Oblaka" (→ Kategorija:Filmovi 1978.).

• Neki domaći muzički/glazbeni albumi^[27]:
  • Pop/rock: Atomsko sklonište: "Ne cvikaj generacijo" i "Infarkt"; Indexi: "Modra rijeka"; Smak: "Stranice našeg vremena"; Leb i sol: "Leb i sol 2"; Divlje jagode: "Divlje jagode"
  • Zabavni: Oliver Dragojević: "Poeta"; Arsen Dedić/Krešimir Oblak: "Kuća pored mora";
  • Folk: Šaban Šaulić: "Dođi da ostarimo zajedno";
  • Debitantski albumi (ne mora biti početak karijere): Atomsko sklonište, Indexi, Zdenka Kovačiček, Vatreni poljubac, Divlje jagode, Milanče Radosavljević, Hašim Kučuk Hoki, Vera Matović, Rokeri s Moravu (→ Kategorija:Albumi 1978.)

• Neka vozila uvedena 1978:

• 
  Simca-Talbot Horizon (Evropski automobil godine '79)
• 
  Citroën Visa
• 
  Fiat Ritmo
• 
  FSO Polonez
• 
  Opel Senator
• 
  Renault 18
• 
  Iveco Daily

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1978.

• 1. 1. - Eldin Huseinbegović, pjevač, tekstopisac
• 2. 1. - Danilo Lompar, pjesnik
• 5. 1. - January Jones, glumica
• 14. 1. - Silvija Talaja, hrvatska tenisačica
• 16. 1. - Branislav Trifunović, glumac
• 18. 1. - Ivana Kindl, hrvatska pjevačica
• 18. 1. - Goran Jevtić, glumac
• 19. 1. - Mihael Zmajlović, hrvatski političar
• 25. 1. - Andrija Zlatić, strelac pištoljem
• 28. 1. - Gianluigi Buffon, talijanski nogometaš, vratar
• 28. 1. - Sandra Benčić, hrvatska političarka

• 1. 2. - K'naan, kantautor, instrumentalist
• 7. 2. - Ivan Leko, hrvatski nogometaš
• 7. 2. - Ashton Kutcher, glumac, TV voditelj
• 9. 2. - Nikola Lazetić, fudbaler
• 18. 2. - Josip Šimunić Joe, nogometaš

• 7. 3. - Azis, bugarski pevač
• 11. 3. - Didier Drogba, fudbaler
• 14. 3. - Carlo Giuliani, aktivista, anarhista († 2001)
• 21. 3. - Rani Mukerji, glumica
• 21. 3. - Kevin Federline, plesač, reper
• 22. 3. - Ninoslav Konstantinović, kriminalac
• 25. 3. - Nikša Skelin, hrvatski veslač
• 29. 3. - Igor Rakočević, srpski košarkaš.

• 2. 4. - Vladislava Krstić, umetnica
• 3. 4. - Tommy Haas, teniser
• 4. 4. - Vesna Pisarović, hrvatska pjevačica
• 16. 4. - Igor Tudor, nogometaš, trener
• 19. 4. - James Franco, glumac
• 23. 4. - Ljubinka Klarić, glumica
• 26. 4. - Stana Katić, američka glumica
• 26. 4. - Saša Matić, pevač
• 26. 4. - Dejan Matić, muzičar
• 29. 4. - Braća Bryan, teniseri

• 1. 5. - Sylvia Townsend Warner, engleska spisateljica
• 11. 5. - Laetitia Casta, model, glumica
• 21. 5. - Briana Banks, erotski model, glumica
• 29. 5. - Sébastien Grosjean, teniser

• 1. 6. - Aleksandar Šapić, srpski vaterpolista
• 9. 6. - Miroslav Klose, njemački nogometaš
• 18. 6. - Snežana Pantić, srpska karatistkinja († 2022)
• 19. 6. - Dirk Nowitzki, košarkaš
• 19. 6. - Zoe Saldana, glumica
• 20. 6. - Frank Lampard, fudbaler
• 29. 6. - Nicole Scherzinger, pevačica, glumica
• 30. 6. - Jelena Stupljanin, glumica

• 4. 7. - Tatjana Ječmenica, teniserka
• 9. 7. - Mark Medlock, nemački pevač
• 12. 7. - Topher Grace, glumac
• 15. 7. - Predrag Azdejković, gej aktivista, novinar
• 16. 7. - Ana Vilenica, glumica
• 21. 7. - Josh Hartnett, glumac

• 6. 8. - Marisa Miller, model
• 6. 8. - Andrija Milošević, glumac
• 17. 8. - Jelena Karleuša, srpska pop pevačica
• 21. 8. - Marinko Madžgalj, glumac, pevač († 2016)
• 23. 8. - Kobe Bryant, košarkaš († 2020)
• 23. 8. - Julian Casablancas, kantautor, muzičar

• 4. 9. - Danijel Ljuboja, fudbaler
• 4. 9. - Damir Imamović, pjevač sevdalinke
• 11. 9. - Dejan Stanković, fudbaler
• 15. 9. - Marko Pantelić, fudbaler
• 19. 9. - Ognjen Koroman, fudbaler
• 21. 9. - Maja Marković - Luna, pevačica
• 27. 9. - Ana Nikolić, pevačica

• 3. 10. - Jake Shears, američki pevač (Scissor Sisters)
• 12. 10. - Marko Jarić, srpski košarkaš
• 12. 10. - Konstrakta, kantautorka
• 14. 10. - Usher (pjevač), glumac
• 15. 10. - Boško Balaban, hrvatski nogometaš
• 27. 10. - Vanessa-Mae, violinistkinja

• 7. 11. - Rio Ferdinand, engleski fudbaler
• 8. 11. - Ivana Selakov, srpska pevačica
• 10. 11. - DJ Milinka, indonežanska muzičarka srpskog porekla
• 18. 11. - Milun Stijović, srpski istoričar
• 24. 11. - Katherine Heigl, glumica
• 27. 11. - Radek Štěpánek, češki teniser
• 27. 11. - Jeton Kelmendi, kosovski pjesnik

• 1. 12. - Stefan Kapičić, glumac
• 2. 12. - Nelly Furtado, kanadska kantautorka
• 7. 12. - Barbara Prpić, glumica
• 17. 12. - Manny Pacquiao, filipinski bokser
• 18. 12. - Katie Holmes, glumica, model
• 22. 12. - Edo Maajka, bosanskohercegovački reper

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1978.

• 13. 1. - Hubert Humphrey, bivši potpredsednik SAD (* 1911)
• 14. 1. - Kurt Gödel, logičar, matematičar (* 1906)
• 19. 1. - Živko Stojsavljević, slikar (* 1900)
• 25. 1. - Skender Kulenović, bosanski književnik (* 1910)
• 27. 1. - Oskar Homolka, glumac (* 1898)

• 2. 2. - Đuro Gavela, književnik (* 1907)
• 18. 2. - Maggie McNamara, glumica, model (* 1929)

• 2. 3. - Ljubiša Jocić, srpski književnik, režiser, glumac, slikar (* 1910)
• 3. 3. - Zvonko Milković, hrvatski pjesnik i putopisac (* 1888.)
• 12. 3. - John Cazale, glumac (* 1935)
• 13. 3. - Karolj Baranji, vajar i keramičar (* 1894)
• 19. 3. - Gaston Julia, francuski matematičar (* 1893)
• 22. 3. - Karl Wallenda, hodač po žici, porodični patrijarh (* 1905)
• 22. 3. - Makarije Đorđević, episkop sremski (* 1903)
• 23. 3. - Muhamed Mešanović - Hamić, sazlija i pjevač (* 1931)

• 9. 4. - Michael Wilson, filmski scenarista (* 1914)
• 16. 4. - Philibert Tsiranana, prvi predsednik Madagaskara (* 1912)
• 16. 4. - Lucius D. Clay, američki general (* 1898)
• 21. 4. - Sandy Denny, kantautorka (* 1947)
• 23. 4. - Vasilije Kostić, episkop žički (* 1907)
• 28. 4. - Mohammed Daoud Khan, predsednik Afganistana (* 1909)

• 1. 5. - Aram Hačaturjan, kompozitor (* 1903)
• 2. 5. - Slobodan Perović Cica, srpski glumac (* 1926)
• 9. 5. - Aldo Moro, bivši italijanski premijer (* 1916)
• 15. 5. - Robert Menzies, bivši premijer Australije (* 1894)
• 22. 5. - Joseph Colombo, gangster (* 1914)
• 25. 5. - Džafer Deva, saradnik okupatora, kosovsko-albanski emigrant (* 1904)
• 26. 5. - Tamara Karsavina, balerina (* 1885)
• 28. 5. - Arthur Brough, britanski glumac (* 1905)

• 2. 6. - Santiago Bernabéu, fudbaler, predsednik Real Madrida (* 1895)
• 24. 6. - Mstislav Keldiš, sovjetski naučnik i inženjer (* 1911)
• 29. 6. - Bob Crane, američki glumac (* 1928.)

• 1. 7. - Kurt Student, nemački vazduhoplovni general (* 1890)
• 6. 7.? - Radoje Radojević, istoričar književnosti (* 1922)
• 30. 7. - Umberto Nobile, istraživač Arktika (* 1885)
• 31. 7. - Branimir Tori Janković, filmski glumac, režiser, scenarista (* 1934)

• 6. 8. - Pavao VI., papa (* 1897.)
• 7. 8. - Jefto Šćepanović Čajo, učesnik NOB, društveno-politički radnik SRCG i SFRJ, narodni heroj (* 1916)
• 15. 8. - Leo Lemešić, hrvatski nogometaš i sportski djelatnik (* 1908.)
• 22. 8. - Jomo Kenyatta, prvi premijer, predsednik Kenije (* ca. 1889)
• 20. 8. - Miodrag Borisavljević, književnik (* 1893)
• 20. 8. - Diana Budisavljević, humanitarka iz Drugog svetskog rata (* 1891)
• 26. 8. - Bogdan Oreščanin, učesnik NOB, društveno-politički radnik SRH i SFRJ, narodni heroj (* 1916)
• 28. 8. - Robert Shaw (glumac) (* 1927)

• 1. 9. - Dušan Baranin, srpski romansijer i publicista (* 1903)
• 6. 9. - Adolf Dassler, osnivač Adidasa (* 1900)
• 7. 9. - Grga Novak, hrvatski povjesničar i arheolog (* 1888.)
• 7. 9. - Keith Moon, bubnjar The Who (* 1946)
• 9. 9. - Jack Warner, filmski mogul (* 1892)
• 11. 9. - Georgi Markov, bugarski disident (* 1929)
• 11. 9. - Ronnie Peterson, švedski vozač F1 (* 1944)
• 13. 9. - Mladen Ramljak, nogometaš (* 1945)
• 14. 9. - Zenon Kosidowski, pisac naučno-popularnih dela (* 1898)
• 15. 9. - Willy Messerschmitt, konstruktor aviona (* 1898)
• 16. 9. - Vilim Frančić, lingvist (* 1896)
• 22. 9. - Jovan Tucakov, profesor farmakognost i akademik (* 1905)
• 24. 9. - Hasso von Manteuffel, nemački general, političar (* 1897)
• 28. 9. - Ivan Pavao I., papa (* 1912.)

• 6. 10. - Johnny O'Keefe, pevač (* 1935)
• 9. 10. - Jacques Brel, šansonijer i glumac (* 1929)
• 10. 10. - Ralph Metcalfe, američki atletičar, političar (* 1910)
• 12. 10. - Nancy Spungen, devojka Sida Viciousa (* 1958)
• 14. 10. - Vladimir Mjasiščev, sovjetski konstruktor aviona (* 1902)
• 16. 10. - Bruno Bušić, hrvatski politički emigrant (* 1939)
• 18. 10. - Ramón Mercader, ubica Lava Trockog (* 1913)
• 19. 10. - Gig Young, glumac (* 1913)
• 20. 10. - Svetozar Radojčić, srpski istoričar umetnosti i akademik (* 1909)
• 21. 10. - Anastas Mikojan, sovjetski političar (* 1895)
• 31. 10. - Dragutin Novak, prvi hrvatski pilot (* 1892.)

• 4. 11. - Alfred Albini, hrvatski arhitekt (* 1896.)
• 7. 11. - Gene Tunney, bokser (* 1897)
• 8. 11. - Norman Rockwell, umetnik, ilustrator (* 1894)
• 15. 11. - Margaret Mead, antropologinja (* 1901)
• 18. 11. - Jim Jones, osnivač kulta "Narodni hram" (* 1931)
• 20. 11. - Giorgio de Chirico, slikar (* 1888)
• 27. 11. - Harvey Milk, američki političar, gay aktivista (* 1930)
• 27. 11. - George Moscone, gradonačelnik San Francisca (* 1929)

• 3. 12. - Ljubinka Bobić, srpska glumica (* 1897)
• 8. 12. - Golda Meir, bivša premijerka Izraela (* 1898.)
• 10. 12. - Ed Wood, filmski radnik, pisac (* 1924)
• 15. 12. - Slavoljub Slava Bogojević, slikar (* 1922)
• 27. 12. - Houari Boumediene, predsednik Alžira (* 1932)

• Aleksandar Damjanović, profesor elektrotehnike (* 1900)
• Petar Tiješić, slikar (* 1888)

• Fizika: Pjotr Kapica (osnovni izumi i otkrića na polju fizike niskih temperatura), Arno Penzias i Robert Woodrow Wilson (otkriće kozmičkog mikrovalnog pozadinskog zračenja)
• Kemija: Peter D. Mitchell (doprinos razumevanju biološkog prenosa energije putem formulacije teorije hemiosmoze)
• Fiziologija i medicina: Werner Arber, Daniel Nathans i Hamilton O. Smith (otkriće restrikcionih enzima i njihova primena na probleme molekularne genetike)
• Književnost: Isaac Bashevis Singer (strastveni narativ koji, ukorenjen u poljsko-jevrejskoj kulturnoj tradiciji, oživljava univerzalno ljudsko stanje)
• Mir: Anwar el-Sadat i Menachem Begin (Egipatsko-izraelski mirovni sporazum)
• Ekonomija: Herbert Simon (pionirsko istraživanje procesa donošenja odluka unutar ekonomskih organizacija)

Literatura

• Collier's Year Book za 1978 (Microsoft Encarta 2004).
• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

• NYT: članak o Beogradu.

Mrtvo:

• Republican and Provincial Party Congresses in Yugoslavia -- A Survey Arhivirano 2010-08-05 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe
• General Ljubicic to Represent Army in the Yugoslav Party Presidium Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA - RFE
• Yugoslav Profile Of Chairman Hua Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA - RFE
• The Chinese and Tito: from "Judas" to "True Disciple" Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA - RFE
• Yugoslav Chief of Staff Visits Great Britain Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Zdenko Antić, OSA-RFE
• Stane Dolanc in Warsaw Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA - RFE
• Gypsies in Eastern Europe and the Soviet Union Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u RFE and RL Research Staffs, OSA-RFE
• Dissent in Eastern Europe Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, J. L. Kerr, OSA-RFE
• Travel Regulations in Eastern Europe and the Soviet Union Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, OSA-RFE
• The 32nd Session of the Comecon Council Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, J. L. Kerr, OSA-RFE
• Yugoslav Selective Targets: Moscow, Prague, Sofia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA - RFE
• Yugoslav Attitude Toward the Chinese-Albanian Split Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA - RFE
• Tito Versus Moscow: 30 years after Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA - RFE

1978 na Wikimedijinoj ostavi