God Save the King

Ovaj članak je o britanskoj himni. Za drugo značenje v. članak God Save the Queen (Sex Pistols)

God Save the King (srpskohrvatski: Bože čuvaj Kralja) je patriotska pesma, državna himna i kraljevska himna Ujedinjenog Kraljevstva, jedna od dve državne himne Novog Zelanda, kraljevska himna Kanade, Australije i ostalih komonveltskih kraljevstava, te himna britanske kraljevske porodice. U doba vladavine kraljice naslov i reči pesme menjaju se u God Save the Queen (srpskohrvatski: Bože čuvaj Kraljicu). Upotreba ove pesme na događajima od državnog značaja u Velikoj Britaniji predstavljala je prvi primer da je neka država usvojila državnu himnu.

Ne postoji neka zvanična verzija ove pesme: od vremena prvog objavljivanja dodavane su i izostavljane različite strofe, pa se čak i danas u raznim publikacijama nailazi na različite verzije pojedinih strofa raspoređenih na različite načine.^[1] Štaviše, ova himna nikada nije bila zvanično usvojena bilo kraljevskom proklamacijom bilo zakonom već se održala isključivo tradicijom. U načelu se obično peva samo prva strofa, ponekada i druga, ali u izuzetnim okolnostima mogu se pevati i prve tri strofe.^[2]

Poreklo melodije i dalje nije utvrđeno sa sigurnošću, te je okruženo legendama i spekulacijama. U Oksfordskom muzičkom priručniku Percy Scholes je ovoj temi posvetio oko četiri stranice.^[3] On ukazuje na sličnosti s melodijom jedne starije crkvene tužaljke, premda je ritam identičan s ritmom golijardskih pesama, te navodi primere nekoliko takvih plesnih melodija koje veoma mnogo lične na God Save the Queen. Scholes navodi kompoziciju dr Johna Bulla (1619) koja ima mnogo sličnosti sa savremenom melodijom ove himne, u zavisnosti od mesta akcidentala koja se u to doba u nekim slučajevima nisu zapisivala već je ostavljano izvođaču da odlučuje o njima.; v. musica ficta. Scholes takođe ukazuje na nekoliko kompozicija Henrija Purcella, od kojih jedna sadrži početne note moderne melodije, aranžirane na reči himne God Save The Queen.

Prva objavljena verzija današnje melodije pojavljuje se 1744. godine u Thesaurus Musicus kao notna postavka za poznatu prvu strofu. Pesma je nesumnjivo dobila na popularnosti tokom naredne godine (s iskrcavanjem Charlesa Edwarda Stuarta). Svakako je bila pevana u londonskim pozorištima 1745. godine, kada je, na primer, Thomas Arne sastavio notni zapis melodije za pozorište Drury Lane.

U Scholesovoj analizi pominju se i "neodržive" i "sumnjive" tvrdnje, te "pogrešne tvrdnje o američkom poreklu". Među takvim tvrdnjama su i sledeće:

• Priča, prilično raširena u Francuskoj, da je melodiju (Grand Dieu Sauve Le Roi) napisao Jean-Baptiste Lully da bi proslavio izlečenje Luja XIV^[4]. Lully je napisao melodiju na reči koje je sastavila vojvotkinja od Brinona, a zatim je melodiju ukrao George Frideric Handel. Prevedena na latinski pod naslovom Domine, salvum fac regem, ova je pesma postala francuska himna i to ostala sve do 1792. godine (videti notni zapis dostupan na internetu^[5]). Prema toj teoriji, nakon bitke kod Cullodena hanoverska dinastija usvojila je ovu melodiju kao britansku himnu. Scholes ukazuje na velike hronološke pogreške koje ovu teoriju čine neodrživom, te koje upućuju na to da ta teorija predstavlja fabrikaciju iz 19. veka.^[6]
• James Oswald. On je jedan od mogućih autora Thesaurus Musicus-a pa je svakako mogao igrati neku ulogu u ovoj priči, ali nije dovoljno jak kandidat za istinskog autora melodije.
• Dr Henry Carey. Scholes odbacuje i njegovo autorstvo, pre svega zbog toga što sam Carey nikada tako nešto nije tvrdio. Osim toga, kada je takvu tvrdnju izneo Careyev sin 1795. godine, nju je pratio i zahtev za penzijom od britanske vlade po tom osnovu. Treće, Careyev sin je tvrdio da je njegov otac delove te pesme napisao 1745. godine, premda je Carey umro još 1743. godine. Takođe su iznete tvrdnje da je tu kompoziciju Carey prvi put javno izveo tokom jedne večere 1740. godine u čast admirala Edwarda Vernona, koji je bio zauzeo špansku luku Porto Bello (tada u Kolumbiji, danas u Panami) tokom tzv. rata za Jenkinsovo uho.

Scholes preporučuje da bi melodiju trebalo smatrati "tradicionalnom" ili "tradicionalnom, čija prva poznata verzija potiče od Johna Bulla (1562–1628)". Zbirka English Hymnal (muzički urednik Ralph Vaughan Williams) ne navodi autorstvo, već jednostavno kaže "17. ili 18. vek".^[7]

Izraz Bože čuvaj kralja (God save the King) je mnogo stariji od ove pesme i nalazi se, na primer, na više mesta u Bibliji kralja Jamesa.^[8] Scholes kaže da je već 1545. godine izraz God save the King bio jedna od lozinki Kraljevske mornarice, pri čemu je očekivani odgovor bio Long to reign over us (= Neka dugo vlada nad nama).^[9] Takođe primećuje da molitva koja se čitala u crkvama prilikom obeležavanja godišnjica Barutne zavere sadrži reči koji su možda bar delom predstavljali osnovu za drugu strofu Rasteraj naše neprijatelje... umanji njihovu zlobu i uništi njihove planove (Scatter our enemies... assuage their malice and confound their devices).

Godine 1745. The Gentleman's Magazine je objavio pesmu Bože čuvaj našeg gospodara kralja: Nova pesma za dvoglasje (God save our lord the king: A new song set for two voices).^[10] Ova verzija sadrži prve tri strofe koje su navedene dalje u tekstu (uz manje varijacije). Prema tradiciji, smatra se da je prva izvedba bila 1745. godine, kada je pesma pevana u znak podrške kralju Georgeu II nakon poraza njegove vojske u bici kod Prestonpana od strane jakobitskog pretendenta na engleski i škotski presto, Charlesa Edwarda Stuarta, čije su se snage pretežno sastojale od škotskih vojnika. Ponekeda se tvrdi, pomalo ironično, da se pesma prvobitno pevala u znak podrške jakobitima: reč "pošalji" (send) u stihu "Pošalji ga kao pobednika" (Send him victorious) mogla bi implicirati da je kralj zapravo bio odsutan. Takođe postoje primeri čaša iz ranog 18. veka na kojima je urezana jedna verzija teksta, a koje su, kako se čini, bile namenjene za ispijanje zdravice u čast Jamesa II. Scholes uzima u obzir ove mogućnosti ali smatra da su najverovatnije isti tekst koristile i jakobitske i hanoverske pristalice te da ga je svaka grupa upućivala svom kralju.^[11]

Oko 1745. godine antijakobitsko osećanje je došlo do izražaja u četvrtoj strofi, gde se upućuje molitva za uspeh vojske Georgea Wadea koja se tada okupljala u Newcastleu. Ove reči su na kratko vreme zadobile popularnost, premda se nisu pojavile u verziji koja je bila objavljena u Gentleman's Magazine:

Ova strofa je ubrzo bila ponovo ispuštena, a svakako pre no što je pesma postala prihvaćena kao britanska državna himna tokom 1780-ih i 1790-ih godina.^[12][13] Uprkos kratkom postojanju ove strofe, ona se još uvek navodi kao razlog zbog kojega se ova pesma može smatrati uvredljivom kada se peva u nekim delovima Škotske. Bilo je još dosta pokušaja tokom 18. i 19. veka da se dodaju nove strofe kako bi se obeležili neki pojedinačni događaji od značaja za britansku monarhiju ili državu. Na primer, kada su jakobitske snage zaobišle Wadeovu vojsku i došle do Derbija, ali se zatim povukle te kada se njihov garnizon u Carlisleu predao jednoj drugoj vladinoj vojsci na čijem se čelu nalazio sin kralja Georgea vojvoda od Cumberlanda, dodata je još jedna strofa, prema Fitzroyu Macleanu:^[14] Među ostalim strofama koje nisu bile dugog veka primetne su one koje izražavaju antifrancuska osećanja.^[15] Međutim, nijedna od ovih strofa nije opstala do 20. veka.^[16]

Bilo je nekoliko pokušaja da se pesma poboljša promenom reči. U 19. veku razvila se živa rasprava o državnoj himni i čak i tada druga strofa se smatrala pomalo uvredljivom. Naime, postavilo se pitanje o izrazu "rasteraj njene neprijatelje": neki su smatrali da će snaga parlamenta i krune više doći do izražaja ako se reč "njene" (her) zameni rečju "naše" (our), dok su drugi ukazivali na to da je teologija pomalo nejasna te predlagali kao zamenu reč "tvoje" (thine). Sydney G. R. Coles napisao je potpuno novu verziju, a isto je učinio i Canon F. K. Harford.^[17] Godine 1836. William Edward Hickson napisao je četiri alternativne strofe, od kojih su prva, treća i četvrta date kao prilog tekstu državne himne u zborniku English Hymnal (gde državna himna sadrži samo prvu i treću strofu originalnog teksta).

Ranije je ovu pesmu kao državnu himnu koristila većina komonveltskih kraljevstava, uključujući Australiju, Kanadu i Jamajku. U Australiji je ona zamenjena pesmom Advance Australia Fair, u Kanadi pesmom O Canada, a u Jamajci pesmom Jamaica, Land We Love, premda je ona i dalje kraljevska himna ovih zemalja te se izvodi na zvaničnim ceremonijama kojima prisustvuju članovi kraljevske porodice ili njihovi predstavnici (generalni guverner, guverner ili zamenik guvernera).

U Kanadi pesma God Save the Queen nije zvanično proglašena kraljevskom himnom, ali se konvencijom učvrstila kao takva, te se ponekada na javnim svečanostima izvodi zajedno sa zvaničnom kanadskom himnom O Canada.^[18] U Australiji je pesmu God Save the Queen zvanično proglasio za kraljevsku himnu generalni guverner sir Ninian Stephen 19. aprila 1984. godine.^[19] Istovremeno, ova pesma je i dalje priznata za jednu od dve zvanične državne himne Novog Zelanda, zajedno s pesmom God Defend New Zealand, premda se u praksi više gotovo nikada ne izvodi kao državna himna.^[20]

God Save the King je bila prva pesma koja se ikada upotrebila kao državna himna, premda je nizozemska državna himna, Wilhelmus, po postanku starija. Zbog njenog uspeha nastalo je nekoliko imitacija, posebno u Francuskoj a kasnije i u Nemačkoj. Prva nemačka državna himna bila je kopija pesma "God Save the King", pri čemu su reči bile promenjene u Heil dir im Siegerkranz, ali su se pevale na istu melodiju kao i britanska himna. Ta je melodija bila korišćena, a ponegde i zvanično usvojena, za državnu himnu nekoliko drugih zemlja, uključujući Rusiju (do 1833), Švedsku i Švajcarsku.

To je takođe i melodija američke patriotske pesme Let Freedom Ring (poznatije po svom prvom stihu My Country, 'Tis of Thee), koja je izvođena tokom parade održane prilikom predsedničke inauguracije Georgea Busha 20. januara 2001. godine. U Islandu se zove Eldgamla Ísafold. Ova se melodija takođe koristi za norvešku kraljevsku himnu Kongesangen. Rock sastav Queen izvodi pesmu "God Save the Queen" na kraju svih svojih koncerata.

Ova se melodija koristi i za državnu himnu Lihtenštajna, Oben am jungen Rhein. Kada je engleska fudbalska reprezentacija igrala sa lihtenštajnskom tokom kvalifikacija za evropsko fudbalsko prvenstvo 2004, dva puta se izvodila ista melodija, što je izazvalo i manju zabunu među publikom.

Melodija pesme "God save the Queen" i dalje se koristi kao himnična melodija u hrišćanskim crkvama u različitim zemljama. Ujedinjena metodistička crkva u južnim američkim državama, Meksiku i Latinskoj Americi, pored drugih denominacija (obično protestantskih), upotrebljava ovu melodiju. Hrišćanska himna "Glory to God on High" Arhivirano 2006-11-13 na Wayback Machine-u se često peva na istu ovu melodiju.

Ukupno je oko 140 kompozitora, uključujući Beethovena, Haydna i Brahmsa, upotrebilo ovu melodiju u svojim kompozicijama.^[21]

Johann Sebastian Bach komponovao je jednu zbirku varijacija na melodiju pesme "God Save the King" za završetak svog šestog koncerta za klavijaturu (Op. 1), napisanog oko 1763. godine.

Joseph Haydn je bio oduševljen upotrebom pesme "God Save the King" za državnu himnu tokom svoje posete Londonu 1794. godine, te je po povratku u Austriju napisao melodiju za državnu himnu Bože čuvaj cara Franju (Gott erhalte Franz den Kaiser), povodom rođendana austrijskog cara Franje. Melodija pesme "God Save the King" kasnije je prihvaćena i za prusku državnu himnu Heil Dir im Siegerkranz.

Ludwig van Beethoven komponovao je zbirku od sedam klavirskih varijacija u C-duru na temu "God Save the King", koja je katalogizirana kao WoO.78 (1802–1803).

Muzio Clementi, još jedan kompozitor koji je upotrebio temu "God Save the King", svrstao je tu temu u svoju treću simfoniju u B-duru. Ovo je delo nazvano "Velikim nacionalnim" i katalogizirano je kao WoO. 34.

Jimi Hendrix iz sastava The Jimi Hendrix Experience odsvirao je bez pripreme jednu verziju pesme "God Save the Queen" na početku svog nastupa na Isle of Wright festivalu 1970. Upravo pre no što će izaći na binu može se videti (na DVD-u) i čuti kako pita "Kako ono beše ide?" misleći na tu himnu. Tek što ju jednom čuo, izveo ju je na sceni. Njegova više-manja tačna izvedba pesme "God Save the Queen" na vodećoj gitari može se posmatrati u oštroj suprotnosti s njegovom izvedbom pesme Star Spangled Banner na festivalu Woodstock 1969. godine.

Rock sastav Queen snimio je instrumentalnu verziju pesme "God Save the Queen" na svom albumu iz 1975. godine A Night at the Opera. Tu je verziju aranžirao gitarista Brian May te su primetni njegovi osobeni slojevi električnih gitara. Snimak ove verzije izvodio se zatim na gotovo svakom konecrtu, pri čemu je Freddie Mercury hodao po bini noseći krunu i ogrtač na njihovoj "Magičnoj turneji" (Magic Tour) 1986. godine.

Dana 13. juna 2002. godine, tokom zlatnog jubileja kraljice Elizabete II, Brian May izveo je himnu na svojoj Red Special električnoj gitari za Žurku u palatu, i to na krovu Buckinghamske palate.

Kontroverzna pesma sastava Sex Pistols iz 1977. godine, pod nazivom God Save the Queen sa britanskom državnom himnom ima zajednički samo naslov: i tekst i muziku napisao je ovaj sastav. U vreme kada je njihova pesma bila objavljena veliki deo javnosti ju je smatrao napadom na kraljicu Elizabetu II i na britansku monarhiju.

Često, kada je potrebna himna za neku od konstitutivnih zemalja Ujedinjenog Kraljevstva, na primer na međunarodnom sportskom događaju, koristi se neka od drugih pesama:

• Wales ima vlastitu zvaničnu himnu – Hen Wlad Fy Nhadau.
• Engleska u načelu koristi God Save the Queen, ali je bilo i slučajeva da se koristila pesma Jerusalem ili Land of Hope and Glory.
• Severna Irska obično koristi God Save the Queen na događajima koji su povezani s britanskom tradicijom, odnosno irsku državnu himnu Amhrán na bhFiann (The Soldiers' Song) na događajima koji su povezani s irskom tradicijom. Pored toga, ponekada se koristi himna Londonderry Air (Danny Boy) koja obuhvata obe zajednice.
• Škotska koristi ili Flower of Scotland ili Scotland the Brave, zavisno od prilike.
• Na međunarodnim fudbalskim utakmicama Engleska i Severna Irska koriste God Save the Queen, dok Škotska upotrebljava Flower of Scotland, a Wales pesmu Hen Wlad Fy Nhadau.
• Na međunarodnim takmičenjima u kriketu Engleska od 2004. godine kao svoju himnu koristi pesmu Jerusalem.
• Na međunarodnim utakmicama rugby lige Engleska je tradicionalno koristila pesmu Land of Hope and Glory, ali je tokom 2005. godine umesto nje počela da upotrebljava God Save the Queen. Škotska koristi Flower of Scotland, a Wales pesmu Hen Wlad Fy Nhadau. Kada igra britanska reprezentacija, svira se God Save the Queen.
• Na međunarodnim utakmicama rugby unije, Engleska koristi God Save the Queen, Škotska Flower of Scotland, a Wales Hen Wlad Fy Nhadau. Irski tim (koji ovde predstavlja i Severnu Irsku i Republiku Irsku) koristi pesmu Ireland's Call, koja nastoji da sjedini dve tradicije koje postoje na ostrvu. Ta se pesma peva i kada je irski tim gostujući i kada je domaćin, ali u ovom drugom slučaju, ako se utakmica igra u Republici Irskoj, takođe se izvodi i državna himna te zemlje – Amhrán na bhFiann.
• Nedavno su British and Irish Lions koristili pesmu The Power of Four, ali ta je himna bila posebno sastavljena za jednu sezonu i verovatno se neće ponovo upotrebljavati.
• The Song of the Western Men (poznata i kao Trelawny) jeste pesma koja se ponekad smatra popularnom kornvolskom himnom, te se peva na utakmicama kornvolskog ragbija i na nekim drugim specifično kornvolskim događajima. Međutim, neki kornvolski nacionalisti da pre treba usvojiti pesmu Bro Goth Agan Tasow, koja je na kornvolskom a ne na engleskom jeziku.

Stil koji se najčešće čuje u zvaničnim izvedbama predložio je kao "ispravnu interpretaciju" kralj George V, koji je sebe smatrao nekom vrstom stručnjaka, s obzirom na broj izvedbi koje je čuo. U skladu s tom preporukom, ubzo je izdata naredba 1933. godine, koja je postavila pravila za tempo, dinamiku i orkestraciju. Tu su bila i druga uputstva, na primer da uvodnih "šest stihova treba mirno da svira sastav sa hornama i basovima u jednoj frazi. Korneti i doboši treba postepeno da se dodaju prilikom prelaska na drugu polovinu melodije, a puni bas ulazi ua poslednjih osam stihova". Zvanični tempo za uvodni deo je metronomski raspored od 60, pri čemu se drugi deo svira u širem maniru, na metronimskom rasporedu od 52.^[22] U poslednjih nekoliko godina uvod, koji je propisan da se svira svečanim tempom, često se izvodi nesšto bržim i življim tempom.

Sve do druge polovine 20. veka od posetilaca pozorišnih predstava i koncerata očekivalo se da ustanu dok se nakon završetka predstave ili koncerta svira državna himna. U bioskopima je ovo proizvelo tendenciju da publika pohrli napolje još dok na platnu ide odjavna špica filma kako bi izbegla tu formalnost.

Ova se himna tradicionalno emitovala po završetku programa na BBC-u, a sa uvođenjem komercijalne televizije tu su praksu prihvatili i neki programi ITV-a. BBC dva nikada nije emitovao himnu po završetku programa, dok je ITV tu praksu napustio krajem 1980-ih godina, ali se na BBC jedan ona nastavila sve do 8. novembra 1997. godine. Ta tradicija, međutim, i danas se nastavlja na BBC Radio 4. Himna se takođe uvek svira neporedno pre Kraljičine božićne poruke.

Ne postoji neka konačna verzija teksta. Međutim, verzija koja se sastoji od sledeće tri strofe možda bi se mogla smatrati "standardnom" britanskom varijantom. Ona se, na primer, pojavljuje ne samo u Gentleman's Magazine 1745, nego i u takvim publikacijama kao što su Knjiga engleskih pesama: od šesnaestog do devetnaestog veka (The Book of English Songs: From the Sixteenth to the Ninteenth Century, 1851) ^[23], Državne himne: kako se pišu i kako se ne pišu (National Hymns: How They are Written and how They are Not Written, 1861),^[24] Kućna knjiga poezije (Household Book of Poetry, 1882),^[25] te Stare i moderne himne, izmenjeno izdanje (Hymns Ancient and Modern, revised version, 1982)^[26].

Ista verzija, ali sa ispuštenom drugom strofom, nalazi se u publikacijama kao što su Izviđačka veština za dečake (Scouting for boys, 1908)^[27] te na zvaničnom sajtu britanske monarhije.^[28] Na "Žurci u palati" povodom Kraljičinog zlatnog jubileja princ Charles pomenuo je u svom govoru "politički nekorektnu drugu strofu" državne himne.

Predlog alternativne verzije za državnu himnu koji je 1836. godine dao William Hickson sadrži sledeće strofe, od kojih su prva, treća i čertvrta date kao prilog uz državnu himnu u zborniku English Hymnal.

S obzirom na to da je pesma "God Save the Queen" kraljevska himna Kanade, prva strofa prevedena je na francuski jezik za upotrebu u toj zemlji:

Dieu protège la reine

De sa main souveraine!

Vive la reine!

Qu'un règne glorieux,

Long et victorieux

Rende son peuple heureux.

Vive la reine!

Na Dan sećanja u Kanadi se često peva sledeća bilingvalna verzija:

Dieu sauve notre reine,

Notre glorieuse reine,

Vive la reine!

Send her victorious,

Happy and glorious,

Long to reign over us,

God Save the Queen!

Engleska verzija u Kanadi sadrži i jednu dodatnu strofu, koja se u retkim prilikama peva nakon prve ili druge strofe (premda se u Kanadi najčešće peva samo prva strofa):

U Novom Zelandu druga strofa, koja se može smatrati odviše militarističkom, zamenjena je Hicksonovom strofom "I ne samo u ovoj zemlji..." (Nor in this land alone..., premda se često peva kao "Not in this land alone"), ta je strofa i inače poznata kao "Komonveltska strofa". Međutim, ta se strofa obično peva samo kada se izvodi više od jedne strofe.

Jedna manje militaristička verzija obe pesme, naslovljena "Zvanična mirovna verzija" (Official peace version, 1919), prvi put je objavljena u zborniku himni Songs of Praise 1925. godine.^[29] Ta je verzija "zvanična" po tome što ju je odobrio Privatni savet 1919. godine.^[11] Međutim, uprkos tome što je otada bila preštampana u nekoliko zbornika, danas je ova verzija uglavnom nepoznata.^[30]

1. Kada je na prestolu kralj, reč "Kraljica" (Queen) menja se u naslovu i tekstu pesme u "Kralj" (King), a tako i sve zamenice koje se u tekstu odnose na monarha.

God Save the King na Wikimedijinoj ostavi

• "God Save the Queen" (MIDI)
• Official Royal webpage on the anthem Arhivirano 2020-12-04 na Wayback Machine-u
• Department of Canadian Heritage Arhivirano 2008-08-08 na Wayback Machine-u - Royal anthem page
• :God Save Great George our King: - article discussing different versions of the lyrics
• "Le 'God save the king' à Saint-Cyr"