Le vkup uboga gmajna

"Le vkup, uboga gmajna!"
Pjesma
domaći nazivNa okup, uboga rajo!
objavljena1936.
žanrpesma otpora
autorMile Klopčič
kompozitorFritz Sotke, aranžirali Rado Simoniti[1] i Bojan Adamič[2]
Muzički video
»Le vkup, uboga gmajna« na YouTube

Le vkup, uboga gmajna (Na okup, uboga rajo), poznata kao Puntarska (Pobunjenička[3]), je slovenska revolucionarna pesma koju je napisao Mile Klopčič 1936. godine.[3] Pesma govori o velikoj slovenskoj seljačkoj buni 1515. godine.

Muzika je preuzeta od nemačke pesme iz 1920-ih, Wir sind des Geyers schwarzer Haufen (Mi smo Gejerove crne čete),[4] posvećene nemačkoj seljačkoj buni iz 1524. godine, i jednom od njenih vođa Florianu Geyeru. Melodiju je 1919. godine osmislio Fritz Sotke (1902–1970),[5] koji je kasnije pristupio nacional-socijalistima.[6] U drugom svetskom ratu, nemačka verija pesme je bila nezvanična himna 8. SS konjičke divizije Florijan Gajer.[7]

Pesma je takođe prepevana na srpskohrvatski pod nazivom Seljačka, poznata po uvodnim stihovima Mi smo Gupca muške čete.[8] Pesma je stekla veliku popularnost među partizanima tokom narodnooslobodilačke borbe.

Danas se Puntarska pesma često smatra narodnom.[9]

Nastanak

[uredi | uredi kod]
Seljačka pesma, poznata kao Mi smo Gupca muške čete (note).

»Le vkup, le vkup uboga gmajna!« i »Stara pravda!« su početkom 16. stoleća uzvikivali slovenski kmetovi u velikom ustanku protiv feudalne gospode. Ta dva ustanička poklika su bila podloga pesniku Miletu Klopčiču za pesmu Puntarska, koju je leta 1936. napisao za dramu Velika puntarija (Velika buna[3]) Bratka Krefta.[10]

Reč gmajna dolazi iz nemačkog gemein, u značenju zajednički, opći (npr. pašnjak),[11] i označavala je pripadnika prostog naroda, često sa negativnom konotacijom.[12]

Slovenski prepev

[uredi | uredi kod]
Le vkup uboga gmajna iz partizanske pesmarice štampane 1944.

Le vkup, le vkup, uboga gmajna,
heja, hejo!
Za staro pravdo zdaj bo drajna,
heja, hejo!
Zimzelen za klobuk!
Punt naj reši nas tlačanskih muk

Le vkup, v poslednji boj, tlačani,
heja, hejo!
Sedaj se kmečka gmajna brani,
heja, hejo!
Puško, meč, kopje v dlan!
Bije za svobodo se tlačan!

Iz grajskih kevdrov teče vino,
heja, hejo!
Zažgali grofu smo graščino,
heja, hejo!
Grad gori, grof beži,
vino teče naj, če teče kri! [8]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. https://www.discogs.com/es/release/14808713-Zbor-Umjetni%C4%8Dkog-Ansambla-Doma-JNA-Beograd-Le-Vkup-Le-Vkup-Uboga-Gmajna
  2. https://www.discogs.com/es/release/2348886-Miroslav-%C4%8Cangalovi%C4%87-Partizanske-Pesme
  3. 3,0 3,1 3,2 Ana Hofman, Novi život partizanskih pesama (str. 15), Beograd 2016.
  4. USMENA REVOLUCIONARNA POEZIJA KOD JUŽNIH SLAVENA
  5. „Heinrich von Reder”. bavarikon. Pristupljeno 2020-11-10. 
  6. Klee, Ernst (2007) (German). Das Kulturlexikon zum Dritten Reich : wer war was vor und nach 1945. Frankfurt am Main: S. Fischer. ISBN 978-3-10-039326-5. OCLC 85243554. 
  7. Vgl. Martin Broszat et alii:Von Stalingrad zur Währungsreform: zur Sozialgeschichte des Umbruchs in Deutschland, Oldenbourg Vlg. München 1990 S 31
  8. 8,0 8,1 https://znaci.org/poezija/puntarska.php
  9. https://narodne-pesmi.si/pesmi/partizanske-pesmi/puntarska/
  10. https://kombinatke.si/kblog/puntarska/
  11. https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=fFZnWxE%25253D
  12. https://en.wiktionary.org/wiki/gemein#German

Povezano

[uredi | uredi kod]

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]