Le vkup uboga gmajna
"Le vkup, uboga gmajna!" | ||
---|---|---|
Pjesma | ||
domaći naziv | Na okup, uboga rajo! | |
objavljena | 1936. | |
žanr | pesma otpora | |
autor | Mile Klopčič | |
kompozitor | Fritz Sotke, aranžirali Rado Simoniti[1] i Bojan Adamič[2] | |
Muzički video | ||
»Le vkup, uboga gmajna« na YouTube |
Le vkup, uboga gmajna (Na okup, uboga rajo), poznata kao Puntarska (Pobunjenička[3]), je slovenska revolucionarna pesma koju je napisao Mile Klopčič 1936. godine.[3] Pesma govori o velikoj slovenskoj seljačkoj buni 1515. godine.
Muzika je preuzeta od nemačke pesme iz 1920-ih, Wir sind des Geyers schwarzer Haufen (Mi smo Gejerove crne čete),[4] posvećene nemačkoj seljačkoj buni iz 1524. godine, i jednom od njenih vođa Florianu Geyeru. Melodiju je 1919. godine osmislio Fritz Sotke (1902–1970),[5] koji je kasnije pristupio nacional-socijalistima.[6] U drugom svetskom ratu, nemačka verija pesme je bila nezvanična himna 8. SS konjičke divizije Florijan Gajer.[7]
Pesma je takođe prepevana na srpskohrvatski pod nazivom Seljačka, poznata po uvodnim stihovima Mi smo Gupca muške čete.[8] Pesma je stekla veliku popularnost među partizanima tokom narodnooslobodilačke borbe.
Danas se Puntarska pesma često smatra narodnom.[9]
»Le vkup, le vkup uboga gmajna!« i »Stara pravda!« su početkom 16. stoleća uzvikivali slovenski kmetovi u velikom ustanku protiv feudalne gospode. Ta dva ustanička poklika su bila podloga pesniku Miletu Klopčiču za pesmu Puntarska, koju je leta 1936. napisao za dramu Velika puntarija (Velika buna[3]) Bratka Krefta.[10]
Reč gmajna dolazi iz nemačkog gemein, u značenju zajednički, opći (npr. pašnjak),[11] i označavala je pripadnika prostog naroda, često sa negativnom konotacijom.[12]
Le vkup, le vkup, uboga gmajna,
heja, hejo!
Za staro pravdo zdaj bo drajna,
heja, hejo!
Zimzelen za klobuk!
Punt naj reši nas tlačanskih muk
Le vkup, v poslednji boj, tlačani,
heja, hejo!
Sedaj se kmečka gmajna brani,
heja, hejo!
Puško, meč, kopje v dlan!
Bije za svobodo se tlačan!
Iz grajskih kevdrov teče vino,
heja, hejo!
Zažgali grofu smo graščino,
heja, hejo!
Grad gori, grof beži,
vino teče naj, če teče kri! [8]
- ↑ https://www.discogs.com/es/release/14808713-Zbor-Umjetni%C4%8Dkog-Ansambla-Doma-JNA-Beograd-Le-Vkup-Le-Vkup-Uboga-Gmajna
- ↑ https://www.discogs.com/es/release/2348886-Miroslav-%C4%8Cangalovi%C4%87-Partizanske-Pesme
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Ana Hofman, Novi život partizanskih pesama (str. 15), Beograd 2016.
- ↑ USMENA REVOLUCIONARNA POEZIJA KOD JUŽNIH SLAVENA
- ↑ „Heinrich von Reder”. bavarikon. Pristupljeno 2020-11-10.
- ↑ Klee, Ernst (2007) (German). Das Kulturlexikon zum Dritten Reich : wer war was vor und nach 1945. Frankfurt am Main: S. Fischer. ISBN 978-3-10-039326-5. OCLC 85243554.
- ↑ Vgl. Martin Broszat et alii:Von Stalingrad zur Währungsreform: zur Sozialgeschichte des Umbruchs in Deutschland, Oldenbourg Vlg. München 1990 S 31
- ↑ 8,0 8,1 https://znaci.org/poezija/puntarska.php
- ↑ https://narodne-pesmi.si/pesmi/partizanske-pesmi/puntarska/
- ↑ https://kombinatke.si/kblog/puntarska/
- ↑ https://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=fFZnWxE%25253D
- ↑ https://en.wiktionary.org/wiki/gemein#German
- Puntarska pesem Arhivirano 2024-07-14 na Wayback Machine-u sa prevodima