Odiša

Orisa
Orisa -
Država:	Indija
Glavni grad:	Bubanešvar
Površina:	155.707 km²
Stanovništvo:	36.706.920 (2001)
Gustina stanovništva:	236 stan./km²
Jezik:	orija
Religija:
Veb-sajt:	www.orissa.gov.in
Mapa

Odiša, ranije Orisa, savezna je država Indije sa površinom od 155.707 km² i 36.706.920 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Nalazi se na istočnoj obali Indije. Na severu se graniči sa Džarkandom, na severoistoku sa Zapadnim Bengalom, na istoku je Bengalski zaliv, na jugu je Andra Pradeš i na zapadu je Čatisgar. Relativno duga obala je bez dobrih luka, sem jedne u Paradipu. Uski obalni pojas zajedno sa deltom reke Mahanadi je izuzetno plodan. U Orisi se nalazi Hirakund brana, najduža brana na svetu. Tokom godine ima jako mnogo kiše, a žetva je dva puta godišnje. Orisa je poznata i po jakim ciklonima. Oktobra 1999. tropski ciklon 05B izazvao je veliku štetu i 10.000 mrtvih.

Urisa je poznata po svojim hramovima u Konarku, Puriju i Bubanešvaru. Orisa je popularna turistička destinacija. Hiljade turista posećuju Puri sa Džaganat hramom blizu mora , Konark sa hramom Sunca i Lingaraja hram u Bubanesvaru.

Orisa ima dugu obalu i ima veliko mineralno bogatstvo na strateškoj lokaciji. Zbog toga privlači strane investicije u čeličane, preradu aluminija, elektrane, rafinerije i infrastrukturu. Postaje dosta značajna i za informacione tehnologije i kao autsorsing centar.

Glavni grad Orise je Bubanešvar. Poznat je po predivnim hramovma, a ima ih oko 1000. Blizu se nalazi i Puri, oko 60 kilometara duž obale Bengalskog zaliva. Puri je čuveni sveti grad, a godišnji festival božanstva Džaganata u Puri predstavlja jedan od 4 sveta i najvažnija hinduska mesta. Čota Nagpur je visoravan, koja zauzima zapadne i severne delove države. Plodna aluvijalna nizija nalazi se uz obalu u dolini reka Mahanadi, Brahmani i Bajtarani. U tim aluvijalnim nizijama gaji se intenzivno pirinač. Iako je postojala jaka seča šuma, Orisa još uvek ima mnogo rezervata. Jezero Čilka u delti reke Mahanadi predstavlja najveće obalno jezero u Indiji.

U antička vremena u Orisi je bilo kraljevstvo Kalinga, koje je kontrolisalo i trgovalo većinom Bengalskog zaliva. Nekoliko vekova veliki deo južne i jugoistočne Azije bio je pod njihovim uticajem. Hram u Angkor Vatu je primer arhitekture, koja je nastala pod orisansko-indijskim uticajima. Ljudi iz Orise su kolonizovali neke delove južne i jugoistočne Azije (Šri Lanka, Kambodža, Java, Sumatra, Bali , Vijetnam i Tajland). Mnogi kraljevi Šri Lanke bili su poreklom iz Orise iz kraljevstva Kalinga. Kalinga kraljevi su uspostavili hindu kraljevstvo u Džafni na Šri Lanki, preotevši taj deo od sinhaleških budista.

Veliki rat se vodio 261. pne. u Kalinga kraljevstvu. Kralj Maurija carstva Ašoka napao je Kalingu, ali obrana kraljevstva Kalinge je bila herojska. Kalinga rat je naveo Ašoku da prihvati budističko učenje i nenasilje. Ašoka je posle toga rata izdao edikte, kojima je uveo pravednu administraciju u Kalingi. Kasnije Ašoka širi budističku filozofiju celom Azijom. U 2. v. pne. u Kalingi vladaju Džaina kraljevi. Proširili su teritoriju i na delove tamilske teritorije. Kralj Karavela je zaslužan za monastirske pećine Udajagiri i Kandagiri. Posle vladaju različite dinastije: postaje i deo carstva Harša. Kralj Jajati je 795. ujedinio Kalingu i još dva kraljevstva i sagradio je čuveni Džaganat hram u Puriju. Kralj Nasasima Dev je sagradio hram Sunca u Konarku. Moguli su okupirali Orisu 1576. Marate su preuzeli vlast 1751. Britanska istočnoindijska kompanija je zauzela Orisu nakon Drugog Anglo-maratskog rata . Posle poplava i gladi tokom 1866. veliki irigacioni projekti su popravili situaciju.

Petina indijskih rezervi uglja se nazi u Orisi. Isto tako ima četvrtinu gvozdene rudače i trećinu rezervi boksita i većinu hroma. Veliki je priliv investicija u čeličane, preradu aluminija, rafinerije, luke i električne centrale. Velika je prisutnost i firmi iz IT sektora. Orisa je bila prva indijska država, koja je krenula u strukturne reforme. Prva je privatizovala prenos i distribuciju električne energije. Do 1996. Orisa je gubila 50% struje koju proizvodi. Brojne kompanije su nedavno potpisale memorandume o budućim investicijama . Posko iz Južne Koreje namerava da sagradi 12 milijardi dolara vrednu čeličanu. Mital namerava da investira 10 milijardi dolara, a ruska Magnitogorsk kompanija isto ima nameru investicija od 10 milijardi dolara. U proizvodnji električne energije Anil Ambani Grupa gradi 13 miljardi dolara vrednu električnu centralu. Paradip je jedina velika luka u Orisi, ali i obalski gradovi Damra i Gopalpur se razvijaju u veće luke. Indijska vlada namerava da da u tom području duž obale sagradi šest specijalnih zona.

Odiša na Wikimedijinoj ostavi