Radivoj Koparec
| Radivoj Koparec | |
|---|---|
 Radivoj Koparec | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 1919 Zaječar, Kraljevina SHS |
| Smrt | 25. 12. 1943. Popšici, kod Svrljiga |
| Nacionalnost | Srbin, Jugosloven |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | pesnik, slavista |
| Opus | |
| Književne vrste | socijalna lirika, poezija NOB |
| Jezik | srpski |
| Znamenita djela | |
Ja nisam boem Vojnik skitnica Vozovi ovog leta Mladost | |
Radivoje Koparec (1919-1943) je bio srpski i jugoslovenski pjesnik i revolucionar. Poginuo je kao partizan 1943. godine.[1]
Koparec je pisao pesme socijalne tematike stavljajući se, dosledno, na stranu onih koji su patili.
Radivoj Koparec je rođen u Zaječaru 1919. godine. Po završetku osnovne škole, pohađa IV mušku gimnaziju u Beogradu, gde je zatim studirao slavistiku na Filozofskom fakultetu. Živeo je u dosta teškim materijalnim prilikama.[2] Pripadao je naprednom studentskom pokretu na Beogradskom univerzitetu.
Ja nisam boem i pijan stihove ne sklapam,
ne pevam himne nijednoj čaši vina
niti i jednoj ženi vrelih oblina,
ja nisam boem, ja se u mulj ne utapam.[3]– Radivoj Koparec, Ja nisam boem
U nizu naprednih pesnika koji su se javili među studentima Beogradskog univerziteta u međuratnom razdoblju, njegovo poetsko stvaralaštvo je bilo zapaženo.[4] U tom periodu, Koparec ulazi u pesničke krugove i polemiku s Draincem.[5] Aktivno je sarađivao u većem broju anprednih časopisa i publikacija, kao što su "Mlada kultura" i "Mlada literatura" - studentskim časopisima za književnost i kulturu, zatim u zagrebačkom "Izrazu", sarajevskom "Pregledu", itd.[6]
Tokom Aprilskog rata, po napadu Nemačke pokušao je da se priključi nekoj jedinici kraljevske Jugoslovenske vojske radi odbrane zemlje, ali nakon pet dana lutanja konačno mu saopštavaju da je sad i on zarobljenik, zajedno s ostatkom vojske, što je opisao u pesmi "Vojnik skitnica".[7]
Pet hladnih dana i studenih noći pet
teturalo je po gudurama moje vojničko skitanje,
a šestoga dana u mutno i prohladno svitanje
put mi prepreči mog nebrata bajonet.[8]– Radivoj Koparec, Vojnik skitnica
Odman po izbijanju ustanka u Srbiji 1941. priključio se narodnooslobodilačkom pokretu.[9] Jedno vreme je živeo u okupiranom Beogradu, pišući oko 1942. godine kako "pesnici kriju pesme u mračnim podzemljima".[10] Sestra mu je kao saradnik pokreta otpora uhapšena i umrla pod batinama u Specijalnoj policiji u Beogradu.[11]
Sestra mi ne bi
ni dete što sanja ni žena što zre
kad pade sa zastavom za gordu namenu
za koju se mre
s munjom u oku i gromom na ramenu
u ubojnom ljutom plamenu.[12]– Radivoj Koparec, Majci u crnini
Nakon sestrine smrti, Koparec je iz okupiranog Beograda prešao u rodni Zaječar, gde se priključio partizanima kao borac Zaječarskog partizanskog odreda.[13] Prema sećanju svojih saboraca, "bio je u četi retko skroman, jedva zapažen".[14] U partizanima je nastavio da piše pesme.
Tokom 1943. godine, partizani su u istočnoj Srbiji jačali u teškim uslovima, vodeći borbe protiv Nemaca, Bugara, nedićevaca i četnika. 25. 12. 1943. sklopljen je Sporazum između nemačkih vlasti u Zaječaru i komandanta Timočkog korpusa JVuO od 25. decembra 1943. o saradnji u borbama protiv partizana, što je uključivalo i "isporuku municije u skladu sa vojnim potrebama".[15] Istog dana, partizani su opkolili četnike u selu Popšici, kod Svrljiga, u Nišavskom okrugu,[16] i nakon puta 3 časa borbe, razbili njihove snage i zarobili oko 120 četnika.[17] Na pragu jedne kuće pogođen je smrtno u toku borbe mladi pesnik Radivoje Koparec. Prema rečima njegovih drugova, "umro je junački, bez jauka, iako se dugo mučio".[18]
U njegovoj posmrtnoj zaostavštini našao se niz rukopisa pesama iz perioda rata, okupacije i ustanka. Pesme koje je pisao kao borac Zaječarskog partizanskog odreda zauvek su izgubljene.[19] Posthumno je izdata njegova jedina zbirka pesama, koju je priredio njegov drug pesnik Slobodan Galogaža:
- Radivoj Koparec, Pesme, Novo pokoljenje, Beograd 1949.
Neke njegove pesme objavljene su i u antologiji Jugoslovenske revolucionarne poezija:
- Jugoslovenska revolucionarna poezija (antologija), Zagreb 1959.
Da je imao vremena da razvije svoj talenat dostigao bi vrhove jednog Gorana Kovačića.[20]
– pesnik Dušan Kostić o Koparecu
Radomir Konstantinović ocenjuje da njegova poezija, posebno predratna, otkriva njegovu ličnu udvojenost između želje i svesti, odnosno između žudnje za nežnošću (bezbrižnošću) i revolucionarne volje.[21] On zaključuje da je Koparec "nežnost nemoćno pobunjena protiv sebe".[22] Konstantinović smatra da je najznačajnija Koparčeva pesma "Mladost", u kojoj on iskazuje neku vrstu gordosti što živi u revolucionarnim vremenima.[23] Ono što čini jedinstvenom ovu pesmu je upravo "nesporazum" njenog vedrog toga i samog sadržaja koji opisuje razoreni svet i mrtve na drumu.[24]
Prema Jeleni Lalatović, poezija Radivoja Kopareca je „važna karika u razumevanju književnoistorijskog procesa u kome su socijalni motivi u našoj književnosti prošli put od pukog imenovanja nepravde do tragične uzvišenosti i negovanja originalnog duha pobune".[5]
- ↑ https://monoskop.org/images/4/43/Politicke_prakse_post_jugoslovenske_umetnosti_retrospektiva_01_2010.pdf
- ↑ Radivoj Koparec, Pesme (str. 7), Novo pokolenje, 1949.
- ↑ Radivoj Koparec, Pesme, Novo pokoljenje, Beograd 1949.
- ↑ Radivoj Koparec, Pesme (str. 7), Novo pokolenje, 1949.
- ↑ 5,0 5,1 Jelena Lalatović: Radivoj Koparec – pesnik nepokorenog naraštaja
- ↑ Radivoj Koparec, Pesme (str. 7), Novo pokolenje, 1949.
- ↑ https://znaci.org/poezija/vojnik-skitnica.php
- ↑ Radivoj Koparec, Pesme, Novo pokoljenje, Beograd 1949.
- ↑ https://znaci.org/00001/85.pdf
- ↑ Radomir Konstantinović, Biće i jezik 4 (str. 8), Beograd 1983.
- ↑ Radivoj Koparec, Pesme (str. 8), Novo pokolenje, 1949.
- ↑ Radivoj Koparec, Pesme, Novo pokoljenje, Beograd 1949.
- ↑ Radomir Konstantinović, Biće i jezik 4 (str. 7), Beograd 1983.
- ↑ https://znaci.org/00003/709.pdf
- ↑ https://znaci.org/dokument.php?br=33753
- ↑ https://znaci.org/odrednica.php?slug=zajecarsko-timocki-partizanski-odred
- ↑ https://znaci.org/00003/709.pdf
- ↑ https://znaci.org/00003/709.pdf
- ↑ Radomir Konstantinović, Biće i jezik 4 (str. 7), Beograd 1983.
- ↑ https://znaci.org/00001/121_4.pdf
- ↑ Radomir Konstantinović, Biće i jezik 4 (str. 9), Beograd 1983.
- ↑ Radomir Konstantinović, Biće i jezik 4 (str. 13), Beograd 1983.
- ↑ Radomir Konstantinović, Biće i jezik 4 (str. 11), Beograd 1983.
- ↑ Radomir Konstantinović, Biće i jezik 4 (str. 12), Beograd 1983.
