Colkin

Colkin (Tzolkin, odn. Tzolk'in prema revidiranom pravopisu Gvatemalske akademije majanskih jezika, kojem se sada daje prednost) ime je koje su majanistički proučavaoci dali verziji 260-dnevnog Mezoameričkog kalendara, koji je koristila Majanska civilizacija u pretkolumbijskoj Mezoamerici.

Colkin je najosnovniji i najšire posvedočen od svih majanskih kalendara; bio je glavna komponenta društva i ritualnih aktivnosti starih Maja. Neke majanske zajednice ga i danas koriste u gvatemalskim visijama. Upotreba mu je marginalna, ali se proširuje, mada nailazi na otpor nekih evangeličkih preobraćenika.

Reč znači "broj dana" (ili "račun - " ili "brojanje dana") i zapravo je neologizam na osnovu jukatečkog majanskog. Odgovarajuće reči u gvatemalskim kulturama K'iche' i Kaqchikel, koje ga neprekinuto koriste preko 500 godina su Ajilabal q’ij odn. Cholq'ij. Koju su reč koristile pretkolumbijske Maje nije poznato. Asteci su sličan kalendar, verovatno baziran na nestalom centralnomeksičkom običaju, zvali tonalpohualli, na jeziku Nahuatl.

Kalendar colkin kombinuje dva ciklusa: jedan od dvadeset imenovanih dana i drugi od trinaest brojeva (trecena). Tako se dobija (20×13=) 260 jedinstvenih dana. Svaki dan je uzimao sledeće ime i broj - kada bi se došlo do 13, sutradan bi se nastavilo sa 1 itd. U tabeli je pokazano 20 pojedinačnih imenovanih dana:

Kalendar Tzolk'in: imenovani dani i pridruženi glifovi^[1]

Red. br.1	Ime dana 2	Priměr glifa sa natpisa 3	Priměr glifa iz kodeksa 4	Jukatečki 16. st. 5	Reconstruirani Klasični majanski 6	Pridružene prirodne pojave ili značenje 7
01	Imix'			Imix	Imix (?) / Ha' (?)	lotos, krokodil
02	Ik'			Ik	Ik'	větar
03	Ak'b'al			Akbal	Ak'b'al (?)	tama, noć, cik zore
04	K'an			Kan	K'an (?)	kukuruz
05	Chikchan			Chicchan	(nepoznato)	nebeska zmija
06	Kimi			Cimi	Cham (?)	smrt, preobrazitelj
07	Manik'			Manik	Manich' (?)	jelen
08	Lamat			Lamat	Ek' (?)	Venera, zvezda
09	Muluk			Muluc	(nepoznato)	žad, voda, ponuda
10	Ok			Oc	(nepoznato)	pas
11	Chuwen			Chuen	(nepoznato)	majmun
12	Eb'			Eb	(nepoznato)	kiša
13	B'en			Ben	(nepoznato)	zeleni/mladi kukuruz, seme
14	Ix			Ix	Hix (?)	jaguar
15	Men			Men	(nepoznato)	orao
16	Kib'			Cib	(nepoznato)	mudrost, vosak
17	Kab'an			Caban	Chab' (?)	zemlja
18	Etz'nab'			Etznab	(nepoznato)	kremen
19	Kawak			Cauac	(nepoznato)	oluja
20	Ajaw			Ahau	Ajaw	gospodar, vladar, Sunce
Primědbe: 1. Redni broj imenovanog dana u kalendaru Tzolk'in 2. Ime dana, po standardizovanoj i revidiranoj ortografiji gvatemalske "Academia de Lenguas Mayas" 3. Primer glifa (logograma) za imenovani dan, tipičnog za monumentalne natpise (u verziji "kartuša"). Obratite pažnju da mnogi imaju nekoliko alternativnih oblika. 4. Primer glifa, u stilu majanskog kodeksa. Prilikom crtanja ili slikanja najčešće se koristi ekonomičniji stil, a značenje je isto. I ovde postoje varijacije. 5. Ime dana, zabeleženo na osnovu Jukatečkog jezika iz 16. veka, prema Dijegu de Landi; uglavnom je ova ortografija donedavno korišćena. 6. Konkretan izgovor iz vremena Klasičnog perioda (oko 3. v. - 10. v.), kada je nastala većina natpisa, nije poznat. Ovde date verzije (na klasičnom majanskom, glavnom jeziku natpisa) rekonstruisane su na osnovu fonoloških usporedbi; simbol "?" ukazuje da je rekonstrukcija nesigurna. 7. Svaki imenovani dan je imao uobičajenu asocijaciju ili identifikaciju sa nekom prirodnom pojavom

Colkin nema opšte priznati početak i kraj. Neki ga vide kao potpuno cirkularnog, bez početka, a drugi predlažu različite dane za početak. Jedna takva sugestija:

• 1 Imix (mogući prvi dan Colkina)
• 2 Ik
• 3 Akbal
• 4 Kan
• 5 Chicchan
• 6 Cimi
• 7 Manik
• 8 Lamat
• 9 Muluc
• 10 Oc
• 11 Chuen
• 12 Eb
• 13 Ben (13. dan Colkina)
• 1 Ix (14. dan Colkina)
• 2 Men
• 3 Cib
• 4 Cabab
• 5 Eznab
• 6 Cauac
• 7 Ahau
• 8 Imix
• 9 Ik
• 10 Akbal
• 11 Kan

...

• 9 Cib
• 10 Cabab
• 11 Eznab
• 12 Cauac
• 13 Ahau (260. dan Colkina).

Ciklus je korišćen za određivanje vremena verskih i ceremonijalnih događaja i za proricanje.

Svaki od dvadeset dana je povezan sa različitim bogom iz majanske mitologije^[2].

• Imix : 'Krokodil' - reptilsko telo planete Zemlje, ili sveta.
• Ik : 'Vetar' - dah, život. Takođe i nasilje.
• Akbal : 'Noć-kuća' - tama, podzemlje, domen noćnog jaguar-sunca.
• Kan : 'Kukuruz' - znak mladog kukuruznog gospodara koji donosi obilje, zrelost. Takođe gušter, mreža.
• Chicchan : 'Zmija' - nebeska zmija.
• Cimi : 'Smrt'
• Manik : 'Jelen' - znak Gospodara lova.
• Lamat : 'Zec' - znak planete Venere, zalaska Sunca.
• Muluc : 'Voda' - simbolizovana žadom, jedan aspekt vodenih božanstava, ribe.
• Oc : 'Pas' - koji vodi noćno Sunce kroz podzemlje.
• Chuen : 'Majmun' - veliki zanatlija, pokrovitelj veština i znanja. Takođe nit.
• Eb : 'Trava' ili 'Tačka' - u vezi sa kišom i olujama.
• Ben : 'Trska' - koja podržava rast kukuruza, trske i čoveka.
• Ix : 'Jaguar' - noćno Sunce. Takođe kukuruz.
• Men : 'Orao' - mudrac, ptica, Mesec.
• Cib : 'Sova/Lešinar' - noćne i dnevne ptice smrti. Takođe vosak, duša, insekt.
• Caben : 'Zemljotres' - strahotna moć. Takođe doba, misao.
• Etz'nab : 'Nož' - opsidijansko žrtveno sečivo.
• Cauac : 'Kiša' ili 'Oluja' - nebeske zmajske zmije i čakovi, bogovi groma i munje.
• Ahau : 'Gospodar' - sjajni bog Sunce.

Colkin je dosta korišćen u majanskim natpisima i kodeksima (knjigama). Simbolizam povezan s Colkinom se takođe primećuje u Popol Vuh-u (koji jeste napisan u nedugo nakonšpanskih osvajanja, ali je verovatno zasnovan na starijim tekstovima). Npr. kada je Ixbalanque postavio nemoguć zadatak Ixquic-u da sakupi mrežu kukuruza sa jedne stabljike, što je ovaj uspešno odradio, ona ostavlja otisak svoje mreže na zemlji, a dan "mreža" je početak Venerinog ciklusa koji sledi "ahau" (ajpu na Kiče jeziku), baš kao što je njeno dete naslednik Hun Hunajpua^[3].

Nije poznato kako su ga još koristile stare Maje. Ali se ponešto zna iz majanskih zajednica koje ga danas koriste:

• Periodi od 260 dana su značajni za precizne cikluse u gajenju kukuruza. Dani tranzita kroz zenit (kada Sunce prolazi kroz tačku pod uglom od 90° u odnosu na horizont) mogli su biti uzgredno značajni za poljoprivredu duž južne obale Gvatemale. Prvi prolaz kroz zenit je 30. apr./trav., baš pred početak kišne sezone. Farmeri u tom regionu danas seju kukuruz krajem aprila ili početkom maja. Drugi prolaz, 13. avg/kol. približno odgovara vremenu žetve sasušenog kukuruza, a moguće i da je tekući baktun počeo tog dana 3114. pne^[4].
• Danas na gvatemalskim visijama, nekoliko grupa koriste ovaj period u obuci Aj k'ij-a, čuvara 260-dnevnog kalendara. Devet meseci nakon početka obuke u proricanju, mladi novak je "rođen" i svečano iniciran u svoj položaj. To bi značilo da su za Maje čovek i kalendar imali iste korene; oboje su lunarnog porekla.
• Ima nekih opetovanih rituala koji se izvode svakih 260 dana na isto obeleženi dan. Najčuvenija je "novogodišnja" proslava na dan 8 Chuwen, na Kiče jeziku (u Momostenangu) poznata kao Waxakib' B'atz.
• Neke dane smatraju manje ili više pogodnim za neke poslove. Npr. Ak'ab'al ili B'en niskog broja bili bi dobar dan za venčanje, a K'an za gradnju ili održavanje kuće.
• Tedlock beleži sistem divinacije na osnovu bacanja kockica i brojanja unapred kroz kalendar od tekućeg dana do nekih dana koji se zatim tumače.
• Mnoga tradicionalna majanska imena potiču od kalendarskih dana, često rođendana (v. majanska astrologija).

Colkin je poslužio kao osnova za Dreamspell kalendar, kojeg je razvio ezoterični autor Jose Arguelles u sklopu pokreta New Age. Arguejes se poslužio i raznim drugim mističnim izvorima, tako da to nije čist majanski kalendar.

Smatra se da je 260-dnevni kalendar bio raširen u čitavom mezoameričkom kulturnom regionu, kao i da je bio najstariji i najznačajniji kalendarski sistem tamo zabeležen, nastao pre prve pojave u majanskim natpisima^[5]. Neizvesno je koja je mezoamerička kultura prva razvila ovaj kalendar. Stele sa najstarijim poznatim datumima po Dugom brojanju potiču iz rane Zapotečke faze u visokim dolinama Oaksake, na lokalitetima kao što je Monte Albán, sa polovine 1. milenija pne. Postoje i neki raniji primeri nečega što izgleda kao kalendarski glif, ali je njihova verodostojnost tema rasprave.

Kalendar nema očiglednih veza sa nekim astronomskim ili geofizičkim ciklusom, tako da je neizvesna njegova originalna svrha, ali postoji nekoliko teorija.

Po jednoj teoriji, kalendar potiče od umnoška brojeva trinaest i dvadeset, koji su Majama bili veoma značajni. Dvadeset, broj prstiju na rukama i nogama, bio je osnova majanskog brojevnog sistema. Trinaest je bilo nivoa u Nadzemlju gde su živeli bogovi, a današnji kalendarci kažu da je to broj "zglobova" u ljudskom telu (članci na nozi, kolena, kukovi, ramena, laktovi, članci na ruci i vrat).

Barbara Tedlock je proučavala ovaj sistem među nekim savremenim majanskim zajednicama u mestu Momostenango u visokoj Gvatemali, gde žive K'iche' Indijanci. Kod lokalnog poznavaoca je čak bila šegrt u tehnikama proricanja i formalno inicirana kao gatara 1976. Ona kaže:

"Momostekanski kalendar obuhvata i 260-dnevni ciklus i 365-dnevnu solarnu godinu, sa četiri klasičnomajanska Nosača godine, ili Mam, koji povezuju to dvoje. 260-dnevni ciklus je zamišljen kao čvrsto povezan sa svetovnim ili zemaljskim poslovima, odraz ne nekog astronomskog perioda već period ljudske gestacije. Prošli etnografski opisi ovog ciklusa sadrže razna suprotna mišljenja u vezi njegovog prvog dana, ali poređenje sadašnjih rezultata i onih iz ranijih studija ukazuje da nema određenog prvog dana^[6]".

Aveni veruje da nema jedinstvenog odgovora. Ali on kaže:

"Jednom je Majanski genij mogao prepoznati da negde u dubini ovog kalendarskog sistema leži čudesni spoj, čarobno ukrštanje niza ciklusa vremena: 9 meseci, 13 puta 20, ciklus rođenja, ciklus setve, Venerin ciklus, Sunčev ciklus, ciklus pomračenja. Broj 260 je bio kao skrojen za Maje^[7]."

Aveni dalje pretpostavlja da su Maje koristile Venerin kalendar na isti način kako su drugi koristili Sunčev kalendar. On sugeriše da je "Venerina tablica" u Drezdenskom kodeksu precizna efemerida za predviđanje položaja Venere. Aveni takođe primećuje da osnovni poljoprivredni ciklus u visokoj Gvatemali takođe traje oko 260 dana i zove se tzolkin. Takođe može postojati veza sa prosečnom dužinom vremena potrebnom između pojave Venere kao jutarnje i večernje zvezde, oko 263 dana. Aveni primećuje da "prosečno trajanje između sukcesivnih polovina sezone pomračenja, 173 ½ dana, odnosi se prema colkinu 3 prema 2."^[8] Mada ovo deluje nategnuto, postoje dokazi da su Maje koristile colkin za predviđanje položaja Venere i događanja pomračenja.

Još jedna teorija ističe da 260-dnevni period potiče od dužine ljudske trudnoće, tj. blizu je prosečnom broju dana između prve propuštene menstruacije i rođenja (za razliku od Naegeleovog pravila koji pretpostavlja 40 sedmica [280 dana] između poslednje menstruacije i rođenja). Po tome bi babice bile prve koje su izmislile kalendar, kako bi predvidele dan rođenja bebe^[9]

Nekoliko istraživača (npr. Malmström 1973., Nutall 1928., Apenes 1936.) identifikovalo je korelaciju između ciklusa i 260-dnevnog razmaka između zenitalnih tranzita Sunca. Prema ovoj hipotezi, 260-dnevni ciklus je nastao u uskom pojasu od 14º 42' do 15º sev. geografske širine u kojem je Sunce okomito iznad glave oko 12-13. avg/kol. i opet 260 dana kasnije oko 30. apr/trav. - 1. maja/svi. (Malmstrem identifikuje Izapansku kulturu kao pogodnog kandidata u tom pojasu). Ovaj period je mogao biti korišćen u rasporedu sadnje kukuruza. Ipak, uloženo je nekoliko prigovora na ovu teoriju. Kalendar od 260 dana teče neprekidno, a tranziti kroz zenit se smenjuju svakih 260 pa 105 dana. Prvi poznati kalendarski natpisi su nađeni znatno severnije od ove zone^[10]. Zbog toga ova teorija nema široku podršku.

Na kraju je takođe moguće da za 260-dnevni ciklus ima više razloga, gore spomenutih ili nepoznatih.

• Majanski kalendar
• Majansko kalendarsko gatanje
• Majansko pismo
• Haab'
• Mezoamerički kalendari
• Tonalpohualli

(uglavnom prenete iz originala na engleskom:)

(na engleskom:)

• Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original izd.). London: Tauris Parke. ISBN 1-86064-602-6. OCLC 45144264. 
• Kettunen, Harri; and Christophe Helmke (2005) (PDF). Introduction to Maya Hieroglyphs. Wayeb and Leiden University. Pristupljeno 2006-05-05. 
• Lo, Lawrence (n.d.). „Mesoamerican Writing Systems”. Ancient Scripts. Ancientscripts.com. Pristupljeno 2006-11-15. 
• Malmström, Vincent H. (1973). „Origin of the Mesoamerican 260-Day Calendar” (PDF Reprinted). Science 181: 939–941. DOI:10.1126/science.181.4103.939. PMID 17835843. Arhivirano iz originala na datum 2008-05-28. Pristupljeno 2006-11-15. 
• Milbrath, Susan (1999). Star Gods of the Maya: Astronomy in Art, Folklore, and Calendars. The Linda Schele series in Maya and pre-Columbian studies. Austin: University of Texas Press. ISBN 0-292-75225-3. OCLC 40848420. 
• Miller, Mary; and Karl Taube (1993). The Gods and Symbols of Ancient Mexico and the Maya: An Illustrated Dictionary of Mesoamerican Religion. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-05068-6. OCLC 27667317. 
• Tedlock, Barbara (1982). Time and the Highland Maya. Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 0-826-30577-6. OCLC 7653289. 
• Thomas, Cyrus (1897). „Day Symbols of the Maya Year”. u: J. W. Powell (ed.) (Project Gutenberg EBook #18973, online reproduction). Sixteenth Annual Report of the Bureau of American Ethnology to the Secretary of the Smithsonian Institution, 1894–1895. Washington DC: Bureau of American Ethnology, Smithsonian Institution; U.S. Government Printing Office. str. 199–266. OCLC 14963920. 
• Voss, Alexander W. (2006). „Astronomy and Mathematics”. u: Nikolai Grube (ed.). Maya: Divine Kings of the Rain Forest. Eva Eggebrecht and Matthias Seidel (assistant eds.). Cologne, Germany: Könemann. str. 130–143. ISBN 3-8331-1957-8. OCLC 71165439. 
• Wright, Ronald (1989). Time Among the Maya: Travels in Belize, Guatemala, and Mexico. London: Abacus. ISBN 0-349-10892-7. OCLC 154511110. 

(na engleskom:)

• Maya Calendar with Names and color Glyphs Arhivirano 2007-06-15 na Wayback Machine-u
• Maya Calendar Round (CR) made of two parts: Ritual (Tzolk'in) Calendar and the Haab Arhivirano 2011-01-04 na Wayback Machine-u