1616

Ovo je članak o godini 1616.

Godina 1616 (MDCXVI) bila je prijestupna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru odn. prijestupna godina koja počinje u ponedjeljak po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

• 12. 1. - Blizu ušća Amazona osnovan grad Belém.
• 25 - 29. 1. - Jacob Le Maire i Willem Schouten otkrili Rt Horn.
• 1. 2. - Ben Jonson dobio godišnju penziju od kralja Jamesa I, što ga čini de fakto prvim engleskim pesnikom laureatom.
• 17. 2. - Mandžurac Nurhaci Aisin Gioro se proglasio kanom, prvim vladarem dinastije Kasniji Jin ("Zlato"); dinastija će 1636. promeniti ime u Qing ("Bistrina").
• 5. 3. - Kopernikovo delo De revolutionibus orbium coelestium se našlo na Indeksu zabranjenih knjiga, ubrzo nakon što je teološka komisija ocenila "budalastom i apsurdnom" ideju o stacionarnom Suncu.
• 11. 3. - Galileo Galilej se sastao sa papom Pavlom V. povodom heliocentrizma.
• mart - "Akcija iz 1616." - španski eskadron porazio tunižansku flotu.
• 19. 3. - Walter Raleigh pušten iz zatvora posle 13 godina, kako bi poveo zlosrećnu ekspediciju u potrazi za El Doradom.
• mart - avgust - William Baffin otkrio Bafinov zaliv, kao i ostrvo Ellesmere, stiže do 77° 45'.

• 21. 4. - Willem Schouten i Jacob Le Maire naišli na severna ostrva Tonge, gde trguje sa domorocima. Ubrzo zatim, 19. 5., otkrivaju ostrva Hoorn (Futuna).
• 23. 4. - Umro Miguel de Cervantes.
• proljeće - Turci upali u pokupsku Krajinu, zauzeli tvrđavu Sredičko^[1].
• 3. 5. (23. 4. po j.k.) - Umro William Shakespeare. Pošto su Cervantes i Shakespeare umrli istog datuma, 23. aprila (mada po različitim kalendarima), to će od 1995. biti Svjetski dan knjige i autorskih prava.
• 3. 5. - Loudunski ugovor okončava sukob između Concina Concinija, miljenika regentkinje Marije de' Medici, i Henri II de Bourbon-Condé.
• 17. 5. - Osnovana Danska istočnoindijska kompanija (deluje 1616-50. i 1670-1729, → Danska Indija).
• 1. 6. - Umro Tokugawa Ieyasu, de fakto vladar Japana, nastavlja njegov sin šogun Tokugawa Hidetada.

• 14 - 16. 7. - Bitka kod rta Kelidonija: Španci porazili Turke na moru.
• 19. 7. - Uskočki rat: Mlečani razorili Karlobag^[1].
• 24. 7. - Vojvoda Vlaške Radu Mihnea postaje vojvoda Moldavije, a u Vlaškoj ga nasleđuje Alexandru Iliaş.
• 8. 8. - Tokugawa šogunat zabranjuje strancima, osim Kineza, putovanje i trgovinu van Nagasakija i Hiradoa.
• 12. 8. - Mlečani neuspješno napadaju Bakar^[1].
• 19. 9. - Hrvatski sabor u Varaždinu: protivi se da njemačke čete prelaze preko tog grada i Hrvatske na putu u rat protiv Mlečana^[1].

• 25. 10. - Holanđanin Dirk Hartog naišao na zapadnu obalu Australije.
• 8. 11. - Umro hrvatski ban Benko Turoc^[1].
• novembar - Splitski nadbiskup Markantun de Dominis otišao u Englesku usled sukoba sa Vatikanom.
• 30. 11. - Kardinal Richelieu imenovan za francuskog državnog sekretara.
• 10. 12. - U Škotskoj donesen zakon kojim su ustanovljene parohijske škole i preporučeno potiskivanje gelskog jezika.
• 25. 12. - Nathaniel Courthope stiže na bandansko ostrvo Run čiji stanovnici zatim prihvataju Jamesa I za suverena, zbog čega se ovo pominje kao najstariji engleski kolonijalni posed (slede četiri godine holandske opsade).

• Uskočki rat: Mlečani osvojili Tinjan i Žminj a Austrijanci Plomin i Labin^[2] (težište rata ove godine je u Istri^[3]).
• Neki Srbi se preseljavaju iz Modruša u Slavonsku krajinu^[4].
• Putopisac Venern prolazi kroz Srbiju, opisuje slabu naseljenost i obrađenost zemlje^[5].
• Ponovna predaja Lipove Turcima, Lipovska eparhija odvojena od jenopoljske, sa sedištem u Hodošu^[6].
• Faust Vrančić objavljuje Machinae novae.
• Matija Divković štampao Nauk karstianski s mnoziemi stvari duhovniemi i vele bogoljubniemi i Razlike beside.
• Grofovi Draškovići grade dvorac Klenovnik.
• U Veneciji objavljen Statut grada Kotora.
• Arslan-paša Janjinski opljačkao manastir Preobraženja na Meteorima^[7].
• Završena Džamija sultana Ahmeta u Istambulu.
• Osmansko-safavidski rat (1603-1618): Abas masakrirao stanovnike Tbilisija; osmanska vojska zauzela Nahčivan, ne uspeva sa Jerevanom, poražena kod jezera Sevan.
• Pobuna Tepehuana u Meksiku.
• Shabdrung Ngawang Namgyal beži sa Tibeta u Butan, zemlju koju će ujediniti.
• Švicarska garda postala deo domaćinstva Luja XIII.
• U Novoj Engleskoj izbija trogodišnja epidemija boginja koja ubija veliki broj domorodaca.
• Osnovan Medellín u Kolumbiji.
• Osnovana Danska istočnoindijska kompanija.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1616.

• Arnaut Abdurahman Abdi-paša, poslednji budimski paša († 1686)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1616.

• 1615/16 - Hasan Kafi Pruščak, književnik iz Bosne (* ca. 1544)
• 3. 3. - Matthias de l'Obel, botaničar (* 1538)
• 23. 4. - Miguel de Cervantes, književnik (* 1547)
• 3. 5. (23. 4. po j.k.) - William Shakespeare, književnik (* 1564)
• 21. 5. - Kuzma Minjin, ruski nacionalni heroj
• 1. 6. - Tokugawa Ieyasu, de fakto vladar Japana (* 1543)
• 12. 6. - Kuzma Minjin, trgovac i ratnik
• 25. 7. - Andreas Libavius, doktor i hemičar (* 1555)
• 8. 11. - Benko Turoc, hrvatski ban
• 23. 11. - Richard Hakluyt, pisac (* ca. 1553)
• 22. 12. - Jacob Le Maire, moreplovac (* ca. 1585)
• 24. 12. - György Thurzó, palatin Ugarske (* 1567)

Literatura

• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Treća knjiga, prvi tom, Srbi pod tuđinskom vlašću 1537-1699, SKZ Beograd 1993, ISBN 86-379-0383-5
• Rudolf Horvat, Ban Benko Turoc (hr Wikisource)

1616 na Wikimedijinoj ostavi