1953

Godina 1953 (MCMLIII) po gregorijanskom kalendaru bila je redovna godina koja počinje u četvrtak.

• 1. 1. - "Slobodna Vojvodina" menja ime u "Dnevnik".
• 1. 1. - Umro Hank Williams, ove godine ima još tri singla na prvom mestu country liste.
• 1. 1. - Novi ustav na Maldivima: sultanat je zamenjen republikom (ali monarhija se vraća 1954-68).
• 3. 1. - Senator Joseph McCarthy dolazi na čelo komiteta za vladine operacije, čiji potkomitet za istrage koristi za poteru za "komunistima" (obratite pažnju da je Odbor Predstavničkog doma za antiameričke aktivnosti zaseban).
• 4. 1. - Prvi indokineski rat - Operacija Bretagne: Francuzi rasturili Viet Minhove snage na severoistoku Vijetnama.
• 5. 1. - Premijera En attendant Godot ("Čekajući Godoa") u Parizu.
• 6 - 15. 1. - Osnivački skup Azijske socijalističke konferencije u Rangunu, Burma - prisutna je i delegacija SKJ na čelu sa Đilasom, što se smatra početkom interesa FNRJ za Treći svet^[1].
• 7. 1. - Predsednik SAD Hari Truman je objavio da je u SAD izrađena hidrogenska bomba.
• 7. 1. - SAD daju Jugoslaviji 20 miliona dolara za kupovinu žita (New York Times; 1 dolar iz ove godine vredi kao 9,6 u 2020).
• 8. 1. - Tito razgovara sa sedam biskupa o odnosima crkve i države (prošlog meseca su prekinuti diplomatski odnosi sa Vatikanom), Stepinac kasnije kaže da crkva neće podleći diktatu vlade. (NYT)

• 12. 1. - Drugi konzistorij Pija XII., među 24 imenovana kardinala su i Alojzije Stepinac iz Jugoslavije i Stefan Wyszyński iz Poljske (nisu putovali u Rim).
• 13. 1. - U FNRJ donesen novi Ustavni zakon u cilju ojačanja samoupravljanja; Predsednik Republike umesto predsednika Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ, Savezno izvršno veće umesto Vlade FNRJ, uvedeno Veće proizvođača u legislature (umesto veća naroda). Nakon ovoga su doneti i ustavni zakoni narodnih republika.
• 13. 1. - L'Osservatore Romano objavljuje dokumenta kojima se jugoslovenska vlada optužuje da želi iskoreniti religiju. (NYT)
• 13. 1. - U SSSR objavljeno otkriće "Doktorske zavere" ("doktori-štetočine" ili "-ubice") - ugledni moskovski doktori, uglavnom Jevreji, optuženi da su planirali ubistvo sovjetskih lidera, hapšeni su od septembra. Sledi antisemitska kampanja. (→ Borba sa kosmopolitizmom)

• 14. 1. - Josip Broz Tito izabran za prvog Predsednika Republike i Predsednika Saveznog izvršnog veća (potpredsednici SIV-a Kardelj, Đilas, Pijade, Ranković).
  • Članovi SIV^[2]: Ivan Krajačić, Franjo Gaži, Jovan Veselinov, Božidar Maslarić, Aleksandar Ranković, Edvard Kardelj, Moša Pijade, Spasenija Babović, Franc Leskošek, Sava Kosanović, Cvetko Uzunovski, Slobodan Penezić, Moma Marković, Blažo Jovanović, Uglješa Danilović, Veljko Zeković, Đuro Pucar, Svetozar Vukmanović, Strahil Gigov, Ivan Gošnjak, Ivan Maček, Vicko Krstulović, Miha Marinko, Ljupčo Arsov, Jakov Blažević, Mijalko Todorović, Vidoje Smilevski, Koča Popović, Dobrivoje Radosavljević, Boris Krajger, Osman Karabegović.
• 15. 1. - Položili zakletvu novi državni sekretari (ministri) FNRJ^[3]: Veljko Zeković, Koča Popović, Ivan Gošnjak, Dušan Čalić, Radisav Nedeljković, Svetislav Stefanović.
• 15. 1. - Ministar ino. poslova Istočne Nemačke Georg Dertinger uhapšen pod optužbom za špijunažu (na robiji do 1964).
• januar - Rasformiran Korpus narodne odbrane Jugoslavije, nadležnosti preuzimaju granične jedinice Jugoslovenske narodne armije i Narodna milicija.
• januar - Iranski premijer Muhamed Mosadek dobio od parlamenta produženje vanrednih ovlasti za još 12 meseci - sprovodi zemljišnu reformu u korist seljaka.
• 16. 1. - NYT: eksplozija u "vojnom položaju" u Sarajevu, 21 poginuli, 50 ranjenih.
• 16. 1. - Egipatski Savet revolucionarne komande zabranio stare političke partije, organizovana samo jedna, Okupljanje oslobođenja.
• 17. 1. - CIA-in Robertsonov panel doneo poverljive zaključke: NLO-i nisu direktna opasnost za nacionalnu sigurnost, uglavnom su objašnjive pojave.
• 19. 1. - Epizoda I Love Lucy sa porođajem ima gledanost 73,9%, više nego sutrašnja inauguracija.

• 20. 1. - Dwight D. Eisenhower postaje 34. predsednik SAD, nakon Harija Trumana (do 1961).
• 20. 1.? - Kit od 12 metara se nasukao u Paškoj uvali - biće izložen u više gradova Jugoslavije.
• 21. 1. - Prikazan film Niagara sa Marilyn Monroe - ustanovljen je njen izgled.
• 21. 1. - Peko Dapčević je načelnik Generalštaba JNA (do 1955).
• 22. 1. - Premijera Millerove drame The Crucible, alegorije za makartizam.
• 26. 1. - John Foster Dulles je državni sekretar SAD (do 1959).

• 31. 1. - 1. 2. - Poplava na Severnom moru - oluja izaziva poplavu sa preko 2.500 smrtnih slučajeva u V. Britaniji, Nizozemskoj i na moru, uključujući feribot Princess Victoria.

• 1. 2. - Otvorena Galerija fresaka u Beogradu.
• 3. 2. - Masakr u Batepi na São Toméu: portugalske vlasti i zemljoposednici ubili stotine kreola - početak rasta nacionalizma, Dan mučenika slobode u Sao Tome i Principeu.
• 5. 2. - Premijera Diznijevog crtanog filma "Petar Pan".
• 5. 2. - Racionisanje hrane u UK: ukinute tačkice za slatkiše, u septembru i za šećer - ostaju još za meso do sledeće godine.
• 9. 2. - Naređeno da trojica bugarskih diplomata napuste Jugoslaviju.
• 10. 2. - Europska zajednica za ugalj /ugljen i čelik: otvoreno je zajedničko tržište za ugljen, a 1. svibnja i za željezo.
• 10. 2. - Egipatski Savet revolucionarne komande proglasio novi ustav.
• 11. 2. - Dva dana posle eksplozije ispred sovjetske ambasade u Tel Avivu, SSSR prekida diplomatske odnose sa Izraelom (obnovljeni u julu).
• 12. 2. - Prva sednica Nordijskog saveta.
• 12. 2. - Svetska banka daje 30 miliona dolara FNRJ na 25 godina za 27 industrijskih projekata. (NYT)
• 18. 2. - 4. 3. - Izložba grupe EXAT 51 u Zagrebu.
• 22 - 25. 2. - Narodni front Jugoslavije na svom Četvrtom kongresu menja ime u Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije (predsednik je Tito, generalni sekretar Edvard Kardelj).
• 25. 2. - Prikazan Tatijev film Les Vacances de Monsieur Hulot - lik M. Hulota će se pojaviti u još tri filma.
• 26. 2. - Allen Dulles je direktor CIA (do 1961).
• 27. 2. - Premijera izmenjene verzije Krležinog "Vučjaka" u Beogradskom dramskom pozorištu.
• 27. 2. - Potpisan Londonski sporazum o nemačkim dugovima: oproštena polovina, otplata razvučena na 30 godina sa trgovačkim suficitom - podsticaj nemačkom rastu.
• 27. 2. - Petoro ljudi poginulo zbog "odbeglog" teretnog voza u zapadnoj Bosni. (NYT)
• 28. 2. - Balkanski pakt: u Ankari potpisan petogodišnji Ugovor o prijateljstvu i saradnji Jugoslavije, Turske i Grčke.
• 28. 2. - James D. Watson i Francis Crick predložili dvostruku spiralu kao strukturu molekula DNK.

• 1. 3. - Nakon sedeljke do rano ujutro, Staljin je sledeće večeri pronađen bez svesti.
• 1. 3. - Počinje emitirati Radio Sloboda, verzija Slobodne Evrope za SSSR.
• 3. 3. - Kanadski de Havilland Comet pao prilikom poletanja iz Karačija - poginulo 11 ljudi, što su prve žrtve u mlaznom putničkom avionu.
• 5. 3. - Staljin je umro uveče, što je objavljeno sledećeg jutra. Georgij Maljenkov ga nasleđuje na čelu ministarskog saveta (do 1955). Lavrentij Berija je zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova (resor je spojen sa državnom bezbednošću), sprovodi mere liberalizacije.

Maljenkov

Hruščov

Berija

• 6. 3. - Peti kongres Saveza socijalističke omladine Jugoslavije.
• 8. 3. - Na Planici prvi put predstavljeno piće Cockta.
• 9. 3. - Staljin je sahranjen u Lenjinovom mauzoleju (do 1961). U stisci je stradalo preko stotinu ljudi.
• 10. 3. - U Jugoslaviju stižu prvi mlazni avioni: američki T-33 Shooting Star^[4]; u junu stižu i F-84 Thunderjet-i.
• 10. 3. - Vazdušni sukob iznad Merklína: češki MiG-15 obara američkog F-84 blizu nemačke granice.
• 12. 3. - Tri britanska aviona pala tokom leta iznad Titovog broda, na putu u Englesku (još "dvojica pilota poginula" na aeromitingu 18-og). (NYT)
• 14. 3. - Maljenkov se povlači iz sekretarijata CK KPSS, a na prvo mesto spiska dolazi Nikita Hruščov - na čelu partije do 1964.
• 14. 3. - Umro predsednik Čehoslovačke i lider KPČ Klement Gottwald, na čelu partije ga nasleđuje Antonín Novotný (do 1968) a novi predsednik je Antonín Zápotocký (do 1957).

  

• 15. 3. - Maršal Kliment Vorošilov je predsednik Prezidijuma VS SSSR (do 1960).
• mart - Osnovan Institut za makedonski jezik "Krste Misirkov", za standardizovanje i izučavanje tog jezika.
• mart - Burma uložila žalbu UN zbog prisustva Kuomintanga u toj zemlji - UN osuđuje Republiku Kinu (Tajvan).
• mart - Eisenhower nalaže CIA-i da sastavi planove za zbacivanje iranskog premijera Mossadegha.
• mart - Anglo-egipatski Sudan dobija samoupravu (nezavisnost 1956).
• 16 - 21. 3. - Maršal Tito u poseti Velikoj Britaniji, nedelju dana ranije nego što je bilo planirano (prva poseta nekog komunističkog šefa države). Među temama je Staljinov odlazak i pitanje Trsta. Vatikan i katolici su osuđivali posetu.
• 17. 3. - Prvi nuklearni test iz Operacije Upshot-Knothole u Nevadi.

• 18. 3. - Jak zemljotres na zapadu Turske, preko 1.000 mrtvih.
• 19. 3. - 25. dodjela Oscara, prva prenošena preko televizije; nagradu za najbolji film dobio The Greatest Show on Earth umesto očekivanog High Noon (četiri nagrade), The Bad and the Beautiful pet nagrada, Singin' in the Rain samo dve nominacije.
• 19. 3. - Novo sovjetsko rukovodstvo poziva na brzi kraj neprijateljstava u Koreji.
• 22. 3. - Izbori u Austriji: napredak socijaldemokrata, nastavlja se velika koalicija sa narodnjacima, samo što je novi kancelar od aprila Julius Raab (do 1961).
• 22. 3. - Brašno poskupelo 42% u FNRJ zbog prošlogodišnje suše, belo brašno se slobodno formira. (NYT)
• 25. 3. - Prekinuta gradnja nekih velikih projekata u SSSR: Transpolarna magistrala, tj. železnička pruga Salehard - Igarka na severozapadu Sibira; Glavni turkmenski kanal od Amu Darje do Krasnovodska na Kaspiju i Sahalinski tunel.
• 25/26. 3. - Mau Mau ustanak u Britanskoj Keniji, Masakr u Lariju: pobunjenici brutalno ubili 97 lojalista i članova njihovih porodica.
• 27. 3. - Ukaz o amnestiji u SSSR: oslobađa se 1,2 - 1,35 miliona zatvorenika, uglavnom nepolitičkih, dolazi do skoka kriminala.
• 27. 3. - Na snazi je Luksemburški sporazum o reparacijama između Izraela i SR Nemačke: tri milijarde maraka u sledećih 14 godina.
• 29. 3. - Sedmorica jugoslovenskih olimpijskih veslača stigla u Kanadu, "napadaju Tita". (NYT).
• 30. 3. - Uredba o imovinskim odnosima i reorganizaciji seljačkih radnih zadruga - kraj kolektivizacije u SFRJ. Odredbe daju prednost reorganizaciji umesto likvidaciji i odlasku seljaka iz zadruge.^[5]

• april - Popis stanovništva u FNRJ - blizu 17 miliona stanovnika.
• 5. 4. - Svetozar Gligorić pobedio na šahovskom turniru u Mar del Plati, Argentina. Finalni meč je postao prototip Mar del Platine varijacije Kraljeve indijske odbrane. Trifunović je četvrti.
• 6. 4. - U "Pravdi" objavljen dekret kojim su oslobođeni učesnici "Doktorske zavere".
• 6. 4. - Vanredni američki grant od 11 miliona zbog suše za FNRJ - ukupno 106,75 miliona pomoći, skoro polovina za hranu. (NYT)
• 8. 4. - Kapengurijska šestorica: Jomo Kenyatta je među osuđenima zbog navodne veze sa ustankom Mau Mau (u zatvoru do 1961, premijer pa predsednik Kenije 1963-78).
• 9. 4. - WHO i UNICEF izveštavaju da je iskorenjen endemski sifilis u BiH. (NYT)

• 10. 4. - Dag Hammarskjöld postao drugi Generalni sekretar UN (do 1961).
• 10. 4. - Prikazan House of Wax, prvi 3D film većeg studija.
• 10. 4. - Prva utakmica melbournskog nogometnog kluba Croatia SC (od 1993 Melbourne Knights FC).

• 11. 4. - Umro Boris Kidrič, član Saveznog izvršnog veća i predsednik Saveta za privredu FNRJ.
• 13. 4. - U Londonu izdan Casino Royale Iana Fleminga, prvi roman o Jamesu Bondu.
• 15. 4. - Venecuela dobila novi ustav:^[6] više nisu Sjedinjene Države Venezuele već Republika Venezuela (od 1999. Bolivarska Republika Venezuela). Gen. Marcos Pérez Jiménez je regularizovan kao predsednik, ima diktatorska ovlašćenja.
• april - Vijatnamski Viet Minh i domaći Pathet Lao zauzimaju severoistok Francuskog protektorata u Laosu (→ Laoški građanski rat).
• april - Suša i insekti upropastili žetvu u centralnoj Tanganjici, glad do sledeće godine.
• 16. 4. - Eisenhowerov govor "Šansa za mir": troškovi trke u naoružanju su kao krađa od naroda.
• 19. 4. - Istraživački centar u Vinči postao Institut za nuklearne nauke (ovaj dan će postati Dan Instituta).
• 19. 4. - Zapadnonemačka firma dobila ugovor za gradnju rafinerije u Sisku, jedna se već gradi u Bosni. (NYT)
• 23. 4. - Prikazan Shane.
• 23. 4. - NYT javlja da vlada FNRJ kupuje američko seme hibridnog kukuruza.
• 27. 4. - Tito u Belom dvoru prima poslanika Kostarike Teodora Kastra^[7] - u stvari se radi o sovjetskom operativcu Iosifu Griguljeviču.
• 30. 4. - U Beogradu otvoren za javnost Železnički muzej, prvi takav u Jugoslaviji (osnovan 1.2.'50.).
• 30. 4. - Vlada FNRJ spremna da pregovara sa Vatikanom, uz uslov nemešanja u unutrašnje poslove. (NYT)

• 1. 5. - Trojica jugo. letača koja su završila obuku u SAD zatražila azil. (NYT)
• 2. 5. - Punoletstvo iračkog kralja Faisala II (zbačen i ubijen 1958).
• 2. 5. - Krunisan jordanski kralj Hussein I (umro 1999).
• 2. 5. - De Havilland Comet pao kod Kalkute nakon što su mu otpala krila u oluji, sa 43 žrtve. Uz dva raspada sledeće godine, to će prizemljiti ovaj model aviona.
• 3. 5. - Deutsche Welle počinje emitirati.
• 4. 5. - Radio Beograd izveštava o sukobu na bugarskoj granici, sutradan protest zbog "vređanja" osoblja ambasade u Sofiji. Razmena vatre i na mađarskoj granici oko 7-og. (NYT)
• 6. 5. - John Heysham Gibbon izveo prvu operaciju na otvorenom srcu, uz pomoć mašine za vantelesni krvotok.
• 10. 5. - Bugarska pravoslavna crkva opet ima patrijarha: izabran je raniji namesnik Sinoda Kiril (do 1971).
• 11. 5. - Najkasniji poznati sneg u Beogradu.
• 14. 5. - Vladajuća partija u Istočnoj Nemačkoj podigla radničke norme za 10% - raste nezadovoljstvo.
• 14. 5. - Jugoslavija i Rumunija postigle sporazum o zajedničkoj administraciji đerdapskog sektora (potpisivanje 31. 5.). (NYT)

• maj - Američki bombarderi su uništili pet brana u Severnoj Koreji: poplave su razorne, moguća je glad.
• 16. 5. - Objavljeno da će Vojska SAD kupiti od FNRJ municije za pet miliona dolara. (NYT)
• 18/19. 5. - Zalutali sovjetski MiG-15 pao u FNRJ, 20-tak km od Zagreba - pilot repatriran, zapadu nije dozvoljeno da pogleda avion.
• 22. 5. - Potpisan sporazum o uzajamnoj odbrani između SAD i Etiopije; na severu zemlje je od ranije stanica Kagnew, američka instalacija za radio prisluškivanje. U avgustu je potpisan i sporazum o ekonomskoj pomoći.
• ca. 22. 5. - Skupština FNRJ usvojila zakon o verskoj slobodi - katolička crkva se i dalje protivi saradnji.
• 23. 5. - ILO-ova Konvencija o jednakosti nagrađivanja stupa na snagu (jednakost plate muškaraca i žena).

• 25. 5. - Upshot-Knothole Grable: prvi i poslednji američki test sa nuklearnom artiljerijom.
• 25. 5. - Formirala se tropska oluja Alice: početak organizovane prakse davanja ženskih imena atlantskim olujama i uraganima (od 1979. i muška imena).
• 27. 5. - Zemljišni maksimum u FNRJ smanjen sa 30 na 10 ha - 270.000 ha preneto društvenom sektoru. Porodične zadruge i vlasnici loše zemlje mogu imati 15 ha; bezemljaši mogu dobiti zemlju samo ako uđu u neku vrstu kooperacije.^[5]
• 27. 5. - FNRJ dobila američke tenkove M-47 Patton. (NYT)
• 28 - 29. 5. - Korejski rat - Bitka na Petlji: Britanci odolevaju mnogobrojnijim Kinezima.
• 29. 5. - Edmund Hillary, novozelandski planinar i istraživač i šerpanski vodič Tenzing Norgaj prvi ljudi na Mont Everestu, vrhu sveta.
• 29. 5. - U Zagrebu osnovano Dramsko kazalište Gavella.
• 30. 5. - Cheddi Jagan postaje prvi Glavni ministar u Britanskoj Gujani - kolonijalne vlasti ga smenjuju već u oktobru, iz straha da je komunista.

• 1. 6. - "Ustanak" u Plzeňu - "Škodini" radnici se pobunili zbog valutne reforme u Čehoslovačkoj (štrajkovi širom zemlje).
• 1. 6.? - U JNA ukinuta funkcija političkih komesara, zamenjuju ih pomoćnici komandanta za moralno-političko vaspitanje (sistem jednostarešinstva). Ove godine je uveden sistem ispita za oficire i general-majore; zakonom su utvrđeni i novi rokovi službe za voj­nike^[8].
• 2. 6. - Svečano okrunjena Elizabeta II od Ujedinjenog Kraljevstva, pri čemu je BBC obavio prvi televizijski prijenos događaja jednog takvog kalibra.
• 5. 6. - Ustavna reforma u Danskoj - jednodomni umesto dvodomnog parlamenta.
• 7. 6. - Izbori u Italiji: Demokršćanska koalicija je opala ali ima relativnu većinu (trebalo im je nekoliko tisuća glasova da ostvare superbonus i 2/3 mandata), komunisti i socijalisti su porasli.
• 8. 6. - Vukmanović-Tempo najavljuje više investicija u potrošna dobra u odnosu na tešku industriju. Menja se poreski sistem. (NYT)
• 8-9. 6. - Olujni sistem izaziva tornado u Flint, Michigan sa 115 žrtava i sutradan u Worcester, Massachusetts sa 94.

• 10. 6. - Bitka kod Kumsonga je poslednja kineska ofanziva Korejskog rata, nakon što je južni predsednik Syngman Rhee oslobodio 27.000 severnih zarobljenika, koji nisu hteli repatrijaciju - dobijeni teren napušten po uslovima primirja. Ovo je mesec s najviše ispaljenih granata u ratu.
• 11. 6. - U Istočnoj Nemačkoj objavljen program "Novi kurs": kritika ranije politike, ali nove norme ostaju - konfuzija u partijskim redovima, nezadovoljstvo u narodu ostaje.
• 12. 6. - Trgovački sporazum između FNRJ i Indonezije vredan 15 miliona dolara. (NYT)
• 13. 6. - Gen. Gustavo Rojas Pinilla preuzima vlast u Kolumbiji u sporazumu s partijama, kako bi povratio mir u zemlji (→ La Violencia) - zbačen kao diktator 1957.
• 15. 6. - Tito dobija američki grant od 15 miliona. (NYT)

• 16 - 17. 6. - Pobuna u Istočnoj Nemačkoj, koju guše sovjetski tenkovi i narodna policija (Volkspolizei). U Zapadnoj Nemačkoj do reujedinjenja 17. jun će biti Dan nemačkog jedinstva.
• 16. 6. - Odnosi SSSR i Jugoslavije vraćeni na ambasadorski nivo. Dozvoljen prolazak sovjetske flotile iz Beča.
• 16-17. 6. - Drugi plenum CK SKJ na Brionima - "kontra" Šestom kongresu SKJ, otpor reformama (tj. pokrenutim procesima demokratizacije i "odumiranja" partije). Pismom skrenuta pažnja par­tijskom članstvu na potre­bu veće aktivnosti i odlučnijeg suzbijanja svih vidova antipartijskog ponašanja (a u vezi sa "malograđanskom stihijom koja je počela da istupa sa tradi­cionalnim parolama građanske demokratije")^[9].
• 17 - 18. 6. - Mau Mau ustanak, Masakr u Chuki: Britanci ubili 20 nenaoružanih ljudi.
• 18. 6. - Proglašena Republika Egipat, posledica revolucije 1952.. Premijer gen. Muhammad Naguib postaje i prvi predsednik republike (do 1954), Nasser je zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova.
• 18. 6. - Katastrofa u Tachikawi: Globemaster II američkog zrakoplovstva pao u Japanu, stradalo 129 ljudi.
• 18. 6. - Eksplozija fabrike municije "blizu Beograda", 10 mrtvih. (NYT)
• 19. 6. - Pogubljeni Julius i Ethel Rosenberg, osuđeni za špijunažu u korist SSSR.
• 19 - 24. 6. - Crnci uspešno bojkotovali autobuse u Baton Rouge, Louisiana - inspiracija za poznatiji i duži bojkot u Montgomeryju 1955.
• 23. 6. - U Njujorku potpisan Protokol za ograničenje i regulisanje uzgajanja biljke mak, proizvodnju, međunarodnu i veleprodaju i upotrebu opijuma. Potpisala i FNRJ, na snazi od 1963.
• 25 - 29. 6. - Sever japanskog ostrva Kyushu je pogođen poplavom u kojoj strada 1.000 ljudi.
• 26. 6. - Uhapšen Lavrentij Berija (vest o smeni objavljena 10. 7.).
• 27. 6. - Srpski premijer Stambolić upozorava na "pojačanu antikomunističku aktivnost". (NYT) U ovo vreme se govori o "konfuziji" u partijskim redovima, jer je rečeno da bi SKJ trebao više edukovati a manje upravljati.
• 30. 6. - U Flintu, Michigan sklopljena prva Chevrolet Corvette.
• sredinom godine - Samoupravljanje uvedeno i u zdravstvene službe FNRJ^[10].

• jun/jul - Kampanja protiv "šunda" u stripovima i ljubavnim romanima u FNRJ. (NYT 6. 7.)
• 1. 7. - Prikazan film Gentlemen Prefer Blondes, zapamćen po Marilynom Diamonds Are a Girl's Best Friend.
• 4. 7. - Imre Nagy je premijer Mađarske NR umesto Rákosija, koji ostaje na čelu partije: pokušava da liberalizuje režim - ograničena amnestija, ukidanje logora za internaciju, bolji odnosi sa crkvom, poboljšanje životnog standarda (smenjen 1955).
• 4. 7. - Štrajkovi i neredi u rudarskim regionima Poljske.
• 6. 7. - Na festivalu u Llangollenu u Velsu pobedili frulaš Sava Jeremić i harmonikaši Radojka i Tine Živković.
• 10. 7. - Na izborima s jednim kandidatom, vojni vladar Adib Šišakli je izabran za predsednika Sirije (zbačen već u februaru).
• ca. 10. 7. - Stepincu je dijagnosticirana bolest, odbija tražiti dozvolu od vlasti za odlazak iz Krašića radi liječenja (dvojica liječnika iz SAD ga pregledaju kasnije tijekom mjeseca). (NYT)

• jul - Eleanor Roosevelt posetila Jugoslaviju.
• 16 - 18. 7. - Kampanja na ostrvu Dongshan: kineski nacionalisti pokušali zauzeti ostrvo, preko 3.900 mrtvih s obe strane.
• 18. 7. - Sovjeti objavili note razmenjene sa Turskom: odriču se teritorijalnih zahteva (Kars i Ardahan).
• 18. 7. - Diskretno prekinuti radovi na rumunskom Kanalu Dunav – Crno more, prozvanom "Kanal smrti" (nastavljeni i završeni 1973-84).
• 20. 7. - Poplava na poluostrvu Kii, japanskog ostrva Honshu, 1.100 mrtvih.
• 23. 7. - U Makarskoj napadnut pomoćni splitsko-makarski biskup Frane Franić (zabranio je staleška udruženja katoličkih svećenika).^[11] Biće napadani i šibenički Banić i hvarski Pušić. (NYT)
• 24. 7. - Albanski šef države Omer Nishani podnosi ostavku, navodno iz zdravstvenih razloga - nasleđuje ga Haxhi Lleshi (do 1982).
• 24 - 26. 7. - Bitka na reci Samichon je poslednja u Korejskom ratu: Kinezi pred kraj rata pokušavaju proboj linije Jamestown.
• 25. 7. - 1. 8. - U Zagrebu održan 38. Svjetski kongres esperantista.

• 26. 7. - Zvanični početak Kubanske revolucije: katastrofalni napad Castrove družine na kasarne Monkada u Santiago de Cubi. Po ovom događaju je nazvan Movimiento 26 de Julio.
• 26. 7. - Policija i Nacionalna garda Arizone uhapsila 400 mormonskih fundamentalističkih poligamista u mestu Short Creek, uključujući 263 dece.

• 27. 7. - Korejski sporazum o primirju, potpisan u Panmunjonu nakon dvije godine razgovora, neformalni je završetak Korejskog rata. Potpisnici su UN, na čelu sa SAD, NR Kina i Sjeverna Koreja, dok je Južna Koreja odbila potpisati. Dan pobede u Severnoj Koreji.
• 25. 7. - 1. 8. - Svjetski kongres esperantista u Zagrebu.
• 28. 7. - 10. 8. - Prvi indokineski rat: francuska Operacija Camargue u centralnom Vijetnamu.

• 1. 8. - Britanci osnovali Federaciju Rodezije i Nyasalanda, protivno volji Afrikanaca (raspuštena krajem 1963, današnji Zambija, Malavi i Zimbabve).
• 2. 8. - Agrarna reforma u Boliviji: kraj feudalnih odnosa za Indijance.
• 3. 8. - Švajcarski kredit za fabriku aluminijuma u FNRJ. (NYT)
• 4. 8. - Britanski poslanik Clement Attlee u poseti FNRJ.
• 5. 8. - Prikazan From Here to Eternity, gledani i nagrađeni film.
• 8. 8. - Sovjetski premijer Maljenkov objavio da SSSR ima hidrogensku bombu. Najavljuje ekonomske reforme.
• 10. 8. - Američka ekspedicija koja se pela na K2 zamalo izginula.
• 12. 8. - Sovjeti testirali termonuklearnu napravu RDS-6s, sa slojevitim materijalom, snage 400 kilotona.
• 12. 8. - U potresu na grčkoj zapadnoj obali i jonskim otocima poginulo je 400-800 ljudi.
• 13 - 23. 8. - U pulskoj areni održana revija stranih filmova^[12] - od sledeće godine se održava i Pulski filmski festival.
• 14. 8. - Generalni štrajk u Francuskoj protiv mera štednje (do 25. 8.).
• 15. 8. - Prvi pokušaj puča u Iranu: Mosadeku je pokušano uručenje šahovog fermana o smeni i postavljenju gen. Zahedija, što on odbija - veliki neredi Mosadekovih pristalica u Teheranu, a šah beži iz zemlje.
• 15. 8. - Poplava u južnom Yamashiru u Japanu, strada preko 400 ljudi.
• 17. 8. - Giuseppe Pella je talijanski premijer umjesto De Gasperija (do januara).
• 18. 8. - Drugi Kinsey-jev izveštaj, Sexual Behavior in the Human Female.

• 19. 8. (28 mordad 1332 po i. k.) - Iranski premijer Mohammed Mossadegh oboren i uhapšen nakon nakon insceniranog nasilja na ulicama (za umešanost CIA → Operacija Ajax). Zahedi i vojska preuzimaju vladu. Šah Mohammed Reza Pahlavi stiže 22-og i ostaje na vlasti do revolucije 1979.
• 19. 8. - Mitropolit dabro-bosanski Nektarije Krulj pretučen u manastiru Ozren.
• 20. 8. - Francuska vlada zbacila marokanskog sultana Mohammeda V i prognala ga na Korziku, pa Madagaskar (vraća se 1955). Za novog sultana je postavljen Muhamed Ben Arafa, kojeg je nekoliko dana ranije marakeški paša Thami El Glaoui isturio za verskog vođu. Raste otpor Marokanaca.
• avgust - Pobedom nad olimpijskim prvacima Mađarima, jugoslovenski vaterpolisti osvojili Trofeo Italia u Nijmegenu, Holandija. (ekipa)
• ca. 22. 8. - Gomile u Banjoj Luci primorale episkopa Vasilija Kostića i biskupa Dragutina Čelika da napuste položaje, nakon što su naložili svojim sveštenicima da ne ulaze u državno udruženje.
• 26. 8. - U Zavodima “Crvena zastava” se izjasnili da se najveći deo ostvarene dobiti uloži u razvoj automobilske industrije; ove godine proizvedena 162 džipa marke Willys.^[13]
• 26. 8. - Batiskaf Trieste porinut u Tirenskom moru, krajem septembra je zaronio do 3.150 m.
• 27. 8. - Prikazan Roman Holiday.
• 27. 8. - Konkordat između frankističke Španjolske i Vatikana je posljednji klasični - Franco ima pravo imenovati biskupe a crkva velike društvene i financijske povlastice.
• 28. 8. - Novoosnovana izraelska komandoska jedinica 101, na čelu sa Arielom Sharonom, ima probu: upala je u izbeglički logor Bureidž u pojasu Gaze, stradalo je nekoliko desetina Arapa.
• 29. 8. - "Uzbuna" u italijanskoj vojsci na granici tršćanske zone A, jer FNRJ navodno planira priključenje zone B. (NYT)
• august - oktobar - Operacija Brochet u delti Crvene rijeke na sjeveru Vijetnama - francuski taktički neuspjeh.

• 1. 9. - Otvoreno Glavno zdanje Moskovskog državnog univerziteta, najviša zgrada u Evropi do 1988/90; visina šiljka 240 m.
• 5. 9. - U Somboru pretučen bački biskup Lajčo Budanović.^[14] U NYT se pominje i da je uništeno "20 brdskih kapela".
• 6. 9. - Drugi izbori za zapadnonemački Bundestag: veliki porast CDU/CSU kancelara Adenauera.
• 6. 9. - Tito na masovnom okupljanju u Okroglici, blizu italijanske granice: predlaže da Trst bude slobodni grad u okviru Jugoslavije i međunarodni režim za luku.
• 7. 9. - Mohamed Daud Kan, "crveni princ", premijer je Afganistana (do 1963, predsednik 1973-78).
• 9. 9. - Moše Pijade izjavljuje da je 1948-52. uhapšena 171.731 osoba, "mnogi bez razloga". (NYT)
• 12. 9. - Venčanje senatora J. F. Kennedyja i Jacqueline Bouvier.
• 13. 9. - Italija traži plebiscit u Trstu.
• 13. 9. - Jugoslovenski vojni avion prebegao u Italiju.
• 14. 9. - Nikita Hruščov izabran za Prvog sekretara KPSS.
• septembar - Letopis Matice srpske pokrenuo anketu "O pitanjima srpskohrvatskog jezika i pravopisa" (→ Novosadski dogovor 1954).
• 16. 9. - Prikazan film The Robe, prvi u CinemaScopu, najunosniji iz ove godine.
• 20. 9. - Guverner Aceha Daud Beureu'eh se pobunio protiv Indonezije, izjasnio se za Darul Islam (islamsku državu Indoneziju).
• ca. 22 - 26. 9. - Manevri JNA u severnoj Hrvatskoj, vežba se napad iz Mađarske, prisutni su posmatrači iz NATO. (NYT)
• 23. 9. - Madridski pakt je izlazak frankističke Španije iz izolacije: SAD će dati ekonomsku i vojnu pomoć u zamenu za vojne baze.
• 25. 9. - Poljski kardinal Stefan Wyszyński je zatvoren - u zatvoru i kućnom pritvoru je do 1956.
• 25. 9. - Japan je pogođen tajfunom Tess, stradalo je preko 400 ljudi.
• 26-27. 9. - Četvrti i poslednji kongres AFŽ u Beogradu - zameniće ga Savez ženskih društava.
• 27. 9. - Tito na predizbornom mitingu u Rumi traži kraj fizičkih napada na sveštenstvo: ignorišite ih, nasilje ide naruku crkvi.
• 30. 9. - U FNRJ donesen Zakonik o krivičnom postupku.

• 1. 10. - SAD i Južna Koreja potpisali Ugovor o uzajamnoj odbrani.
• 1. 10. - Iz Države Madras na jugoistoku Indije izdvojena Država Andhra - prva "lingvistička" država, za govornike telugua (od 1956. uvećani Andhra Pradesh).
• 3. 10. - Osnovana brazilska monopolska naftna firma Petrobras.

• 6. 10. - UNICEF postaje stalna agencija UN.
• 8. 10. - Velika Britanija i SAD izrazile nameru da povuku svoje snage i predaju Italiji civilnu upravu u zoni "A" slobodne teritorije Trsta, bez konsultovanja Jugoslavije. Time je započela jednogodišnja kriza; Italija i Jugoslavija su koncentrisale trupe na granici, masovni mitinzi u Jugoslaviji.
  • Razbijena stakla na američkoj ambasadi i konzulatu u Beogradu odn. Zagrebu, demolirane čitaonice.
• 11. 10. - Milovan Đilas započinje seriju članaka u "Borbi" (do 7. 1. 1954 - za slobodu misli i demokratiju).
• 11. 10. - Tito preti da će poslati vojsku u Zonu A, ako uđu Italijani. (NYT)
• 14. 10. - Masakr u Kibiji na Zapadnoj Obali - izraelska jedinica 101 ubila 69 Palestinaca u selu, u znak odmazde za napade fedajina preko izraelske granice.
• 16. 10. - Izašao prvi broj beogradskih Večernjih novosti.
• 16. 10. - Fidel Castro je osuđen na 15 godina zatvora, drži govor objavljen pod naslovom "Historija će me opravdati" (pušten 1955).
• 14. 10. - Prva NATO baza u Turskoj: Šesta saveznička taktička vazduhoplovna došla u Izmir.
• 14 - 15. 10. - Policija rastura slovenačke demonstracije u Trstu, italijanska mladež napada jugoslovensku kancelariju. (NYT)
• 16. 10. - Žene dobile pravo glasa u Meksiku.
• 17. 10. - Pozivaju se rezervisti u zagrebačkom vojnom području. (NYT)
• 18. 10. - U Zagrebu pred 45.000 gledatelja Jugoslavija pobjedila Francusku 3:1 u nogometu.
• 22. 10. - Francusko-laoški ugovor o prijateljstvu i asocijaciji: kraljevska vlada dobija preostala ovlašćenja, osim vojnih poslova. Laos postaje nezavisni član Francuske unije.
• 30. 10. - Dokument NSC 162/2 o američkoj strategiji u Hladnom ratu: uvećanje arsenala, sklapanje saveza sa drugim nacijama, mere izuzev rata.
• oktobar-novembar - Operacija Mouette: Francuzi nanose gubitke Viet Minhu na severu Vijetnama.

• 1. 11. - Osnovano Crnogorsko narodno pozorište.

• 5-6. 11. - Neredi Italijana u Trstu, šest mrtvih i 153 ranjenih.
• 7. 11. - Kuomintang u Burmi započinje povlačenje iz te zemlje - zvanično traje do maja, ali su zaista otišli tek 1961.
• 8. 11. - José Figueres Ferrer je po drugi put predsednik Kostarike (do 1958).
• 9. 11. -  Kambodža nezavisna u okviru Francuske unije.
• 9. 11. - Umro osnivački kralj Saudi Arabije Ibn Saud, nasleđuje ga sin Saud bin Abdulaziz Al Saud (do 1964), Faisal je krunski princ.
• 15. 11. - Veliki predizborni zbor na beogradskom Trgu republike, Tito osuđuje držanje Vašingtona, Londona i Rima povodom Trsta^[15].
• 19. 11. - Zemlje Balkanskog pakta potpisale sporazum o uzajamnim odbrambenim obavezama. (NYT)
• 20. 11. - Avionom Douglas Skyrocket dostignut Mach 2, sledećeg meseca Bell X-1A sa Chuckom Yeagerom leti Mach 2,44.
• 20. 11. - Nezaposleni upali u tršćansku gradsku većnicu. (NYT)
• 20. 11. - Objavljeno da je Piltdownski čovjek, "pronađen" 1912, zapravo krivotvorina.
• 21. 11. - U Čileu osnovana Puerto Luisa, kasniji Puerto Williams, najjužniji grad na svijetu.
• 22. 11. i kasnije - Izbori za Saveznu narodnu skupštinu u FNRJ (Savezno odn. Veće proizvođača), kao i za republičke skupštine - odziv 89,4&, za Narodni front 95,7%;^[16]. Prvi put na saveznom nivou sa glasačkim listićima umesto kuglicama^[17]. Milovan Đilas dobio veću podršku od Tita, 99,8 prema 97,7%. (NYT)
• 22. 11. - Okončana vazdušna Opération Castor, kojom su Francuzi utvrdili Dien Bien Phu u severozapadnom Vijetnamu - mesto presudnog okršaja sledeće godine.
• 23. 11. - Britanska kraljica Elizabeta II krenula s mužem na šestomesečnu turneju oko sveta.
• 24. 11. - Nekoliko članova Baleta izbačeno iz beogradskog Narodnog pozorišta, zbog "težih prekršaja moralno-političke prirode" tokom nedavnog gostovanja u Švajcarskoj.
• 25. 11. - Nogometni "Meč stoljeća": Engleska - Mađarska 3:6 na Wembleyu - Englezi će se nakon ovoga ugledati na kontinent.
• 29. 11. - U Jajcu otvoren Muzej Drugog zasedanja AVNOJ-a.
• 29. 11. - Amnestija 7.194 zatvorenika u FNRJ, 5.312 će biti oslobođeno, 1.882 skraćene kazne.
• 30. 11. - Kabakina kriza: guverner Britanske Ugande zbacio Mutesu II, kralja/kabaku Bugande, nakon što je zatražio odvajanje Bugande od Ugande - vraćen 1955.

• decembar - Hugh Hefner izdao prvi broj Playboy-a.
• 4 - 8. 12. - Konferencija tri zapadne sile na Bermudi o sigurnosti Evrope: Churchill-Eisenhower-Laniel.
• 5. 12.? - Jugoslavija i Italija dogovorili povlačenje trupa sa granice (završeno 20. 12.). (NYT)
• 6. 12. - FK Partizan - FK Crvena Zvezda 7:1 (najteži poraz u derbijima).
• 7. 12. - Poseta američkog potpredsednika Richarda Nixona izaziva krvave nerede u Teheranu - ubijena trojica studenata (Dan studenata u Iranu).
• 7. 12. - Prvi izraelski premijer David Ben-Gurion najavio ostavku - Moše Šaret će biti premijer 1954-55 a Ben-Gurion se vraća 1955-63.
• 8. 12. - Govor američkog predsednika Ajzenhauera "Atomi za mir" pred Generalnom skupštinom UN.
• 9. 12. - Bomba zaostala iz rata eksplodirala u Tuzli (?), petoro mrtvih. (NYT)
• 12. 12. - Osnivačka skupština staleškog udruženja katoličkih svećenika Hrvatske.^[18]
• 15. 12. - Dunavska komisija: jugoslovenski predstavnik izabran za sekretara, usvojen prelazak sedišta u Budimpeštu (kraj sovjetske dominacije). (NYT)
• decembar - Počinje Drugo bijenale u São Paulu, Petar Lubarda dobio otkupnu nagradu (inače, ove godine je naslikao "Konje" i "Kosovski boj").
• 20. 12. - Odlučeno da se ustanovi Ninova nagrada.
• 21. 12. - Dogovorena obnova diplomatskih odnosa FNRJ i Albanije. (NYT)
• 23. 12. - Pogubljen Lavrentij Berija, Staljinov šef tajne policije, zajedno sa šest "saučesnika".
• 23. 12. - FNRJ i Austrija će podići odnose na ambasadorski nivo. (NYT)
• 24. 12. - Tangiwaiska katastrofa na Novom Zelandu, poginuo 151 putnik ekspresnog voza usled pada železničkog mosta.
• 25. 12. - Milovan Đilas izabran za predsednika Savezne narodne skupštine.
• 25. 12. - Američka vlada vratila Japanu ostrva Amami, deo ostrva Rjukju.
• 29. 12. - Đilasov članak u "Borbi" govori o demokratiji (ne misli na socijalističku demokratiju).
• 30. 12. - U prodaji prvi televizori u boji, za oko 1.175 američkih dolara (oko 11.350 dolara iz 2020.).
• 31. 12. - Jedinice sitnije od japanskog jena izlaze iz opticaja: sen, 1/100, i rin, 1/1000.

• U Beogradu izgrađen Trg Marksa I Engelsa, danas Trg Nikole Pašića.
• Sporazum Jugoslavije i Međunarodne asocijacije za razmenu studenata.
• Coppertone girl - reklama sa devojčicom i psom.
• U Los Angelesu otvorena Four Level Interchange, prva saobraćajna petlja u više nivoa.
• Udeo proizvodnje u GDP Sjedinjenih Država dostiže vrhunac od 28% - od 1980-tih će se govoriti o Pojasu hrđe.

• Rukovodstvo FNRJ:
  • Šef države: Predsednik Prezidijuma Narodne Skupštine - Ivan Ribar, zatim Predsednik Republike - Josip Broz Tito
  • Šef Vlade, preimenovane u Savezno izvršno veće: Josip Broz Tito
  • Predsednik Savezne Narodne skupštine: Vladimir Simić pa Milovan Đilas
• Neki domaći filmovi: "Opštinsko dete" (→ Kategorija:Filmovi 1953.).

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1953.

• 1. 1. - Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane
• 5. 1. - George Tenet, direktor CIA
• 5. 1. - Pamela Sue Martin, glumica
• 6. 1. - Tomislav Ivčić, hrvatski pjevač († 1993.)
• 10. 1. - Pat Benatar, pjevačica
• 13. 1. - Radoman Božović, srpski političar
• 14. 1. - Radmila Živković, srpska glumica († 2024.)
• 20. 1. - Jeffrey Epstein, američki financijski mešetar († 2019.)
• 21. 1. - Paul Allen, suosnivač kompanije Microsoft († 2018)
• 22. 1. - Jim Jarmusch, američki režiser, producent i glumac
• 25. 1. - Danica Maksimović, srpska glumica
• 25. 1. - Dževad Karahasan, bh. književnik († 2023)
• 26. 1. - Anders Fogh Rasmussen, generalni sekretar NATO
• 27. 1. - Slobodanka Rakić Šefer, srpska slikarka
• 31. 1. - Sergej Ivanov, ruski političar

• 3. 2. - Vasa Pavković, književnik, leksikograf
• 7. 2. - Hasija Borić, bosanskohercegovačka glumica i režiserka
• 10. 2. - Dragoljub Đuričić, bubnjar († 2021)
• 11. 2. - Jeb Bush, guverner Floride
• 19. 2. - Cristina Fernández de Kirchner, predsednica Argentine
• 25. 2. - José María Aznar, premijer Španije
• 28. 2. - Paul Krugman, ekonomista

• 3. 3. - Zico, brazilski nogometaš i trener
• 6. 3. - Snežana Savić, glumica i pevačica
• 10. 3. - Slobodan Samardžić, srpski političar
• 12. 3. - Ron Jeremy, glumac
• 16. 3. - Richard Stallman, programer, aktivista za slobodni softver
• 16. 3. - Isabelle Huppert, glumica
• 23. 3. - Chaka Khan, pevačica
• 23. 3. - Ivica Šurjak, nogometaš
• 25. 3. - Vesna Pusić, hrvatska političarka

• 1. 4. - Barry Sonnenfeld, američki filmski producent, režiser i snimatelj
• 1. 4. - Oliver Ivanović, srpski političar († 2018)
• 3. 4. - Pavao Miljavac, hrvatski general i političar
• 11. 4. - Branimir Johnny Štulić, frontmen grupe Azra
• 11. 4. - Guy Verhofstadt, premijer Belgije
• 14. 4. - Slavica Buljan, katolička redovnica, hrvatska pjesnikinja
• 16. 4. - Amir Talić, bosanskohercegovački pisac
• 18. 4. - Rick Moranis, glumac, komičar
• 25. 4. - Jelena Tinska, balerina i glumica
• 26. 4. - Vlado Kalember, hrvatski pjevač

• 6. 5. - Tony Blair, britanski premijer
• 8. 5. - Alex Van Halen, suosnivač Van Halen-a
• 11. 5. - Đorđe Balašević, vojvođanski pjevač († 2021)
• 13. 5. - Zlatko Burić, glumac
• 14. 5. - Norodom Sihamoni, kralj Kambodže
• 15. 5. - Mike Oldfield, kompozitor
• 15. 5. - Bogić Bogićević, političar
• 16. 5. - Pierce Brosnan, irsko-američki glumac
• 26. 5. - Michael Portillo, političar, novinar, TV voditelj
• 28. 5. - Željko Reiner, liječnik, akademik, predsjednik Sabora
• 29. 5. - Danny Elfman, kompozitor
• 30. 5. - Colm Meaney, glumac

• 1. 6. - David Berkowitz, Son of Sam, serijski ubica
• 8. 6. - Ivo Sanader, premijer Hrvatske
• 10. 6. - John Edwards, američki političar
• 13. 6. - Veselin Šljivančanin, oficir JNA
• 13. 6. - Tim Allen, glumac
• 15. 6. - Meri Cetinić, hrvatska pjevačica
• 15. 6. - Slavoljub Muslin, srpski fudbaler i trener
• 15. 6. - Xi Jinping, predsednik NR Kine i gen. sekretar CK KPK
• 21. 6. - Benazir Bhutto, premijerka Pakistana († 2007)
• 22. 6. - Cyndi Lauper, kantautorka, glumica
• 27. 6. - Tanja Bošković, glumica

• 1. 7. - Jadranka Kosor, premijerka Hrvatske
• 3. 7. - Dragan Velikić, srpski književnik i diplomata
• 3. 7. - Nada Topčagić, pevačica
• 9. 7. - Branko Jerinić, glumac
• 13. 7. - Oliver Mandić, srpski muzičar
• 13. 7. - Mila Mulroney, supruga kanadskog premijera
• 15. 7. - Neda Arnerić, glumica († 2020)
• 15. 7. - Jean-Bertrand Aristide, predsednik Haitija
• 21. 7. - Radoslav Petković, književnik
• 23. 7. - Najib Razak, premijer Malezije
• 29. 7. - Ken Burns, tvorac dokumentarnih filmova

• 1. 8. - Bogdan Diklić, glumac
• 8. 8. - Gordana Kosanović, glumica († 1986)
• 8. 8. - Nigel Mansell, vozač F1
• 10. 8. - Mark Doty, američki pesnik
• 11. 8. - Hulk Hogan, zabavni rvač, glumac
• 15. 8. - Mark Thatcher, biznismen, premijerkin sin
• 16. 8. - Miša Aleksić, basista "Riblje čorbe" († 2020)
• 17. 8. - Dragan Kićanović, košarkaš
• 17. 8. - Herta Müller, književnica, nobelovka
• 19. 8. - Vojislav Stanimirović, političar u Hrvatskoj
• 27. 8. - Zoran Lilić, predsednik SRJ
• 30. 8. - Zoran Petrović Piroćanac, novinar, politikolog († 2015)

• 1. 9. - Ahmad Shah Massoud, afganistanski borac i vojskovođa († 2001)
• 6. 9. - Ljiljana Habjanović Đurović, srpska književnica
• 10. 9. - Amy Irving, glumica
• 12. 9. - Nan Goldin, fotografkinja
• 13. 9. - Fabijan Lovrić, bosanskohercegovački pjesnik
• 15. 9. - Gašo Knežević, srpski pravnik, političar († 2014)
• 22. 9. - Ségolène Royal, francuska političarka
• 24. 9. - Radoš Bajić, srpski glumac
• 28. 9. - Keith McDermott, američki glumac i pisac

• 9. 10. - Tony Shalhoub, glumac

• 1. 11. - Miroslav Prokopijević, ekonomista († 2019)
• 2. 11. - Dubravka Zubović, operska pevačica
• 9. 11. - Merima Njegomir, pevačica († 2021)
• 14. 11. - Dominique de Villepin, premijer Francuske
• 16. 11. - Marina Tucaković, tekstopisac († 2021)
• 18. 11. - Alan Moore, britanski strip-crtač
• 20. 11. - Halid Bešlić, bosanski pjevač
• 20. 11. - Sulejman Ugljanin, političar
• 22. 11. - Matija Ljubek, hrvatski kanuist († 2000)
• 22. 11. - Dragan Jovičić, glumac († 2020)
• 25. 11. - Rade Jorović, pevač
• 27. 11. - Šeki Turković, pevač
• 27. 11. - Steve Bannon, medijska i politička osoba u SAD

• 2. 12. - Ana Lovrin, hrvatska političarka
• 8. 12. - Kim Basinger, američka filmska glumica
• 9. 12. - John Malkovich, američki glumac, producent i režiser
• 13. 12. - Ben Bernanke, predsednik Federalne rezerve SAD
• 21. 12. - Svetislav Basara, srpski pisac i diplomata
• 24. 12. - Mira Bosanac, hrvatska glumica

• Mato Došen, hrvatski glazbeni producent († 2010.)
• Branislav Radišić, srpski umetnik i novinar
• Radomir Raka Marić, muzički menadžer
• Savo Radusinović, pjevač narodne muzike († 2007)
• Mladen Barbarić, glumac
• Brano Mićunović, kontroverzni biznismen († 2024)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1953.

• 1. 1. - Hank Williams, country glazbenik (* 1923)
• 5. 2. - Iuliu Maniu, bivši premijer Rumunije (* 1873)
• 11. 2. - Uroš Predić, srpski slikar (* 1857)
• 24. 2. - Gerd von Rundstedt, nemački feldmaršal (* 1875)
• 25. 2. - Sergej Vinogradski, mikrobiolog, ekolog (* 1856)
• 5. 3. - Josif Staljin, lider SSSR (* 1878)
• 5. 3. - Sergej Prokofjev, kompozitor (* 1891)
• 5. 3. - Herman J. Mankiewicz, scenarista (* 1897)
• 13. 3. - Johan Laidoner, bivši komandant estonske vojske (* 1884)
• 14. 3. - Klement Gottwald, predsednik Čehoslovačke (* 1896)
• 23. 3. - Đorđe Jovanović, srpski vajar (* 1861)
• 23. 3. - Raoul Dufy, slikar (* 1877)
• 24. 3. - Mary, udovica Georgea V, baka Elisabeth II (* 1867)
• 28. 3. - Jim Thorpe, atletičar (* 1888)

• 2. 4. - Hugo Sperrle, nemački feldmaršal (* 1885)
• 4. 4. - Carol II, bivši kralj Rumunjske (* 1893)
• 11. 4. - Boris Kidrič, revolucionar, političar, akademik (* 1912)
• 29. 4. - Alice Prin, umetnički model (* 1901)
• 16. 5. - Django Reinhardt, belgijski jazz muzičar (* 1910)
• 30. 5. - Dooley Wilson, pevač, glumac (* 1886)
• 31. 5. - Vladimir Tatlin, slikar, arhitekta (* 1885)
• 1. 6. - Emanuel Vidović, hrvatski slikar (* 1870.)
• 19. 6. - Julius i Ethel Rosenberg, pogubljeni za špijunažu (* 1918 odn. * 1915).

• 26. 7. - Nikolaos Plastiras, general i bivši premijer Grčke (* 1883)
• 31. 7. - Robert A. Taft, američki političar (* 1889)
• 11. 8. - Tazio Nuvolari, auto-trkač (* 1892)
• 15. 8. - Ludwig Prandtl, fizičar (* 1875)
• 12. 9. - Hugo Schmeisser, projektant oružja (* 1884)
• 17. 9. - Wenxiu, bivša supružnica poslednjeg kineskog cara (* 1909)
• 27. 9. - Hans Fritzsche, nacistički zvaničnik (* 1900)
• 28. 9. - Edwin Hubble, američki astronom (* 1889.)

• 7. 10. - Anica Savić-Rebac, književnica, istoričar filozofije (* 1892)
• 8. 10. - Kathleen Ferrier, operska pevačica, kontraalt (* 1912)
• 27. 10. - Ivo Kerdić, hrvatski medaljer i kipar (* 1881.)
• 1. 11. - Marko Car, književnik, putopisac (* 1859)
• 8. 11. - Ivan Aleksejevič Bunin, ruski književnik (* 1870.)
• 9. 11. - Dylan Thomas, engleski pjesnik
• 9. 11. - Ibn Saud, vladar Saudi Arabije (* 1876)
• 27. 11. - Eugene O'Neill, književnik, nobelovac (* 1888)
• 1. 12. - Kosta Novaković, filmski producent, snimatelj, reditelj, vlasnik bioskopa "Kasina" u Bg. (* 1895)
• 19. 12. - Robert Millikan, američki fizičar, nobelovac (* 1868)
• 23. 12. - Lavrentij Berija, šef NKVD (* 1899)

• Avdo Međedović, guslar (* 1875)
• Kostandin Boshnjaku, bivši albanski bankar i komunistički političar (* 1888)

• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.
• Yugo Stand On Sattelite Riots - Comparison Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Open Society Archives - Radio Free Europe

• Fizika: Frits Zernike (demonstracija metoda faznog kontrasta, naročito njegov izum mikroskopa sa faznim kontrastom)
• Kemija: Hermann Staudinger (otkrića na polju makromolekularne hemije)
• Fiziologija i medicina: Hans Adolf Krebs (otkriće ciklusa limunske kiseline) i Fritz Albert Lipmann (otkriće koenzima A i njegovog značaja za ćelijski metabolizam)
• Književnost: Winston Churchill (za majstorstvo u istorijskom i biografskom opisu, kao i za briljantno oratorstvo u odbrani uzvišenih ljudskih vrednosti)
• Mir: George Catlett Marshall (Maršalov plan ekonomske obnove Evrope)

• Godišnji kalendar - Dnevni kalendar

1953 na Wikimedijinoj ostavi