Benny Goodman
Benny Goodman | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Ime po rođenju | Benjamin David Goodman |
| Datum rođenja | 30. svibnja 1909. Chicago, Illinois, SAD |
| Datum smrti | 13. lipnja 1986. New York, New York, SAD |
| Muzički rad | |
| Žanr | jazz swing |
| Instrument | klarinet |
| Ostalo | |
| Službene stranice | bennygoodman.com |
Beni Gudman (engl. Benny Goodman), pravo ime Beno Gutman (Benő Guttman; 30. maj 1909 — 13. jun 1986.) je bio američki džez muzičar jevrejsko-mađarskog porekla poznatiji kao "kralj svinga" (King of Swing) ali i kao "Patrijarh klarineta" i "Profesor".
Beni Gudman je rođen u Čikagu kao sin siromašnih jevrejskih emigranata iz Mađarske. U svojim ranim godinama postaje dobar muzičar. Sa 10 godina prvi put uzima klarinet u ruke. U šesnaestoj godini na jednom nastupu imitirao je Teda Luisa a u publici se našao Ben Polak. Nedugo nakon toga Beni Gudman se pridružuje orkestru Bena Polaka, u to vreme jednom od najboljih orkestara Čikaga. Ubrzo posle toga, Gudmanov otac gine u saobraćajnoj nesreći.
Gudman napušta Njujork i postaje uspešan muzičar u periodu između 1920. i 1930. godine. Prvu ploču snima 1926. godine zajedno sa Polakovim bendom. Pre nego što će osnovati sopstveni bend, svirao je u bendovima Teda Luisa, Ajšama Džounsa i Reda Nikolsa.
Godine 1932. Gudman osniva sopstveni bend a 1934. učestvuje u audiciji NBC-ija za "Let's Dance" radio-program.
Zajedno sa Flečerom Hendersonom osniva bend u kojem je Henderson pisao aranžmane. U bendu su po prvi put zajedno nastupali i beli i crni muzičari što je u ono vreme bilo nepojmljivo. Formiranjem ovog benda nastaje sving, novi pravac u američkoj muzici.
Krajem 1937. godine, Gudmanov producent Vin Nejtanson predložio je Gudmanu i njegovom bendu da nastupe u Karnegi holu u Njujorku.
Koncert je održan 18. januara 1938. godine. Sedam dana pred koncert, ulaznice (2,760 mesta) su bile rasprodate uprkos tada visokoj ceni od 2,75 američkih dolara. Reakcija publike je u početku bila prilično mlaka, što je podsetilo bend na par ranijih koncerata u kojima su kao gosti nastupali članovi orkestara Djuk Elington i Kaunta Bejsija i koji takođe nisu dobro prošli. Ali, kako je koncert odmicao, sve se promenilo. Neke od potonjih numera su dobro primljene, a vokalnu deonicu Marte Tilton u kompoziciji "Loh Lomond", iako ništa posebno, publika je ispratila ovacijama i petostrukim bisom. Ovacije publike naterale su Gudmana da se jedini put te večeri obrati publici naglasivši da je bend, ne očekujući toliko biseva, ostao bez materijala, ali da će Marta Tilton rado otpevati još poneku pesmu. Uspeh koncerta bio je osiguran kada je bend zasvirao poletnu kompoziciju Sing, Sing, Sing, a nezaboravan momenat se desio kada je Gudman, završivši svoju solo-deonicu, neočekivano "predao štafetu" klaviristi Džesu Stejsiju. Kritičari se slažu da je solo-deonica Džesa Stejsija na kraju kompozicije "najbolja stvar koju je ovaj klavirista ikad napravio".
Po nekima, ovaj koncert je najznačajniji događaj u istoriji džeza. Sigurno je jedino da je posle ovog koncerta široka publika prihvatila džez.
Tokom 1950. godine prodato je više od milion primeraka ploča sa snimkom ovog koncerta.
Krajem tridesetih godina prošlog veka bend dostiže vrhunac slave i kao big bend, i kao trio i kao kvartet i kao sekstet. Sredinom četrdesetih popularnost benda opada zbog nekoliko razloga: mnogi od talentovani muzičara iz benda bili su poslati na ratišta (u jeku je bio Drugi svetski rat), poslovi u fabrikama su bili bolje plaćeni a na vrhuncu popularnosti bili su solo pevači poput Frenka Sinatre.
Pored toga, Gudman nije zapostavio ni klasična dela pisana za klarinet i često je nastupao sa drugim klarinetistima. Dva puta je snimio kompoziciju "Klarinetski kvintet" Volfganga Amadeusa Mocarta, prvi put sa Budimpeštanskim gudačkim kvartetom a drugi put sa gudačkim kvartetom Bostonskog simfonijskog orkestra. Snimao je i klarinetske koncerte Volfganga Amadeusa Mocarta, Karla Marije Vebera i Karla Nilsena.
Za Gudmana se kaže da je ono što je uradio za džez i sving ima isti značaj kao i rad Elvisa Preslija za rokenrol iako stoji tvrdnja da je mnoge Gudmanove aranžmane nekoliko godina ranije odsvirao Flečer Henderson sa svojim bendom. Beni Gudman je jedan od najpoznatijih muzičara 20. veka, da nije bilo njega nikada ne bilo ni svinga ni ere velikih bendova (Big Band Era).
Beni Gudman je jedan od prvih belaca koji se usprotivio rasnoj segregaciji.
Nakon Gudmanove smrti u biblioteci univerziteta Jejl pohranjen je najveći deo privatne kolekcije Benija Gudmana.
Jednu od prvih ploča sa koncerta u Karnegi holu pronašla je Gudmanova ćerka u klozetu.
Gudmanove turneje po SSSR-u i Dalekom istoku su bile veoma uspešne.
Gudmanovu kompoziciju "Sing, sing, sing" Američki nacionalni radio proglasio je za jednu od 100 najvažnijih američkih muzičkih dela.
Bio je oženjen sa Alisom Hamond Dakvort, sestrom njegovog prijatelja Džona Hamonda. U braku su imali dve kćerke, Bendži i Rejčel.
Beni Gudman je umro 13. juna 1986. godine u Njujorku u sedamdeset sedmoj godini života. Klarinet je svirao gotovo do poslednjeg dana.
