Hlor

S - Cl - Ar   F Cl Br       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Hlor, Cl, 17
Pripadnost skupu	halogenih elemenata
grupa, perioda	VIIA, 3
gustina, tvrdoća	3,214 kg/m3, bd
Boja	zelenožuta
Osobine atoma
atomska masa	35,4527 u
atomski radijus	100 (79) pm
kovalentni radijus	99 pm
van der Valsov radijus	175 pm
elektronska konfiguracija	[Ne]3s23p5
e- na energetskim nivoima	2, 8, 7
oksidacioni brojevi	±1, 3, 5, 7
Osobine oksida	jako kiseli
kristalna struktura	romboidna
Fizičke osobine
agregatno stanje	gasovito
temperatura topljenja	171,6 K (-101,55 °C)
temperatura ključanja	239,11 K (-33,04 °C)
molska zapremina	17,39×10−3 m3/mol
toplota isparavanja	10,2 kJ/mol
toplota topljenja	3,203 kJ/mol
pritisak zasićene pare	1300 Pa
brzina zvuka	specifična provodljivost
Ostale osobine
Elektronegativnost	3,16 (Pauling) 2,83 (Alred)
specifična toplota	480 J/(kg*K)
specifična provodljivost	specifična provodljivost
toplotna provodljivost	0,0089 W/(m*K)
I energija jonizacije	1251,2 kJ/mol
II energija jonizacije	2298 kJ/mol
III energija jonizacije	3822 kJ/mol
IV energija jonizacije	5158,6 kJ/mol
V energija jonizacije	6542 kJ/mol
VI energija jonizacije	9362 kJ/mol
VII energija jonizacije	11018 kJ/mol
VIII Potencjał jonizacyjny	33604 kJ/mol
IX energija jonizacije	38600 kJ/mol
X energija jonizacije	43961 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 35Cl 75,77% stabilni izotor sa 18 neutrona 36Cl 7×10−13 3,01×105 godina β- 0,709 36Ar 37Cl 24,23% stabilni izotor sa 20 neutrona 39Cl trag. 55,7 minuta β-   39Ar
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada

Hlor ili klor (Cl, latinski - chlorium, od grčke reči chloros koja znači "zelenožuti") je nemetal sa atomskim brojem 17, pripada VIIA grupi. Stabilni izotopi su mu: ³⁵Cl i ³⁷Cl.Hlor je žuto zeleni gas oko 2,5 puta teži od vazduha, neprijatnog, zagušljivog mirisa, veoma otrovan. Hlor se koristi kao sredstvo za izbeljivanje i dezinfekciju. Sastojak je mnogih soli i drugih jedinjenja. Hlor je veoma rasprostranjen u prirodi i može se naći u skoro svakom živom organizmu. Hlor ima veoma velik biološki značaj, spada u makroelemente. Joni hlora su jedni od najbitnijih anjona u vodenim organizmima, a sonu kiselinu mnoge životinje koriste za varenje. U organizmu čoveka od 70 kilograma nalazi se oko 95 grama hlora.

Čist hlor se javlja u vidu dvoatomskih molekula Cl₂. U jedinjenjima se javlja sa oksidacionim brojem od -1 do +7. Hlor se dobro rastvara u vodi i gradi hlornu vodu, koja zbog nascentnog kiseonika ima baktericidno dejstvo, a služi i za beljenje organskih boja.

Hlor je hemijski veoma aktivan. U prisustvu prigušene sunčeve svetlosti jedini se sa vodonikom gradeći hlorovodonik. U punoj sunčevoj svetlosti ova reakcija se odigrava eksplozivno. Hlor neposredno reaguje sa većinom elemenata i u tim reakcijama nastaju uglavnom hloridi. U jednom litru vode temperature 10 °C rastvara se 3,10 litara hlora dok pri temperaturi od 30 °C samo1,77 litara. Sa vodom reaguje sporo gradeći hlorovodonik i perhlornu kiselinu (HClO). Sa kiseonikom gradi 5 različitih oksida. Hlor gradi nekoliko kiselina i odgovarajuće soli:

• hlorovodoničnu (sonu) kiselinu i hloride kao soli
• perhlornu kiselinu i soli perhloride
• hlorastu kiselinu i soli hlorite
• hlornu kiselinu i soli hlorate

U labaratorijama hlor se može dobiti oksidovanjem hlorovodonične kiseline jakim oksidacionim sredstvima MnO₂: MnO₂ + 4HCl → MnCl₂ + Cl₂↑ + 2H₂O

U industriji se dobija elektrolizom vodenog rastvora NaCl. Tom prilikom se dobijaju natrijum-hidroksid i hlor.

Hlor se koristi za dezinfekciju vode, za dezinfekciju i izbeljivanje papira i tkanina. Korišćen je kao bojni otrov za vreme I svetskog rata, ali je zamenjen praktičnijim sredstvima.

Hlor se dosta koristi za izradu produkata koji se koriste u svakodnevnici - boje, namirnice, insekticidi,plastičnih masa, naftnih produkata, lekova, rastvarača i bojnih otrova. Hlor se koristi i za dobijanje hlornog kreča i broma.

Organska hemija je takođe područije na kome se primenjuje hlor. Koristi se kao oksidans, a i kao zamena za atom vodonika u organskim jedienjeima.

Upotreba hlora za beljenje industrijske celuloze, lana, pamuka i dezinfekciju vode zasniva se na njegovom oksidacionom dejstvu.

Hlor je otkriven 1774 od Šelea (Carl Wilhelm Scheele) reakcijom: MnO₂ + HCl za koju je pogrešno mislio da je dobio gas koji sadrži kiseonik. Ime ovom elementu je 1810 godine dao Humphry Davy, koji je utvrdio da je supstancija koju je Šele otkrio element a ne neko jedinjenje u gasovitom obliku.

U prirodi hlor je zastupljen u obliku jona Cl^-, koji je glavni anjon u okeanima (joni hlora čine 1,9% mase svih okeana). Još veća koncentracija hlorovih jona je u slanim jezerima (uMrtvom Moru oko 21%).

Većina hlorida je rastvorljiva u vodi zato veće količine se mogu naći samo u suvim predelima ili u podzemnim ležištima soli.

Gasoviti hlor nadražuje sistem za disanje i sluzne žlezde, u većim količinama izaziva smrt. U vazduhu se može osetiti već u količini od 3.5 ppm, ali opasna koncentracija je tek preko 1000 ppm. Zbog tih osobina je korišćen kao bojni otrov u I svetskom ratu. Da bi se neutralisao udišu se pare etanola, ili razblaženog rastvora amonijaka.

• Jedinjenja hlora

Hlor na Wikimedijinoj ostavi