Livija
Livija Druzila, poznata i kao Julija Avgusta posle 14. godine naše ere (lat: Livia Drvsilla, Ivlia Avgusta, rođ. 58. pne. - umrla 29. nove ere) bila je supruga prvog rimskog cara Avgusta i verovatno najmoćnija žena u vreme početaka Rimskog carstva. Livija je bila i majka cara Tiberija, baka vojskovođe Germanika i njegovog brata cara Klaudija, prabaka cara Kaligule i čukunbaka cara Nerona. Klaudije je u vreme svoje vlade deifikovao Liviju pod imenom Avgusta.
Livija se rodila 30. januara 58. pne. u braku Marka Livija Druza Klaudijana i Aufidije. Klaudijan je bio vatreni republikanac i izvršio je samoubistvo 42. godine nakon poraza cezaroubica u bitki kod Filipa. Aufidija je sa druge strane bila ćerka Aufidija Lurkona, pripadnika jedne ugledne plebejske porodice. Pošto je uz Livijino prvobitno ime išao i deminutiv Druzila najverovatnije je bila mlađa ćerka u porodici.
Livija je 42. pne. po očevoj želji udata za svog daljeg rođaka Tiberija Klaudija Nerona koji je po političkim uverenjima bio blizak Klaudijanu. Nakon Klaudijanovog samoubistva, Livijin suprug se pridružio Marku Antoniju u daljim borbama protiv Oktavijana. Najzad, pred proskripcijama koje je Oktavijan uveo u Italiji 40. godine, Tiberije Klaudije Neron i njegova porodica su pobegli na Siciliju pod zaštitu Seksta Pompeja.
Livija i njena porodica su se vratili iz Grčke u Italiju 39. godine kada je proglašena opšta amnestija. Livija je već bila majka budućeg cara Tiberija (rođen 42. pne.) i u vreme povratka u Italiju bila je u drugom stanju sa Druzom Starijim. U to vreme su je upoznali sa Oktavijanom, koji se po legende, odmah zaljubio u nju iako je već bio oženjen Pompejevom rođakom Skribonijom. Po istoričaru Dionu Kasiju (48.34.3), Oktavijan se razveo od Skribonije istog dana kada mu je ona rodila ćerku Juliju. Otprilike u isto vreme, kada je Livija već bila u šestom mesecu trudnoće, Oktavijan je prisilio Klaudija Nerona da pristane na razvod. Livija je rodila drugog sina 14. januara 38. godine i već 17. januara se, suprotno običajima, udala za Oktavijana. Tiberije Klaudije Neron je bio prisutan na svadbi i predao je mladu Oktavijanu "baš kao što bi i otac učinio" (Dion Kasije,48.44.1-3). Sa druge strane, venčanje je moglo biti diktirano i političkim značajem podrške roda Klaudija Oktavijanovoj strani, kao i potrebom za političkim opstankom porodičnog ogranka Klaudija Nerona. Oktavijan i Livija su ipak ostali u braku punih 51 godinu, sve do njegove smrti. Sopstvene dece nisu imali i poznato je da je Livija jednom imala pobačaj. Ipak, uvek je uživala status privilegovanog savetnika svog supruga, utičući na njegovu politiku i apelujući na njega u korist drugih.
Nakon poraza Marka Antonija u bitki kod Akcija 31. pne., Oktavijan je uspostavio novi politički poredak poznat kao principat. Formalno republika, a u praksi monarhija, Oktavijan je u stvari utemeljio Rimsko carstvo i pod imenom Cezar Avgust postao njegov prvi car. Jedan od ciljeva Avgustove politike bila je i moralna obnova, obnova starih vrednosti koji su uzneli Rim u svetsku silu. Jedna od tih zapostavljenih vrednosti bila je i porodica tako da su Avgust i Livija važili za primer. Uprkos neizmernoj moći i bogatstvu, carska pšorodica je skromno živela u Avgustovoj kući na Palatinu. Livija je bila uzorna rimska matrona koja se u javnosti nikada nije pojavljivala u raskošnoj odeći ili sa ekstravagantnim nakitom. Pored toga vodila je brigu o carskom domaćinstvu, lično plela odeću za svog supruga i nije se osvrtala na njegovo notorno ženskarenje ostajući mu uvek verna i posvećena.
Nešto pre uspostavljanja principata, Oktavijan je 35. pne. učinio dotada nečuvenu počast Liviji podigao joj je javnu statuu i dozvolio da samostalno raspolaže svojim finansijama. Ona je sada imala sopstveni krug klijenata i među njenim štićenicima kojima je omogućila da vrše visoke funkcije bili su Marko Salvije Oton, deda budućeg cara Otona, i Galba.
Pored toga, Livija je bila i ambiciozna majka koja se trudila da obezbedi prestižne položaje svojim sinovima Druzu i Tiberiju. Druz Stariji je oženjen Avgustovom omiljenom sestričinom Antonijom Mlađom i ostao je upamćen kao omiljen vojskovođa. Tiberije se oženio Avgustovom jedinom ćerkom Julijom 11. pne. i posle mnogo nesuglasica car ga je adoptirao 4. godine naše ere i time ga označio kao svog naslednika.
Počto nije imao sinova, Avgust je tokom čitave vlade pokušavao da sebi odabere poverljivog naslednika. Njegov prvi izbor bio je njegov sestrić Marcel koji je iznenada umro 23. pne. Po Rimu su se raširile glasine da Marcel nije umro prirodnom smrću i da je Livija uzrokovala njegovu smrt (Dion Kasije,55.33.4). Pored toga, Avgustovi unuci, sinovi Julije i proslavljenog vojskovođe Marka Vipsanija Agripe su pomrli jedan za drugim. Avgust je usinio svoje unuke Gaja i Lucija i rano ih je uveo u javni život planirajući da njih pripremi za naslednike. Lucije je međutim umro 2. godine u Galiji od neke bolesti, a Gaj 4. godine od rane zadobijene u pohodu na Jermeniju. Njihov mlađi brat, Agripa Postum je 6. ili 7. proteran na ostrvo Plansiju i nije preživeo smmrt svog dede Avgusta 14. godine. Istoričar Tacit je smatrao da Livija nije bila nevina po pitanju ovih smrti (Anali,1.3; 1.6), dok iste optužbe kasnije prenosi i Dion Kasije(53.33.4, 55.10A, 55.32; 57.3.6). Biograf Svetonije, koji je bio sklon senzacionalizmima, ipak nije pomenuo Livijinu umešanost iako je imao pristup zvaničnim dokumentima. Većina današnjih istoričara odbacuje ove teze. Daleko manje verovatno deluju i glasine koje su zabeležili Tacit (Anali 1.5) i Dion Kasije (55.22.2; 56.30) o tome kako je Livija na kraju uklonila i svog supruga Avgusta. Po Dionu Kasiju otrovala ga je smokvama koje je još na drvetu pokrila otrovom.
Avgust je umro 14. godine i nakon toga senat ga je deifikovao. U testamentu ostavio je trećinu imovine Liviji, a preostale dve trećine nasledniku Tiberiju. Takođe, adoptirao ju je u rod Julija čime je Livija stekla patricijski status i pravo na počasnu titulu Avguste. Zahvaljujući tome zadržala je svoj položaj i prestiž, sada pod imenom Julija Avgusta.
U prvo vreme činilo se da su Livija i njen sin Tiberije, novi princeps, živeli u slozi. Car je 20. godine i napade na svoju majku uneo u zakon o uvredi veličanstva, a 24. godine Livija je dobila počasno mesto u pozorištu među vestalkama. Uživala je neformalna ali vrlo velika ovlašćenja po kojima je mogla da naredi hapšenje osobe optužene za veleizdaju. Vremenom, Tiberije je postao neraspoložen prema svojoj majci, naročito zbog glasina u javnosti da je ona ta kojoj se imao zahvaliti za svoj presto. Na početku vlade, Tiberije je osujetio nameru rimskog senata da izglasa Liviji počasnu titulu Mater Patriae (Majke Otadžbine). Titula je predstavljala novinu u rimskom političkom životu i žensku verziju titule Pater Patriae (Otac Otadžbine) koju su nekada nosili Ciceron, Julije Cezar i sam Avgust. U ovom slučaju treba ipak uzeti u obzir da je Tiberije dosledno odbijao titulu Oca Otadžbine kao i sve druge počasti koje je smatrao preteranim i isuviše laskavim.
Istoričari Tacit i Dion Kasije prikazali su Liviju kao uticajnu, pa i dominantnu udovicu, spremnu da se umeša u Tiberijeve državničke poslove. Dva dobro poznata slučaja bila su slučaj Urgulanije, koja je kao Livijina prijateljica izbegla učešće u jednom sudskom procesu (Dion Kasije, 57.12, Tacit, Anali 2.34), , i Plancine, supruge Gneja Kalpurnija Pizona, navodnog trovača Tiberijevog posinka Germanika, koja je takođe zahvaljujući prijateljstvu sa Avgustom preživela optužnicu na račun svog supruga (Anali 3.17). U oba slučaja u javnosti je ostao gorak ukus da su prijatelji moćne Livije iznad zakona. Po beleški iz 22. godine Julija Avgusta je u centru Rima podigla statuu Avgusta a na natpisu na bazi kipa je svoje ime stavila iznad Tiberijevog.
Antički istoričari su Tiberijevu odluku da se 27. godine povuče iz Rima na ostrvo Kapri pripisali njegovoj nemogućnosti da viče podnese Livijinu blizinu (Anali 4.57, Dion Kasije 57.12.6). Sve do 22. godine po Tacitovim rečima "vladala je harmonija između majke i sina ili pak mržnja dobro prikrivena" (Anali 3.64). Kada je Livija 22. godine pala u krevet usled bolesti, Tiberije je pohrlio u Rim kako bi bio uz nju (Anali, 3.64). Međutim, kada se ozbiljno razbolela i našla na samrti, Tiberije je ostao na Kapriju izgovarajući se prezauzetošću državničkim poslovima, mada je poslao Gaja Kaligulu da održi podsmrtni govor (Anali 5.1, Dion Kasije 58.2). Svetonije je docnije zapisao da "kada je umrla...nakon višednevnog odlaganja, tokom kojih je Tiberije pširio nadu da će se pojaviti, najzad je pokopana pošto je stanje tela tako zahtevalo" (Vita Tiberii, 51). Tiberije je takođe uskratio svojoj majci božanske počasti i tako je perverzno uživao u tome da je liši njenih tajnih ambicija. Kasnije je takođe onemogućio senatu da izglasa sve planirane posmrtne počasti Liviji i nije dozvolio izvršenje njenog testamenta.
Tek 13 godina kasnije, u vreme vladavine Livijinog unuka Klaudija, sve uobičajne počasti su najposle uvedene i Livija je deifikovana. Kao Božanska Avgusta (Diva Augusta) Livija je počastvovana zapregom slonova koja je njenu statuu vuklu u kolima pre svih javnih priredbi, organizacijom trka četvoroprega i postavljanjem njene statue u Avgustzovom hranu odmah pored njegove. Takođe, žene su počele da polažu zakletvu sa njenim imenom.
Livijina vila u rimskom predgrađu Prima Porti se trenutno iskopava. Čuveni mozaici iz vile danas se mogu videti u Nacionalnom muzeju u Rimu. Jedna od najpoznatijih statua Avgusta, Avgust iz Prima Porte, pronađena je upravo u Livijinoj vili.
Iako beleže razne glasine o Liviji, antički izvori je u globalu prikazuju kao ponositu ženu vladarskih atributa, vernu svom suprugu caru, kome je bila dostojan partner, uvek trezvena i dostojanstvena. Povremeno je sa savršenom veštinom je znala da iskorači iz uloge supruge, majke, udovice i naslednice suprugovog bogatstva. Dion Kasije (58.2.5) je zabeležio dve anegdote koje oslikavaju Livijin karakter: "Jednom, grupa nagih muškaraca je slučajno presrela caricu i zauzvrat su bili osuđeni na smrt. Ipak, spasila im je živote tvrdeći da za čestitu ženu takvi muškarci nisu nimalo drugačiji od statua. Kada ju je neko upitao kako je stekla tako dominantan uticaj na Avgusta, odvratila da je to uspela tako što je uvek lično bila čestita, da je rado činila šta god je trebalo kako bi ga zadovoljila, ne uplićući se u njegove poslove i, naročito, pretvarajući se da ne čuje ili ne primećuje ljubimice njegove strasti."
Vremenom, udovištvo, oholost i otvorena žudnja za moći kao i javne klopke statusa izašle su na videlo. Livija je uvek bila najveći poklonik opšte klime laskanja koju se Avgust uporno trudio da stvori, a koju je Tiberije prezirao ("snažan prezir prema počastima", Tacit, Anali, 4, 37). Od 24. godine kada god bi posećivala pozorište, imala je rezervisano mesto među vestalkama, mada je ovo mogla biti više počast za vestalke nego za caricu (uporedi Ovidije, Tristia, 4.2.13f, Epist.Ex Ponto 4.13.29f.).
Livija je igrala glavnu ulogu u formiranju njenih sinova Druza i Tiberija. Bilo bi interesantno znati kakva je bila njena uloga u razvodu od prvog muža 39./38. pne., kao i u Tiberijevom razvodu od Vipsanije 12. pne.: da li je bila pasivna ili neutralna ili je aktivno doprinela Avgustovim željama. Prvi razvod je pretvorio Tiberija u posinka u Oktavijanovom domu, drugi mu je ostavio trajni emotivni ožiljak pošto je zbog dinastičkih razloga morao da ostavi voljenu suprugu. Antički izvori ne pružaju dovoljno detalja, ali je vrlo moguće da je Tiberijeva duboka antipatija prema rođenoj majci bila ukorenjena upravo u ova dva događaja.
_01.jpg)
U Tacitovim Analima Livija je prikazana kao vrlo uticajna do te mere da je "...starog Avgusta potpuno imala pod svojom kontrolom do te mere da je svog jedinog preostalog unuka proterao na ostrvo Planasiju."
U popularnom istorijskom romanu Ja, Klaudije engleskog pisca Roberta Grevsa Livija je prikazana kao majstor političkih intriga, potpuno posvećena dovođenju svog sina Tiberija na tron i nadziranju novog cara. Pored toga, Grevs je oslikava i kao glavnog krivca za smrt ili pad unutar dinastije Julijevaca-Klaudijevaca sve do njene smrti. U čuvenoj britanskoj seriji Ja, Klaudije (BBC, 1976.) ulogu Livije je sjajno odigrala velška glumica Šon Filips.
U TV-seriji Rome je tumači Alice Henley.
