Opus
Reč opus (fr. numéro, engl. opus number, ital. numero, nem. Opuszahl)[1]potiče iz latinskog jezika i znači delo.
Ovaj termin može da se odnosi na književnost, slikarstvo, pozorište, balet, film, muziku i, uopšte, sve oblasti umetničkog stvaralaštva.
Opus može da ima dva značenja:
- 1. Pojedinačno delo neke osobe:
Recimo: Betovenov Treći klavirski koncert, ce mol, opus 37.
- 2. Celokupno stvaralaštvo neke osobe:
Recimo: "Opus arhitekte Ćosića je ogroman...", "Celi umetnički opus grafičara je vrlo vredan...", "Njegov književni opus obuhvata komedije, pripovetke, književnu i pozorišnu kritiku."
U muzici reč opus takođe ima dvojako značenje:[2]
- 1. muzičko delo (kompozucijа),
- 2. celokupno stvaralaštvo jednog muzičara.
Kompozitori i muzikolozi (ljudi koji studiraju i pišu o muzici) reč opus (ili skraćeno Op.)[3] koriste da bi označili (radi lakog uvida) hronološki redosled nastanka umetničkih dela ili odnos radova u kompozitorovoj celokupnoj kolekciji, a nekada se tako označava jedan period kompozitorovog stvaranja. Oni uz naslov dela napišu i broj opusa. Na primer, kada kompozitor komponuje svoju prvu kompozuciju, da joj naslov i označi je kao "Opus 1" (Op.1). Sledeća kompozicija bi bila "Opus 2" (Op.2) i td.
Ovakav način organizovne katalogizacije muzičkih kompozicija jednog umetnika umnogome pomažu i olakšavaju uvid u kompozitorov stvaralački opus i brzo i lako snalaženje svakog muzičara ili interesenta za njegov rad ili njegov odrećeni komad.
Betoven je napisao mnogo klavirskih sonata. Sonatu u A-duru op.26 napisao je kad je bio mlad. Mnogo godina kasnije, napisao je još jednu klavirsku sonatu (takođe u A-duru), ali ona (da bi se razlikovala) ima Opus 101 (vidi zadnji notni primer desno dole).
Oznaka Opus se kroz istoriju koristilа još od 17. veka pa sve do današnjih dana. Poznato je da je Ludvig van Betoven bio veoma sistematičan i ažuran u tome.
Sem klasične oznake Op., muzikolozi su kompozicijama koje nisu imale oznake davali i drugačije numeracije (uoči različite numeracije dela ispisane kurzivom ispod notnih primera u desnoj koloni). Prikažimo samo neke najpoznatije:
- BWV [4](nem. Bach-Werke-Verzeichnis, engl. Bach Works Catalogue) su oznake za kompozicije Johana Sebastijana Baha.
- KV ili K (Köchel-Verzeichnis)[5] su oznake za kompozicije Volfganga Amadeusa Mocarta koje je priredio Ludwig von Köchel. Poznato je da Mocartova muzika nije imala brojeve opusa. Muzikolog Köchel napravio je hronološki popis svih Mocartovih dela i dao im K numeraciju (K prema Köchel). Köchelova numeracija ide do broja 622.
- D (Otto Erich Deutsch)[6] su oznake za kompozicije Franca Šuberta koje je priredio Otto Erich Deutsch.
- L (François Lesure)[7] su oznake za kompozicije Kloda Debisija koje je katalogizirao muzikolog François Lesure.
- Radovi Domenika Skarlatija mogu se pojaviti pod tri različita kataloška sistema:
- 1. L (Alessandro Longo)[8] su bile do 1906. oznake za kompozicije Domenika Skarlatija. Priredio ih je Alessandro Longo.
- 2. K ili Kk (Ralph Kirkpatrick)[9] je nova oznaka za kompozicije Domenika Skarlatija koja je zamenila gornju katalogizaciju L 1953. od strane Ralpha Kirkpatricka.
- 3. P (Giorgio Pestelli)[10] je nove oznaka za kompozicije Domenika Skarlatija načinjena od strane Giorgio Pestellija 1967. godine.
<References>
- ↑ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
- ↑ Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV.
- ↑ Radivoj Lazić - Vlastimir Peričić, Osnovi teorije muzike
- ↑ Bach-Werke-Verzeichnis, katalog Bahovih dela
- ↑ Köchel-Verzeichnis, oznake za kompozicije V. A. Mocarta
- ↑ Otto Erich Deutsch, oznake za kompozicije Franca Šuberta
- ↑ François Lesure, oznake za kompozicije Kloda Debisija
- ↑ Alessandro Longo, oznake za kompozicije Domenika Skarlatija
- ↑ Ralph Kirkpatrick, nova oznaka za kompozicije Domenika Skarlatija od 1953.
- ↑ Giorgio Pestelli, načinio je nove oznake za kompozicije Domenika Skarlatija 1967.