Zastava Osmanskog Carstva

Naziv osmanlijska zastava ili osmanska zastava se odnosi na neku od zastava koju su koristili vladajući sultani Osmanlijske dinastije. Tokom trajanja Osmanlijskog carstva korišćene su razne zastave, a i sultan je imao sopstvene zastave. Osmanlijsko carstvo, zbog svoje složene društvene i političke organizacije, nije imalo tokom svoje istorije pravu nacionalnu zastavu sve do 1844. Te godine je u sklopu Tanzimat reformi usvojena zastava koja je i danas u upotrebi u Turskoj, a koja je nastala iz zastave Osmanlijske mornarice (u upotrebi 1793-1844.).

Upotreba zastave za vreme kasne carevine (sa petokrakom zvezdom) je dobro dokumentovana fotografijama; takođe postoje izvori koji tvrde da je zastava nazivana Ay Yıldız ("Mesec Zvezda").

Ovo je bilo doba nastajanja Osmanskog identiteta. Taj proces je okončan tek zauzećem Konstantinopolja 1453. Osnivač Osmanlijskog carstva beše Osman I, vođa gazija u mestu Söğüt kod Eskišehira. On je 1299. pozdravljen kao kan (ili han) Kayihana i tu titulu će nositi do smrti, čime je postavio temelj buduće imperije. Titulu je nasledio od oca Ertugrula, koji ju je nasledio od svog oca Suleyman Shaha, a ovaj opet od svog oca Kayaalpa i sve tako do doba kada su Kajihani bili lutajuće pleme, jedno među Oguz nomadima koji su nastanjivali područje oko planine Khan Tengri.

Njegov sin Orhan I je sebe video drugačije. Državu koju je nasledio od oca je smatrao naslednicom Vizantijskog carstva, čak se oženio vizantijskom princezom. Isticao je zastavu koja je bila vizantijska, ali sa Kayi-nskim tamgama umesto četiri vizantijske "vite" (odn. "bete", slovo ß).

Osmanov unuk Murat I je imao rimskog legitimiteta (Vizantija je naslednica Rimskog carstva) o kojem je njegov otac mogao samo sanjati, ali on je, ironično, poništio očevu politiku i skovao potpuno novi identitet za svoje posede, odbacujući svaki zahtev za rimskim legitimitetom ali i plemenskom pripadnošću, tako da je osnovao Osmanlijsko carstvo. Zašto je ovo trebalo pokazati baš crvenom bojom nećemo nikada znati. Tradicionalne plemenske boje su bile bela i zlatna, a osim ovih, kod Turaka je obično bila popularna i plava (boja neba). Ali crvena je bila rimska boja, a on možda nije tako lako odbacio rimske aspiracije; ili mu je to prosto bila omiljena boja.

Prvobitna zastava se malo menjala, samo što se po prvi put pojavljuje zlatni polumesec. U 18. veku je njen oblik promenjen iz trouglastog u pravougaoni, ali se u suštini nije menjala. Zlato je zapravo svila sa utkanim zlatom i umesto ovoga je korišćena bela tkanina nasuprot žuto obojene tkanine, kao jeftinija varijanta.

Polumesec je bio stari simbol Vizantije i Carigrada, što bi Osmanlijama bio dovoljan razlog da ga usvoje, ali ne i jedini. Simboli u obliku polumeseca su se dosta koristili u neki turskim klanovima i kraljevinama. Polumesec je bio vrlo popularan u Persiji, prvom izvoru otomanske kulture, a bio je i veoma sličan tamgi klana Kayi iz koga je Osman poticao i kanata iz kojeg je nastala osmanska država. Tako je Osmanlijskoj carevini polumesec bio odgovarajući simbol ali i moćna poruka, veza prošlosti i budućnosti.

Pošto su zagospodarili Carigradom i Bosforom pojavile su se nove trgovačke prilike, ali i nove pretnje od Venecije i Đenove, koje su strahovale za svoje interese i kolonije u Egeju i Crnom moru. Osmanlijama je bila potrebna jaka ratna i trgovačka mornarica i uvedeno je više reformi. Njima je predviđeno postojanje pomorskih identifikacionih zastava, uključujući zastave komandnih brodova i niz trgovačkih zastava za razne religije, koje su imale različit tretman pred zakonom. U pomorskom sistemu su postojale i zastave za pojedinačne brodove i zapovednike, ali ove se ne mogu smatrati "osmanlijskim" zastavama.

Jevreji i Hrišćani u carevini su bili izloženi dodatnim porezima, ali pravoslavni hrišćani su kao "Rimljani" imali neka prava i privilegije koje katolici nisu imali, a iz religioznih razloga jedino su Jevreji/Židovi mogli da se bave nekim finansijskim aktivnostima, tako da je u to vreme to činilo ranu formu poreskih kategorija.

Katolicima je bilo najgore, jer su oni teško oporezovani kao svi nemuslimani a nisu imali nikakvih olakšica ni privilegija. Ipak, ovo nije bilo izvor velikog nezadovoljstva jer je većina katoličkih trgovaca živela pod sopstvenom administracijom u Dubrovačkoj republici. U ovu kategoriju je spadala tek nekolicina slabije stojećih albanskih trgovaca iz Drača a kasnije i Hrvati iz (okoline) Splita. Ovo danas zvuči kao neverovatna diskriminacija, ali je zapravo bilo mnogo pravičnije od prilika na ostatku Balkana; uprkos ovakvih pravila, plemstvo je teško zadržavalo kmetove koji su bežali na Osmanlijsku teritoriju.

Osvajanjem Sirije i Egipta, javila se potreba za novom Carskom zastavom. Sultan više nije bio rimski naslednik u pretežno hrišćanskoj zemlji, već i sultan Egipta i kalif Islama. Zato je sa zastave uklonjen vizantijski krst a postavljen disk zelene boje Islama. Zadržan je motiv sa više polumeseca ali je broj smanjen na tri na disku, što je sada predstavljalo tri titule i tri kontinenta kojima je vladala Osmanova kuća: Egipat u Africi, Kalifat u Aziji i Rûm (Rumelija, "rimska zemlja") u Evropi.

Za zastavu Osmanlijske mornarice je uzeta crvena boja, jer je crvena određena za boju sekularnih institucija a zelena za one verske, u skladu sa reformama Novog Poretka. Sve verske institucije su "odvojene"; mada je car zadržao titulu kalifa i religijske uloge, sultanat se sekularizovao. Mornarica je prošla kroz radikalne modernizatorske reforme, a naročito kopnena vojska.

Ova je potpuno restrukturisana. Janičari su raspušteni, mnogi su ubijeni u otporu modernizaciji. Uz ovo je naravno išao i novi izgled zastave, bez janičarskih boja, religijskih prizvuka i ekscesa. U stilu savremenih evropskih armija to je bila dvobojna zastava sa dve pomenute, sada zvanične, Otomanske boje.

Sledeći reforme Tanzimata, carstvo je centralizovano, ukinuti su svi razni podsultanati, pašaluci, begluci i emirati sa svojim zastavama, uključujući i zastavu Osmanlijskog sultanata. Kreirana je nova zastava da zameni sve njih jedinstvenom nacionalnom zastavom. Nastala je crveno-bela zastava sa polumesecom i zvezdom, prethodnica današnje turske zastave. Sekularizacijom su sve religije izjednačene pred zakonom, čime je otpisana složena hijerarhija u vezi sa oporezivanjem i vođenjem trgovine, tako da je svim Otomanskim podanicima kao građanska zastava data čisto crvena zastava.

Otomansko carstvo je palo nakon Prvog svetskog rata a Republika Turska je osnovana nakon Turskog rata za nezavisnost koji je ubrzo usledio. Nova turska država je zadržala staru zastavu iz 1844., ali su proporcije standardizovane. Turska zastava na crvenoj pozadini nosi polumesec i petokraku zvezdu bele boje, sa definitivnim geometrijskim proporcijama, u skladu sa Zakonom o turskoj zastavi (turski: Türk Bayrağı Kanunu) iz 1936.

Polumesec i zvezda se koriste kao simbol još od vremena Sumera i Starog Egipta.^[1][2]

Drugo moguće poreklo nas vodi u period stare Grčke i Rimskog carstva. Smatra se da je grad Bizantion 667. pne. bio posvećen grčkoj boginji Artemidi čiji je simbol, polumesec, korišćen kao simbol grada na njegovim kovanicama tokom nekih 1000 godina, između 667. pne. i 330/381. n.e. Rimski car Konstantin Veliki, pristalica hrišćanstva, je 330. n.e. proizveo Bizantion (sada Nova Roma, a nakon njegove smrti 337. Konstantinopolis) u novu prestonicu Rimskog carstva, a Teodosije Veliki je 381. proglasio hrišćanstvo zvaničnom religijom rimske države. Tada je Zvezda Blažene device Marije pridodata uz Artemidin polumesec. Ova zvezda se i danas često nalazi na pravoslavnim ikonama. Nakon što je osmanlijski sultan Mehmed II osvojio Carigrad (danas Istanbul) 1453., konstantinopoljski polumesec i zvezda su usvojeni kao simbol Osmanlijskog carstva. Ono će se od 1516. proširiti na mnoge druge islamske zemlje i na kraju će se polumesec i zvezda smatrati simbolom Islama.

Međutim, zvezda i polumesec su bili i simboli (ne na zastavi) u vezi sa egipatskom boginjom Izidom a bilo ih je i u Babilonu u Mesopotamija.^[3] Ipak, Bizantion je bio prvi upravni entitet, grad-država, koji je koristio polumesec kao svoj zvanični simbol, mada su turska plemena prošla kroz Mesopotamiju mnogo pre nego što su došli do Stambola tokom svojih seoba iz Srednje Azije.

Takođe je predloženo i da su polumesec i zvezda bili sveti simboli preislamskih turskih plemena, a da je crvena kardinalna boja za jug u staroj turskoj kulturi. Tokom arheoloških istraživanja 2004. u Biškeku otkriveno je da su Gök Turci koristili prikaze polumeseca i zvezde na svojim novčićima. Tako se na kovanici staroj 1500 godina mogu videti tri polumeseca i zvezda pored ljudske prilike, moguće nekog vođe.^[4]

• Prvi osmanlijski vladar, Osman I je sanjao da su se iz njegovih prsa pojavili polumesec i zvezda i uvećali, što je bilo znamenje da će njegov rod zauzeti Carigrad.^[5]
• Navodi se i da su nakon Kosovske bitke mlad mesec i Jupiter ("zvezda") bili viđeni blizu jedno drugog, ali to je bilo 28. jula/srpnja 1389. a bitka je bila 15. juna/lipnja.
• Polumesec i zvezda su viđeni u noći pada Konstantinopolja 1453.

Carski barjaci su isticali sultanovu tugru, često na ružičastoj ili svetlo crvenoj pozadini. Verska boja Islama je zelena, pa su mnoge osmanske zastave bile tamno zelene (čisto zelene zastave, ili sa zvezdom i polumesecom žute ili bele boje). Mnogi vladarski barjaci nose legendarni mač Zulfikar. Od 1862. sultanova zastava je bila zelena sa sedam tankih, crvenih, vodoravnih linija.

Motke za zastave su često ukrašavane polumesecom, vučijom glavom, konjskim repom (tug), ili kutijicom sa Qur'an-om. Pored toga, barjaci su uvek praćeni s više manjih zastavica, ikona i raznim drugim predmetima simboličkog značenja (npr. janičari su paradirali sa svojim kazanima).

izvorna boja islama je bijela a ne zelena...jer bijelo predstavlja cistocu cemu se pridaje mnogo vaznosti u islamu

Flags of the World, Ottoman Empire

Eksterni linkovi

[uredi | uredi kod]

Zastava Osmanskog Carstva na Wikimedijinoj ostavi

• Flags of the World: Ottoman Empire