1969

Za ostala značenja, vidi 1969 (razvrstavanje).

Godina 1969 (MCMLXIX) bila je redovna godina koja počinje u srijedu.

• decembar-januar - Vrhunac pandemije hongkonškog gripa (kategorija 2, smrtnost manja od 0,5%), vratiće se i sledeće zime.
• 1. 1. - Stupio na snagu Ustavni zakon o čehoslovačkoj federaciji - formirane dve socijalističke republike, Češka SR i Slovačka SR (federacija traje do kraja 1992).
• 1 - 4. 1. - Organizacija Narodna demokratija maršira od Belfasta do Derryja, pri čemu ih unionisti napadaju.
• 2. 1. - Australski medijski tajkun Rupert Murdoch kupio najveći britanski tabloid News of the World (izlazi do 2011).
• 4. 1. - Stupila na snagu Međunarodna konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije.
• 9 - 11. 1. - V kongres CK SK BiH - i formalno podržana jednakost Muslimana^[1].
• 12. 1. - Prvi studijski, istoimeni, album Led Zeppelina.
• 14. 1. - Požar na nosaču aviona USS Enterprise - 27 poginulih mornara i 15 uništenih aviona.

• 15. 1. - Lansiran sovjetski Sojuz 5, sutradan se spaja sa Sojuzom 4, posade razmenjuju mesta, što je prvi takav poduhvat.
• januar - Otopljavanje odnosa između SFRJ i NR Kine, zaleđenih 1958: jugoslovenska trgovačka delegacija u Pekingu^[2].
• 16. 1. - U Pragu se zapalio Jan Palach, umire tri dana kasnije (→ Invazija na Čehoslovačku 1968).
• 19/20. 1. - Napadnuto skladište oružja u zapadnonemačkom mestu Lebach, ubijena četiri vojnika i ukradeno nešto municije i oružja - dvojica homoseksualaca želela oružja radi vršenja iznude.
• 20. 1. - Ričard Nikson ulazi nakon Lindona Džonsona u Belu kuću kao 37. predsednik (do 1974).
• 22. 1. - Dezerter Viktor Iljin pucao na povorku automobila sa Brežnjevom i kosmonautima sa dva Sojuza - stradao jedan vozač.
• 23. 1. - Čovek u Jugoslaviji se zapalio po ugledu na Palacha?^[3].
• 25. 1. - U Španiji proglašeno vanredno stanje usled studentskih i drugih protesta.
• 27. 1. - Javno vešanje 14 navodnih špijuna u Bagdadu, od čega 9 Jevreja - Baasov režim ubio ukupno 51 Jevrejina do avgusta.
• 28. 1. - Veliki izliv nafte iz morske platforme kod kalifornijske Santa Barbari - inspiracija za prvi Dan Zemlje 1970.
• 30. 1. - Nakon snimanja albuma Let It Be, Beatlesi sviraju na krovu Apple Records-a - poslednji javni koncert, koji rastura policija. Ranije tokom meseca su objavili album Yellow Submarine.
• 31. 1. - Puštena u rad TE Morava kod Svilajnca (108 MW).

Jaser Arafat

• 3. 2. - U Tanzaniji ubijen Eduardo Mondlane, lider Mozambičkog oslobodilačkog fronta FRELIMO. Naslediće ga Samora Machel (prvi predsednik Mozambika 1975-86).
• 2 - 3. 2. - Tito kod Čaušeskua u Temišvaru - odbacuju mešanja u suverenitet drugih zemalja.
• 4. 2. - Jaser Arafat postaje lider PLO-a.
• 6. 2. - Predsednik Tito i Jovanka posetili beogradsku "Politiku"^[4] povodom puštanja pogona u Krnjači.
• 8. 2. - U severnom Meksiku pao meteorit Allende - s ukupnom težinom ostataka od dve tone, to je najveći ugljenični hondrit.
• 9. 2. - Prvi let aviona Boeing 747, u saobraćaju od sledeće godine.
• 10. 2. - U Bonnu potpisan sporazum o saradnji SFRJ i Zapadne Nemačke^[5].
• 11. 2. - U SFRJ usvojen novi Zakon o narodnoj odbrani, uvodi se Teritorijalna odbrana (→ ONO i DSZ); u sledeće dve godine odgovarajuće zakone donose i republike i pokrajine. Kasnije tokom meseca izveštava se da su jedinice već formirane, s oružjem i opremom vrednim 32,5 miliona dolara^[6].
• 13. 2. - Fronta za oslobođenje Québeca detonirala bombu na Montrealskoj burzi, uz veliku materijalnu štetu.
• 14. 2. - Mysterii Paschalis iznosi reformu liturgijske godine rimskog obreda: papa Pavao VI. uklonio imena mnogih svetaca.

• februar - Sastanak SK Srbije - odbacuju se zahtevi za "Republiku Kosovo".
• februar - U Gvineji otkrivena vojna zavera, predsednik Sékou Touré će narediti pogubljenje 13 osoba, među kojima umetnika i političara Fodéba Keïte (u maju).
• 14 - 20. 2. - Niz članaka Miloša Žanka u "Borbi" osuđuje "Hrvatski književni list" zbog nacionalizma.
• 21. 2. - III plenum CK SK Hrvatske osudio "Hrvatski književni list".
• 22. 2. - Pakistanska vlada povukla nakon nereda optužbu za pobunu protiv Sheikh Mujibur Rahmana, sutradan se vraća u Istočni Pakistan uz masovni doček.
• 23. 2. - Trgovačka delegacija iz SFRJ otputovala u NR Kinu, nakon 10 godina prekida odnosa^[3].
• 24. 2. - 9. 3. - Svetski šampionat u hokeju na ledu: timovi grupe B igraju u Ljubljani (28. 2. - 9. 3.) a grupe C u Skoplju (24. 2. - 2. 3.).
• 25. 2. - Student Jan Zajíc se zapalio u Pragu na 21. godišnjicu komunističke vlasti.
• 25 - 28. 2. - Borba za vlast u Siriji: ministar obrane Hafez al-Assad, sa bratom Rifatom, nadigrao lidera zemlje Salaha Jadida i šefa obaveštajne službe Abd al-Karim al-Jundija (Jundi se ubio 2. 3.) - Assad će biti na čelu zemlje 1970-2000.
• 26. 2. - Umro izraelski premijer Levi Eškol.
• 26. 2. - U Francuskoj prikazan Z, film Costa-Gavrasa, osuda Diktature pukovnika u Grčkoj.
• 27. 2. - U SFRJ povezuju bugarsku kampanju povodom Makedonije sa sovjetskom doktrinom ograničenog suvereniteta^[7].
• 28. 2. - Podmorski zemljotres pogađa Portugal i Maroko, praćen cunamijem (1,2 m u Kazablanci).

• 2. 3. - Počinje Kinesko-sovjetski granični sukob, naročito oko ade Zhenbao/Damanski na reci Usuri.
• 2. 3. - Prvi test let Concorde-a u francuskom Tuluzu.
• 3. 3. - Lansiran Apollo 9, testira se lunarni modul.

• 4. 3. - Urušavanje u nekom jugoslovenskom rudniku, 2 mrtvih, mnogi zarobljeni^[5].
• 8. 3. - Rat iscrpljivanja: Egipćani počinju granatiranje izraelskih pozicija na Sueckom kanalu.
• 10. 3. - U Parizu pronađen mrtav četnički emigrant Andrija Lončarić, suosnivač militantnog Srpskog oslobodilačkog pokreta Otadžbina^[8].
• 10. 3. - Objavljen roman "Kum".
• 11 - 15. 3. - Deveti kongres SKJ u Beogradu. Partije iz istočnog bloka bojkotuju sastanak. U predsedništvu CK SKJ jednak broj članova iz republika i odgovarajući iz pokrajina, članove biraju republički/pokrajinski kongresi - "federalizacija SKJ". Usvojen Titov stav da komunisti i svi radni ljudi treba odlučnije da ulaze u direktne obračune s nacio­nalistima svih vrsta i boja, pre svega u vlastitoj sredini^[9].
• 14. 3. - Preko 5.000 demonstranata u šetnji do jugoslovenske ambasade u Pragu - podržavaju Tita i kongres SKJ, kojeg partije iz istočnog bloka bojkotuju^[10]
• 16. 3. - Viasa Flight 742: avion pao u Maracaibo, Venezuela, 84 mrtvih u avionu i 71 na zemlji, dosada najgora avionska nesreća.

• 17. 3. - Golda Meir premijer Izraela (do 1974).
• 17. 3. - TV Sarajevo počinje emitovanje samostalnog programa.
• 18. 3. - Počinje Operacija Breakfast, deo Operacije Menu - tajno američko bombardovanje komunističkih baza u neutralnoj Kambodži (Norodom Sihanouk se nedavno, pod pritiskom, udaljio od komunista).
• 18. 3. - Samozvana Republika Angvila okončana mirnim iskrcavanjem britanskih padobranaca - teritorija nije želela biti podređena Sv. Kristoforu i Nevisu.
• 20. 3. - Rezolucija Saveta bezbednosti UN 264 traži povlačenje južnoafričkih trupa iz Namibije - na teritoriji je u toku Južnoafrički granični rat sa SWAPO-om.
• 20. 3. - John Lennon i Yoko Ono se venčali, on u septembru napušta Beatlese, o čemu nije obavestio medije, po dogovoru sa ostalima.
• 21. i 28. 3. - Pobede Čehoslovačke nad SSSR u hokeju izazivaju spontane demonstracije u Čehoslovačkoj.
• 22. 3. - Mirko Čanadanović izabran za predsednika Pokrajinskog komiteta SK Vojvodine.
• 23. 3. - Manfred Wolf iz DDR-a skočio 165 metara na Planici - svetski rekord.
• 23. 3. - Sedam Albanaca osuđeno u Skoplju zbog "raspirivanja nacionalne mržnje".
• 25. 3. - Vojni predsednik Pakistana Ayub Khan odstupa usled nemira širom zemlje i pobune u Bengalu, dolazi Yahya Khan (do 1971).
• 29. 3. - U Madridu održano natjecanje za pjesmu Eurovizije na kome četiri zemlje osvajaju najveći broj bodova te su organizatori prisiljeni proglasiti četiri umjesto jednog pobjednika. Jugoslovenski predstavnik Ivan & 3M je 13-ti.

• 1 - 24. 4. - IX nacionalni kongres KP Kine: formalni kraj Kulturne revolucije, potvrđena čistka Liu Shaoqija i Deng Xiaopinga, Maova ideologija "neprekidne revolucije" upisana u partijski ustav, glavni izveštaj podneo maršal Lin Biao, označen za Maovog naslednika (povećanje uticaja vojske).
• 4. 4. - Dr Denton Cooley ugradio prvo veštačko srce, pacijent živeo četiri dana.
• 5. 4. - Jovanka Broz otvorila bolnicu za miopatična i reumatična oboljenja u Fojnici.
• 9. 4. - Potpukovnik Alexandre Banza osujećen u pokušaju puča protiv centralnoafričkog predsednika Bokasse - streljan tri dana kasnije, nakon što ga je Bokassa mučio.
• 13. 4. - Izbori u SFRJ.
• 14. 4. - 41. dodjela Oscara: najbolji film je Oliver!, ukupno šest nagrada od 11 nominacija, najbolji strani film je sovjetski "Rat i mir".
• 15. 4. - Severni Korejci oborili američki izviđački avion Lockheed EC-121M Warning Star iznad Japanskog mora, poginuo 31 Amerikanac.
• april - Vrhunac američkog učešća u Vijetnamskom ratu: 543.000 vojnika.
• april - Smenjeni generali Ivan Gošnjak i Rade Hamović zbog "nespremnosti JNA za moguću sovjetsku invaziju".
• travanj - Matica hrvatska izdaje "Hrvatski tjednik", radikalniji od "Hrvatskog književnog lista".
• 17. 4. - Aleksander Dubček dao ostavku na položaj šefa KP Čehoslovačke, zamenjuje ga Gustav Husak (Prvi sekretar KP Čehoslovačke do 1987, predsednik zemlje 1975-89) koji pokreće Normalizaciju.
• 17 - 27. 4. - U Minhenu održan svetski šampionat u stonom tenisu: bronza za jugoslovenski muški tim.
• 18 - 21. 4. - Predsednik Tito u poseti SAP Vojvodini.
• 19. 4. - Masovni miting u Beogradu povodom 50 godina KPJ/SKJ.
• 19. 4. - Iranci napuštaju ugovor o Šat al-Arabu iz 1937, zatim 22 - 25. 4. sprovode Udruženu operaciju Arvand: teretni brod prolazi praćen ratnim plovilima, bez iračke reakcije - napetost traje do 1975.

• 20. 4. - U Španiji ubijen ustaški zločinac Vjekoslav Maks Luburić.
• 20. 4. - U Severnu Irsku stiže britanska vojska kao pojačanje policiji.
• 22. 4. - Sunday Times Golden Globe Race: Robin Knox-Johnston je prvi čovek koji je sam i bez zaustavljanja oplovio svet, za 312 dana.
• 25. 4. - Mirko Tepavac novi savezni sekretar za inostrane poslove (do 1972).
• 26. 4. - Predsednik Tito otvorio Hidroelektranu Zlatoličje na Dravi, prvu kanalsku u Jugoslaviji.
• 27. 4. - Predsednik Bolivije René Barrientos stradao u helikopterskom udesu. Potpredsednik Luis Adolfo Siles Salinas ostaje do septembra
• ca. 27. 4. - Albanske novine Zeri i Popullit obećavaju podršku Jugoslaviji i Rumuniji u slučaju sovjetske agresije^[6].
• 28. 4. - Charles de Gaulle daje ostavku na mjesto predsjednika Francuske, dan nakon poraza na referendumu o decentralizaciji. Izborna kampanja bivšeg premijera Pompidoua napadnuta putem afere Marković.

• 1. 5. - U 14 zapadnoevropskih zemalja pokrenut sistem Eurocheque - čekovi prihvatani i preko granica, u različitim valutama.
• 10 - 20. 5. - Vijetnamski rat — Bitka za Hamburger Hill: Amerikanci i Južnovijetnamci zauzimaju fortifikovani položaj, da bi ga napustili već sledećeg meseca - kontroverzno u vojsci i javnosti.
• 11. 5. - Predsednik Tito upozorava SSSR da Jugoslavija nikada neće priznati "ograničeni suverenitet" (→ Brežnjevljeva doktrina).
• 11. 5. - Zip to Zap: okupljanje u Zap, North Dakota se pretvorilo u nerede koje je morala rasturiti Nacionalna garda.
• 13. 5. - Incident 13. maja - rasni nemiri u Kuala Lumpuru između Malajaca i Kineza sa stotinama mrtvih vode uvođenju vanrednog stanja.
• 15. 5. - Američki tinejdžer Robert Rayford umro u Misuriju od čudnog medicinskog stanja, koje će 1984 biti identifikovano kao HIV/AIDS (prvi slučaj u Severnoj Americi).
• 15. 5. - "Krvavi četvrtak": kalifornijski guverner Ronald Reagan poslao policiju da zauzme tzv. Narodni park u Berkeleyju, u sukobu je jedan poginuo, preko 100 ranjeno.
• maj - 57 % jugoslovenskih preduzeća ne može izmirivati finansijske obaveze zbog neefikasnosti, viška zaposlenih i inflacije^[11].
• maj - Neredi u argentinskim gradovima Rosario (21.) i Cordoba (29.), nakon ubistva učenika u prvom gradu.
• 16 - 17. 5. - Sovjetske sonde Venera 5 i Venera 6 stigle na Veneru, preciznije merenje atmosfere nego Venera 4.

• 18. 5. - Mitja Ribičič je novi predsednik Saveznog izvršnog vijeća (do 1971).
• 18. 5. - Lansiran Apollo 10, generalna proba za Apollo 11.
• 23. 5. - Premijera predstave "Kosa" u beogradskom Ateljeu 212.
• 23. 5. - Potpisana Bečka konvencija o pravu međunarodnih ugovora (na snazi od 1980).
• 24. 5. - Na havajskom vulkanu Kilauea počinje erupcija koja će do 1974. stvoriti kupu Mauna Ulu.
• 25. 5. - Premijera filma Midnight Cowboy (s oznakom X).
• 25. 5. - Vojni udar u Sudanu: zbačen Ismail al-Azhari, dolazi Gaafar Nimeiry (do 1985), u početku socijalista, naserista, pred kraj islamista.
• 26. 5. - Ustanovljen Andeanski pakt.
• 26. 5. - 2. 6. - Bed-In for Peace: Džon Lenon i Joko Ono ne napuštaju krevet u Montrealu, u ime mira. Tom prilikom je snimljena pesma Give Peace a Chance.
• 29. 5. - III sednica predsedništva SKJ - izrečene kritike nacionalizma u publikacijama Matice hrvatske (Mijalko Todorović), kao i ekonomskog nacionalizma SR Hrvatske (Krste Crvenkovski).
• 29. 5. - Cordobazo: nakon Rosaria 21-og, nemiri protiv argentinskog vojnog diktatora Onganíje izbijaju i u Córdobi.
• 30. 5. - Nakon štrajka dolazi do nemira na Curaçaou za prava Afrokaribljana.

• 3. 6. - U sudaru sa australskim nosačem aviona HMAS Melbourne u Južnom kineskom moru prepolovljen američki razarač USS Frank E. Evans, poginulo 74 američkih pomoraca.
• 5. 6. - Prvi supersonični let putničkog aviona Tupoljev Tu-144.
• 5 - 17. 6. - Međunarodni sastanak komunističkih i radničkih partija u Moskvi (bez SKJ).
• 8. 6. - Vijetnamizacija: u susretu sa južnovijetnamskim predsednikom Nguyen Van Thieu-om na ostrvu Midway, američki predsednik Nixon objavljuje da će do septembra biti povučeno 25.000 američkih vojnika.
• 8. 6. - Viet Cong proglasio Privremenu revolucionarnu vladu Republike Južni Vijetnam.
• 8. 6. - Bomba oštetila jugoslovenski konzulat u Sidneyu (ambasadu u Canberri?).
• 8. 6. - Nakon što je Gibraltar 30. 5. proglasio Ustav kojim se garantuje britanski suverenitet, Franco naredio zatvaranje granične kapije (granica otvorena za pešake 1982 a vozila 1985).
• 13. 6. - Pobuna u tibetanskom okrugu Nyêmo na čelu sa monahinjom Trinley Chödrön.
• lipanj - Štrajkuju lučki radnici u Rijeci^[11].
• 18. 6. - Prikazan The Wild Bunch.

• 20. 6. - Georges Pompidou novi predsednik Francuske (do 1974).
• 20. 6. - Afera Zelenih beretki: oficiri iz Projekta GAMMA ubili vijetnamskog dvostrukog agenta - slučaj izaziva pažnju, ali nema suđenja jer CIA odbija svedočenje.
• 20. 6. - Ustavni referendum u Rodeziji (dan. Zimbabve) podržava republiku (proglašena 1970) i novi ustav.
• 22. 6. - Kolaps nacionalne konvencije Studenata za demokratsko društvo u Čikagu, kontrolu preuzima frakcija Weatherman.
• 22. 6. - Sophia Loren i Carlo Ponti posetili Tita na Brionima.
• 22. 6. - Reka Cuyahoga u Ohaju je toliko zagađena da se zapalila - podsticaj za osnivanje Agencije za zaštitu životne sredine SAD dogodine.
• 24. 6. - Neuspešan atentat na predsednika Gvineje Sékou Touréa.
• 24. 6. - Glavni urednik Tanjuga M. Pudar dao ostavku nakon što je agencija kritikovala Sovjete^[12].
• 27. 6. - Početak emitovanja radio programa Beograd 202.
• 27. 6. - Magazin Life objavljuje fotografije 242 Amerikanca poginulih u jednoj sedmici Vijetnamskog rata.
• 28. 6. - Stounvolska revolucija - pobuna lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba protiv policijske racije u klubu Stonewall Inn u Greenwich Village-u, New York. Događaj označava prekretnicu u LGBT zajednici i početak savremenog LGBT pokreta.
• 30. 6. - Hrvatski ekstremista Drago Đolo teško ranio Antona Kolendića, šefa jugoslovenske misije u Zapadnom Berlinu, nakon koje je uhapšen i osuđen na 10 godina zatvora, a Kolendić je ostao teški invalid.
• 30. 6. - Nigerijski građanski rat: Nigerija zaustavila pomoć Crvenog krsta Bijafri - pomoć se može dopremati samo avionom, vlada glad.
• 30. 6. - Španija vratila Maroku eksklavu Ifni na jugu te zemlje.

• 1. 7. - Početak Radio Avale, prve nezavisne stanice u Istočnoj Evropi (prethodnica Studija B).
• 1. 7. - Investitura Charlesa, princ od Walesa u zamku Caernarfon.
• 3. 7. - Brian Jones, donedavni član The Rolling Stones-a, pronađen mrtav u svom bazenu.
• 5. 7. - Kenijski ministar pravde Tom Mboya ubijen u Najrobiju.
• 6. 7. - Završen 19. berlinski filmski festival, Zlatnog medveda dobio jugoslovenski film "Rani radovi".
• 8. 7. - Prvo povlačenje američkih trupa iz Vijetnama.
• 8 - 12. 7. - Konsultativni sastanak predstavnika nesvrstanih zemalja u Beogradu - bez rezultata.
• 10. 7. - Pronađen napušten trimaran Donalda Crowhursta, za koga se mislilo da vodi u trci oko sveta - ali to je bila prevara.
• 11. 7. - Protest privatnih kamiondžija u Ljubljani rešen kompromisom^[13].
• 14. 7. - Prikazan Easy Rider.
• 14 - 18. 7. - "Fudbalski rat" ili Stosatni rat između El Salvadora i Hondurasa - vrhunac napetosti oko statusa Salvadoraca u Hondurasu i nasilja oko fudbalskih utakmica dve zemlje.
• jul - Premijerka Indije Indira Gandhi nacionalizovala 14 najvećih banaka. Ona je u sukobu sa starom gardom Indijskog nacionalnog kongresa ("Sindikat") oko izbora novog predsednika zemlje.
• 18. 7. - Incident u Čapakvidiku okončava predsedničke nade Teda Kenedija: saobraćajni udes u kome gine devojka koja se vozila s njim.
• 18. 7. - Thor Heyerdahl napustio sa posadom brod Ra blizu Barbadosa, nakon 56 dana putovanja iz Maroka, zbog loše konstrukcije (zamisao je ostvarena brodom Ra II 1970).
• 19. 7. - Rat iscrpljivanja, Operacija Bulmus 6: izraelski komandosi uništili egipatsku radarsku stanicu na Zelenom ostrvu u Sueckom zalivu, što narednih dana omogućuje Operaciju Boxer, dejstva izraelskog vazduhoplovstva duž Sueckog kanala.
• 19. 7. - John Fairfax sam preveslao Atlantik za 180 dana.

• 20. 7. - Posada Apolla 11: Neil Armstrong, Buzz Aldrin i Michael Collins, posle 4 dana putovanja, izvela prvo spuštanje na Mjesec (Armstrong, kao prvi čovjek uopće na nekom drugom tlu osim zemaljskog; i Aldrin, dok je Collins upravljao lunarnim modulom u mjesečevoj orbiti; vidi i Program Apolo).
• 21. 7. - Sovjetska Luna 15 se srušila na Mesec.
• 22. 7. - Počela seoba Trajanove table na 20 metara viši nivo, kako ne bi bila potopljena Đerdapskim jezerom.
• 22. 7. - Španski Kortes ratifikovao Francovo označenje Juan Carlosa za princa Španije i prestolonaslednika (kralj 1975-2014); njegov otac Juan, sin Alfonsa XIII, preskočen je kao "liberalan").
• 23. 7. - U Španiji izbija skandal Matesa: firma za tekstilnu mašineriju je uzela 200 miliona dolara kredita za, uglavnom izmišljen, izvoz. Franco u oktobru vrši rekonstrukciju vlade, u korist ljudi iz Opus Dei a protiv Falange.
• 25. 7. - Niksonova doktrina: prepuštanje odbrane azijskim saveznicima.
• 26. 7. - Yangjiangski zemljotres na jugu Kine, 3.000 mrtvih.
• 26. 7. - 2. 8. - 16. Filmski festival u Puli, Velika zlatna arena za film "Nizvodno od sunca"^[14].
• 28. 7. - Jugoslavija i SR Nemačka potpisali sporazume o programu razmene naučnika, umetnika, tehnologa i studenata.
• jul - Jugoslavija u UN-ovoj konferenciji o razoružanju^[11].
• 31. 7. - "Cestna afera" - Republičko izvršno veće SR Slovenije (Stane Kavčič) osudilo odluku SIV-a da se odustane od gradnje nekih cesta u Sloveniji, a nakon što je Svetska banka dala kredite za infrastrukturu (prvi put da neka republika protestuje zbog savezne odluke).
• 31. 7. - Železnička nesreća u "južnoj Jugoslaviji" sa 29 mrtvih - voz udario u cisterne^[6]
• 31. 7. i 5. 8. - Američke sonde Mariner 6 i 7 prilaze najbliže Marsu.
• jul-avgust - Predstavnici Zapadne Nove Gvineje se navodno izjašnjavanju za priključenje Indoneziji. Pokret za slobodnu Papuu je i danas aktivan

• 2. 8. - Nixon u poseti Rumuniji.
• 4. 8. - U Parizu počeli tajni pregovori između SAD i Severnog Vijetnama - ubrzo prekinuti.
• 8. 8. - Snimljena fotografija Beatles-a koji prelaze zebru - omot albuma Abbey Road, izlazi u septembru.
• 9. 8. - Pripadnici kulta Charlesa Mansona ubili petoro ljudi, među kojima glumicu Sharon Tate. Sutradan ubili i jedan bogati bračni par.
• 11. 8. - Nacionalizovani rudnici bakra u Zambiji (preko 50% nacionalnih prihoda).
• 12 - 14. 8. - Sjevernoirski sukob: Battle of the Bogside - veliki okršaj katoličke Odbrambene asocijacije građana Derryja i Kraljevskog alsterskog redarstva koji dovodi do raspoređivanja britanske vojske (irski premijer tražio plave šlemove).
• 13. 8. - Kinesko-sovjetski pogranični konflikt na zapadnom sektoru, između Xinjianga i Kazahstana.
• 14. 8. - Lon Nol ponovo premijer Kambodže (do 1972, predsednik do 1975).
• avgust - Otvoren Hotel Jugoslavija, najveći i najmoderniji u Jugoslaviji i jedan od najboljih u istočnoj Evropi - dvokrevetna soba 20 dolara dnevno, apartman 36-52 dolara^[15] (dolar iz 1969. jednak 6,6 dolara iz 2017).

• 15 - 18. 8. - Woodstock festival.
• 16. 8. - V. V. Giri izabran za predsednika Indije, što je pobeda premijerke Indire Gandhi.
• 17. 8. - Uragan Camille kategorije 5 razara američku državu Misisipi, 248 mrtvih.
• 18. i 20. 8. - Atlantski uragan Debbie je meta projekta Stormfury - srebro jodid naizgled smanjuje brzinu vetra.
• 19 - 21. 8. - Demonstracije povodom godišnjice invazije na Čehoslovačku, najviše u Pragu i Brnu - petoro mrtvih u sukobu s milicijom i vojskom^[16].
• 21. 8. - Ludi Australac pokušao da zapali džamiju Al Aksa.
• 29. 8. - Otmica TWA Flight 840: let Rim - Tel Aviv skrenut u Damask, Palestinci, među njima i Leila Khaled, mislili su da je u avionu Yitzhak Rabin, tada ambasador u SAD.
• 31. 8. - Vojna diktatura u Brazilu: zamenjen oboleli gen. Artur da Costa e Silva, privremeno tročlanom huntom.

• 1. 9. - Državni udar u Libiji: zbačen je kralj Idriz, Moamer Gadafi dolazi na vlast (vladaće do pobune i smrti 2011).
• 2. 9. - Umro Ho Ši Min, prvi predsednik DR Vijetnam.
• 2 - 6. 9. - Sovjetski inostrani ministar Andrej Gromiko u poseti Jugoslaviji - prvi razgovori na visokom nivou od invazije na Čehoslovačku.
• 5. 9. - Masakr u Mi Laju: poručnik William Calley optužen po šest tačaka za ubistvo sa predumišljajem.
• 9. 9. - Operacija Raviv: Izraelci prerušeni u Egipćane uništavaju egipatske instalacije s druge strane Sueckog kanala, Nasser dobio infarkt kada je čuo to.
• 10. 9. - Prijateljska utakmica Crvena Zvezda - brazilski Santos (sa Peleom) 3:3.
• 11. 9. - Sastanak premijerâ NR Kine i SSSR, Zhou Enlaia i Alekseja Kosigina na pekinškom aerodromu: dogovoreni pregovori, popuštanje napetosti.
• 13. 9. - Emitovana prva epizoda Scooby-Doo, Where Are You!.
• 16 - 21. 9. - Evropski atletski šampionat u Atini: Vera Nikolić osvojila bronzu na 800 m.
• 20. 9. - Poslednji crtać iz serije Looney Tunes (Warner Bros.): Injun Trouble, nije prikazivan.
• 22. 9. - Predsednik Tito pustio u pogon novu elektrolizu bakra u Boru.
• 23 - 28. 9. - Mediteranski uragan izaziva jake poplave na Malti, u Tunisu i Alžiru sa blizu 600 žrtava.
• 24. 9. - Počelo suđenje Čikaškoj sedmorici (na početku ih je osam) u vezi nereda oko Demokratske konvencije 1968.
• 25. 9. - Na skupu u Rabatu, u Maroku, sazvanom povodom paljevine Al-Akse, osnovana Organizacija islamske konferencije.
• 26. 9. - Album The Beatles-a Abbey Road.
• 26. 9. - Prva epizoda The Brady Bunch (117 epizoda u pet sezona).
• 26. 9. - Gen. Alfredo Ovando Candía izvodi vojni udar u Boliviji, pre nego što bi na izborima mogao biti izabran popularni gradonačelnik La Paza (ostaje do 1970).
• 28. 9. - Izbori u Zapadnoj Nemačkoj: relativna većina za CDU/CSU, SDP povećao broj mesta.
• 29. 9. - 30. 11. - Izložba Yugoslavia: A Report u njujorškom MoMA.

• 1. 10. - Prvi Concordeov supersonični let.
• 2. 10. - Operacija Mandrel, test Milrow: na aleutskom ostrvu Amčitka detonirana bomba od 1 Mt.
• 3. 10. - U Istočnom Berlinu završen televizijski toranj ukupne visine 368 metara.
• 3. 10. - MMF uveo posebna prava vučenja usled nestašice zlata i američkih dolara
• 5. 10. - Premijera Letećeg cirkusa Montija Pajtona na BBC One.
• 5. 10. - Autobus sleteo s puta kod Vranja, najmanje 10 mrtvih.
• 6. 10. - Praizvedba drame "Kad su cvetale tikve" Dragoslava Mihailovića u BDP - skinuta sa repertoara posle pet izvođenja intervencijom Josipa Broza Tita^[17].
• 6. 10. - U Jusićima kod Zvornika, trudnica ubijena i iz rasporenog trbuha joj uzeto dete - Šefka Hodžić osuđena sledeće godine na smrt (smanjeno na 20 godina).
• 8. 10. - Urugvajski Tupamarosi zauzeli nekoliko objekata u gradu Pando, pred dvogodišnjicu Che Guevarine smrti.
• 8 - 11. 10. - Frakcija Weatherman organizuje rušilačke Dane gneva u Čikagu, pozvana Nacionalna garda.
• 10. 10. - U SFRJ se ova godine proslavlja 50-godišnjica SKJ, SKOJ i revolucionarnih sindikata, centralna proslava u Zagrebu gde Tito na Trgu revolucije govori pred 300.000 ljudi^[18] (?).
• 10. 10. - Tito izjavio da su se SFRJ i SSSR složili da razreše razlike^[10].
• 10 - 30. 10. - Operacija Giant Lance, deo Nixonove teorije ludaka: tajna uzbuna u američkim nuklearnim snagama, bombarderi lete blizu sovjetskih granica.
• 12. 10. - Predsednici Jugoslavije i Austrije, Tito i Franz Jonas, otvorili "Most prijateljstva" preko Mure u Gornjoj Radgoni.
• 14. 10. - Olof Palme prvi put postaje premijer Švedske (1969-76. i 1982-86.).
• 15. 10. - Moratorium to End the War in Vietnam: masovne demonstracije protiv Vijetnamskog rata širom SAD.
• 15. 10. - Somalski predsednik Abdirashid Ali Shermarke ubijen od svog telohranitelja, šest dana kasnije vlast pučem preuzima gen. Siad Barre (do 1991).
• 17. 10. - Otkriven CCD senzor, koji će kasnije biti korišten u digitalnim kamerama.
• 17. 10. - Čehoslovačka vlada izjavljuje da SFRJ pripada "dolarskom području", pa se zabrana putovanja na zapad odnosi i na nju^[10].
• 18. 10. - Članovi posade Apola 11 u poseti Beogradu.

• 21. 10. - Willy Brandt postaje kancelar Zapadne Nemačke na čelu socijalnodemokratsko-liberalne koalicije (raskinuo Veliku koaliciju sa konzervativcima). Tjedan kasnije predlaže "promjenu putem pomirenja", početak Ostpolitike, normalizacije odnosa sa istočnim zemljama, naročito Istočnom Njemačkom.
• 22. 10. - Album Led Zeppelin II.
• 24. 10. - Prikazan Butch Cassidy i Sundance Kid, najgledaniji film ove godine.
• 25. 10. - Savezni izbori u Australiji: znatno smanjena većina liberalnog premijera Gortona, napredak laburiste Whitlama.
• 27. 10. - Razoran zemljotres u Banjaluci, 20 mrtvih. Problematično je i curenje hemikalija iz fabrike celuloze^[19].
• 28. 10. - Pisac Zoran Gluščević osuđen na šest meseci zatvora zbog članka "uvredljivog za SSSR" - u februaru izmenjeno u tri meseca uslovno.
• 29. 10. - Poslata prva poruka preko ARPANET-a, prethodnika Interneta.
• 29. 10. - Na suđenju Čikaškoj osmorci, Crni panter Bobby Seale vezan za stolicu, sa zapušenim ustima (nekoliko dana kasnije osuđen na četiri godine zatvora zbog nepoštovanja suda).
• 30. 10. - Emílio Garrastazu Médici je novi vojni predsednik Brazila (do 1974) - vrhunac vojne diktature u Brazilu ali i Brazilsko ekonomsko čudo (uglavnom za bogate).

• 2. 11. - Kairski sporazum: libanska vlada prihvata aktivnost palestinske gerile na jugu zemlje, PLO će u izbegličkim kampovima izgraditi "državu u državi".
• 3. 11. - Predsednik Nikson poziva "tihu većinu" da mu se pridruži u solidarnosti sa naporima u Vijetnamskom ratu; potpredsednik Spiro T. Agnew vređa predsednikove kritičare.
• 9. 11. - Levičarska nemačka organizacija Tupamaros West-Berlin postavila neispravnu bombu u centar jevrejske zajednice u Zapadnom Berlinu.
• 10. 11. - Premijera Ulice Sezam.
• 12. 11. - Nezavisni istraživački novinar Seymour Hersh objavljuje priču o masakru u Mi Laju prošle godine u Vijetnamu - sledećeg meseca priču objavljuje i Life.
• 14 - 24. 11. - Misija Apollo 12, Charles Conrad i Alan Bean se iskrcali na Mesec 19. 11..
• 15. 11. - "Marš protiv smrti": stotine hiljada demonstrira u Vašingtonu.
• novembar - Dobrica Ćosić postaje predsednik Srpske književne zadruge.
• novembar - Novi niz Žankovih članaka u "Borbi" koji iznose tezu o porastu hrvatskog nacionalizma ("Matica hrvatska" i dr.).
• studeni - Zabranjen Hrvatski književni list.
• 17. 11. - U Helsinkiju počinju razgovori o ograničenju strateškog oružja između SAD i SSSR - SALT I postignut 1972.
• 18. 11. - Osnovan Univerzitet u Prištini.
• 18. 11. - Alien Compliance Order: Busijina nova vlada Gane naređuje da stranci bez dozvole boravka napuste zemlju u roku od 14 dana - odlazi možda 200.000 ljudi, većinom Nigerijaca.
• 19. 11. - Pelé postigao 1000. gol.
• 20. 11. - Grupa indijanskih aktivista zauzela napušteno ostrvo Alcatraz (do juna 1971).
• 21. 11. - Uspostavljen prvi trajni ARPANET-ov link, između univerziteta UCLA i Stanford.
• 21. 11. - Nixon i japanski premijer Eisaku Satō dogovorili povratak Okinawe u japanski suverenitet, uz ostanak američkih baza (1972).
• 25. 11. - John Lennon vratio Medalju Britanske imperije.

• 29. 11. - Premijera filma "Bitka na Neretvi" u sarajevskoj Skenderiji, što je i otvaranje tog kulturno-sportskog centra.
• 30. 11. - Ministri ino. poslova Italije i Austrije, Aldo Moro i Kurt Waldheim, razgovaraju u Kopenhagenu o Paketu mera u korist stanovnika Južnog Tirola/Alto Adigea - narednog meseca ratifikovan u parlamentima^[20].

• 1. 12. - Regrutacija lutrijom u SAD, prva od Drugog svetskog rata, za godišta 1944-50.
• 1 - 2. 12. - Haški samit Evropske zajednice: dovršenje Zajedničkog tržišta (uspostavljanje sistema dugoročnog finansiranja Zajedničke poljoprivredne politike); produbljenje putem ekonomske i monetarne saradnje (preporuka uspostavljanja e. i m. unije) kao i političke saradnje; proširenje prijemom četiri zemlje kandidata (Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska, kao i Norveška koja će odbiti na referendumu) uz uslov prihvatanja ugovora^[21].
• 4. 12. - Policija ubila na spavanju Freda Hamptona, šefa ilinojskih Crnih pantera, i Marka Clarka.
• 6. 12. - Altamontski besplatni koncert u Kaliforniji, zamišljen kao "zapadni Vudstok", zapamćen zbog nasilja, smatra se krajem hipijevske ere.
• 8. 12. - Ministar ino. poslova Bugarske Ivan Bašev u poseti SFRJ - odnosi ostaju zategnuti zbog Makedonije.
• 9. 12. - Amerikanci predložili Rogersov plan za mir između Egipta i Izraela, obe strane ga odbijaju.
• 10. 12. - Predsednik Dahomeja (Benina) Émile Derlin Zinsou zbačen u vojnom udaru, sledi oficir Maurice Kouandété pa Paul-Émile de Souza.
• 10. 12. - Prikazan They Shoot Horses, Don't They?.
• 12. 12. - Bomba na Piazzi Fontana u Milanu, poginulo 17 osoba; još tri bombe eksplodirale u Rimu i Milanu - počinitelji su iz krajnje desnice.
• 12. 12. - Grčka se povlači iz Savjeta Evrope, gde je od grupe zemalja tužena pred Komisijom za ljudska prava.
• 12. 12. - Diners Club ušao na jugoslavensko tržište.
• 15. 12. - Dvojica saradnika Omara Torrijosa, vojnog lidera Paname, pokušala puč.
• 17. 12. - Obilježava se 300. godišnjica postojanja Zagrebačkog sveučilišta. Predsjednik Tito promoviran za počasnog doktora znanosti u Hrvatskom narodnom kazalištu.
• 24. 12. - Operacija Noa ili Cherbourški projekt: Izraelci pobegli iz francuske luke Cherbourg sa pet plaćenih nenaoružanih raketnih čamaca, neizručenih zbog embarga - stižu 31. 12. u Izrael.
• 24. 12. - Nigerijski građanski rat: Nigerijci definitivno zauzeli bijafranski glavni grad Umuahia, poslednja prestonica je Owerri (Bijafra se predaje sledećeg meseca).
• 25. 12. - Od epidemije gripa u Jugoslaviji obolelo 40.000 ljudi, umrlo 190^[19].
• 25. 12. - Seiko predstavlja Astron, prvi komercijalni ručni kvarcni časovnik (prvi kvarcni satovi su skupi ali će preovladati '80-tih).
• 29. 12. - Vojska ušla na univerzitet u Adis Abebi, gde se okupio veliki broj studenata nakon jučerašnjeg ubistva njihovog lidera Kilahuna Gizawa, ima i mrtvih.
• 31. 12. - Proglašena Narodna Republika Kongo (od 1991. opet Republika Kongo).

• Izgrađena Termoelektrana Plomin 1 - dimnjak od 340 m je najviša građevina u Hrvatskoj.
• Privreda SFRJ: proizvodnja raste 12-14%, izvoz +20%, 300 miliona dolara od turizma (4,5 miliona turista^[15]), 250 miliona od gastarbajterskih pošiljki, najbolja žetva u 10 godina; s druge strane nema dovoljno gotovine, kriza nelikvidnosti u industriji, mreža dugova između preduzeća, koja kasne s platama^[22].
• U inostranstvo je poslan 1.541 građanin SFRJ radi specijalizovane obuke, a u SFRJ je došlo 868 stranih eksperata i 1.687 studenata iz Trećeg sveta. Od 1.379 jugo-eksperata u inozemstvu, 214 radi u UN i specijaliziranim agencijama, po čemu je SFRJ četvrta na svijetu, iza V. Britanije, Francuske i SAD^[23].
• Izašla knjiga Filosofija palanke.
• Meša Selimović dobio Njegoševu nagradu za "Derviš i smrt".
• Oživljavanje verske aktivnosti u SFRJ, naročito katoličke^[24]

• Izmišljen Unix.
• U SAD objavljena knjiga Everything You Always Wanted to Know About Sex* (*But Were Afraid to Ask) doktora Davida Reubena.
• Petar Šegedin, preds. Društva književnika Hrvatske, tvrdi u "Kolu" da su hrvatski interesi sistematski podređeni srpskim.
• Knjiga "Srbi u prošlosti" Jovana Potkozarca tvrdi da su Dalmatinci i Bosanci Srbi (zabranjena 1970).
• Vincenzo Balestrieri pobedio u jugoslovenskoj trci glisera (Split)^[11].
• Uspostavljeni diplomatski odnosi Jugoslavije i Perua^[11].
• Zvanično odobreno isticanje albanske zastave u SFRJ (praktično od '67).
• U Čikagu završen John Hancock Center, sa 100 spratova i 343 m arhitekturne visine druga najviša zgrada na svetu. U San Franciscu završen Bank of America Center, tada najviša zgrada u SAD zapadno od Misisipija.
• George Soros osnovao svoj prvi hedž fond.

• 
  Tito u Alžiru
• 
  Tito na Planici
• 
  Tito na Planici 2
• 
  Tito na Planici 3
• 
  Tito na Đerdapu
• 
  Tito u "Politici"
• 
  Tito u Karađorđevu
• 
  Prijem Pečara i Vede Zagorac
• 
  Tito na Iriškom vencu
• 
  Tito polaže venac na spomeniku Partizanu-borcu

• Televizija. TV serije: "Muzikanti", "Rađanje radnog naroda", "Samci 2", "Sačulatac" (1968-69), "Zaobilazni Arčibald" (snim. 1968?), "Zigmund Brabender, lovac i ser", "Baksuz" (snim. 1968), "Hajde da rastemo", "Kad sam bio vojnik", "Kako da ti kažem", "Ljubav na starinski način", "Mladići i devojke 2", "Kultura je čovek", "Neobavezno" (TV Beograd); "Pod novim krovovima", "Sumorna jesen" (TV Zagreb); "Karađoz" (TV Sarajevo).
• Neki domaći filmovi: "Zaseda", "Rani radovi", "Bog je umro uzalud", "Krvava bajka", "Ubistvo na svirep i podmukao način i iz niskih pobuda", "Vrane", "Bitka na Neretvi", "Most" (→ Kategorija:Filmovi 1969.).

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1969.

• 2. 1. - Christy Turlington, model
• 3. 1. - Michael Schumacher, njemački automobilist (Formula 1)
• 5. 1. - Marilyn Manson, rok-muzičar
• 12. 1. - Robert Prosinečki, nogometaš, trener
• 13. 1. - Stephen Hendry, igrač snukera
• 14. 1. - Dave Grohl, rok-muzičar
• 17. 1. - Tiësto, DJ, producent
• 19. 1. - Predrag Mijatović, fudbaler
• 29. 1. - Saša Obradović, košarkaš, trener

• 1. 2. - Gabriel Batistuta, fudbaler
• 5. 2. - Bobby Brown, pevač, muzičar
• 11. 2. - Jennifer Aniston, američka glumica
• 12. 2. - Darren Aronofsky, režiser
• 13. 2. - Dževad Alihodžić, košarkaš
• 17. 2. - Željko Mavrović, hrvatski boksač
• 20. 2. - Danis Tanović, bosanskohercegovački režiser
• 20. 2. - Siniša Mihajlović, srpski fudbaler i trener († 2022)
• 22. 2. - Brian Laudrup, fudbaler

• 1. 3. - Javier Bardem, glumac
• 1. 3. - Nikola Radmanović, fudbaler, trener († 2022)
• 4. 3. - Pierluigi Casiraghi, fudbaler, trener
• 5. 3. - MC Solaar, hip-hop muzičar
• 6. 3. - Milenko Topić, košarkaš
• 15. 3. - Elvir Laković Laka, pjevač
• 17. 3. - Alexander McQueen, modni kreator († 2010)
• 19. 3. - Goran Šušljik, glumac
• 24. 3. - Ilir Meta, premijer Albanije

• 6. 4. - Paul Rudd, glumac
• 19. 4. - Zsuzsa Polgár, šahistkinja
• 20. 4. - Felix Baumgartner, ekstremni sportista, rekorderski skakač
• 25. 4. - Renée Zellweger, glumica

• 1. 5. - Wes Anderson, filmski režiser
• 7. 5. - Eagle-Eye Cherry, muzičar
• 7. 5. - Aleksandar Antić, srpski političar
• 10. 5. - Dennis Bergkamp, fudbaler, trener
• 14. 5. - Cate Blanchett, glumica
• 18. 5. - Martika, pevačica
• 21. 5. - Georgij Gongadze, novinar († 2000)
• 21. 5. - Vinko Štefanac, glumac
• 25. 5. - Anne Heche, glumica († 2022)
• 27. 5. - Đani Stipaničev, hrvatski pjevač
• 28. 5. - Rob Ford, gradonačelnik Toronta († 2016)
• 31. 5. - Tony Cetinski, hrvatski muzičar i pjevač

• 11. 6. - Peter Dinklage, glumac
• 14. 6. - Steffi Graf, njemačka teniserka
• 15. 6. - Oliver Kahn, njemački nogometaš
• 15. 6. - Ice Cube, reper, producent, glumac
• 17. 6. - Paul Tergat, atletičar
• 18. 6. - Milka Forcan, poslovna žena
• 25. 6. - Tanja Banjanin, pevačica
• 27. 6. - Gala Videnović, glumica

• 6. 7. - Dino Mustafić, bosanskohercegovački režiser
• 14. 7. - Billy Herrington, američki porno glumac
• 22. 7. - Danira Nakić, košarkašica
• 24. 7. - Jennifer Lopez, pevačica, glumica
• 31. 7. - Vedran Mlikota, hrvatski glumac

• 12. 8. - Tanita Tikaram, kantautorka
• 18. 8. - Christian Slater, glumac
• 19. 8. - Matthew Perry, glumac († 2023)
• 20. 8. - Dragan Jaćimović, planinar, osvajač Mont Everesta
• 28. 8. - Jack Black, glumac, komičar
• 30. 8. - Vladimir Jugović, fudbaler
• 30. 8. - Nebojša Glogovac, glumac († 2018)
• 31. 8. - Andrew Cunanan, američki ubica

• 3. 9. - Senad Brkić, bosanskohercegovački nogometaš
• 14. 9. - Bong Joon-ho, filmski režiser
• 17. 9. - Keith Flint, frontmen Prodigyja († 2019)
• 19. 9. - Candy Dulfer, saksofonistkinja
• 20. 9. - Davor Dujmović, glumac († 1999)
• 24. 9. - Shamim Sarif, britanska spisateljica i rediteljka
• 25. 9. - Catherine Zeta-Jones, velška glumica

• 1. 10. - Zach Galifianakis, glumac, komičar
• 2. 10. - Dejan Govedarica, srpski fudbaler
• 3. 10. - Gwen Stefani, pevačica
• 6. 10. - Mevludin Halilović, bosanskohercegovački političar
• 9. 10. - PJ Harvey, kantautorka
• 10. 10. - Brett Favre, igrač američkog fudbala
• 13. 10. - Nancy Kerrigan, klizačica
• 16. 10. - Robert Kolar, hrvatski operni pjevač
• 16. 10. -Nela Mihajlović, glumica
• 17. 10. - Wyclef Jean, reper
• 31. 10. - Željko Šašić, pevač

• 3. 11. - Robert Miles, muzičar, producent († 2017)
• 4. 11. - Matthew McConaughey, glumac
• 10. 11. - Faustino Asprilla, fudbaler
• 10. 11. - Jens Lehmann, golman
• 16. 11. - Ivana Banfić, pjevačica
• 18. 11. - Davor Janjić, glumac († 2022)
• 26. 11. - Krunoslav Jurčić, hrvatski nogometaš
• 28. 11. - Lexington Steele, glumac, producent
• 30. 11. - Kristijan Golubović, kriminalac

• 4. 12. - Jay Z, reper
• 11. 12. - Višvanatan Anand, šahista
• 12. 12. - Sophie Kinsella, književnica
• 13. 12. - Velibor Džomić, podgorički paroh
• 19. 12. - Richard Hammond, TV voditelj
• 24. 12. - Ed Miliband, britanski političar
• 28. 12. - Linus Torvalds, kreator Linux kernel-a
• 30. 12. - Jay Kay, frontman benda Jamiroquai

• Snježana Babić-Višnjić, hrvatska književnica
• Vera Dedović, srpska glumica
• Snežana Dakić Mikić, TV voditeljka
• Vule Žurić, književnik, scenarista

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1969.

• 5. 1. - Čedomir Simić, lekar, parazitolog (* 1896)
• 19. 1. - Jan Palach, čehoslovački student (* 1948)
• 29. 1. - Allen Dulles, bivši šef CIA (* 1893)
• 30. 1. - Dominique Pire, monah, nobelovac za mir (* 1910)
• 31. 1. - Meher Baba, duhovni učitelj (* 1894)

• 2. 2. - Boris Karloff, američki glumac britanskog porekla (* 1887)
• 3. 2. - Eduardo Mondlane, vođa mozambičkog pokreta FRELIMO (* 1920)
• 18. 2. - Dragiša Cvetković, predsednik vlade KJ (* 1893)
• 23. 2. - Saud bin Abdulaziz Al Saud, bivši kralj Saudi Arabije (* 1902)
• 26. 2. - Karl Jaspers, njemački filozof i psihijatar (* 1883.)
• 26. 2. - Levi Eshkol, premijer Izraela (* 1895)

• 4. 3. - Nicholas Schenck, pionir filmske industrije (* 1881)
• 11. 3. - John Wyndham, SF pisac (* 1903)
• 14. 3. - Artur Dubravčić, nogometaš, sportski novinar (* 1894)
• 24. 3. - Joseph Kasavubu, prvi predsednik DR Konga (* 1910-17)
• 28. 3. - Dwight D. Eisenhower, general armije SAD, bivši predsednik (* 1890.)

• 7. 4. - Rista Marjanović, fotograf (* 1885)
• 14. 4. - Petar Kolendić, istoričar književnosti, akademik (* 1882)
• 17. 4. - Momir Korunović, arhitekta (* 1883)
• 20. 4. - Vjekoslav Luburić, ustaša (* 1914)
• 22. 4. - Milenko S. Filipović, etnolog, etnograf (* 1902)
• 25. 4. - Ante Ercegović, biolog, svećenik, oceanolog (* 1895)
• 26. 4. - Morihei Ueshiba, izumitelj aikida (* 1883)
• 27. 4. - René Barrientos, predsednik Bolivije (* 1919)

• 2. 5. - Franz von Papen, bivši kancelar Nemačke (* 1879)
• 3. 5. - Karl Freund, direktor fotografije (* 1890)
• 5. 5. - Slavko Ježić, hrvatski književnik, književni povjesničar i prevoditelj (* 1895.)
• 10. 5. - Toma Smiljanić-Bradina, etnograf, filolog (* 1888)
• 15. 5. - Živan Milovanović Ćata, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1919)
• 16. 5. - Robert Rayford, prva poznata osoba sa HIV/AIDS u Severnoj Americi (* 1953)
• 19. 5. - Eberhard von Mackensen, nemački general (* 1889)

• 2. 6. - Radivoj Korać - Žuća, košarkaš (* 1938)
• 8. 6. - Robert Taylor, glumac (* 1911)
• 12. 6. - Vojislav Kokan Rakonjac, filmski reditelj (* 1935)
• 16. 6. - Harold Alexander, britanski feldmaršal (* 1891)
• 22. 6. - Judy Garland, amer. filmska glumica (* 1922)
• 22. 6. - Mirko Jelusich, austrijski pisac (* 1886)
• 29. 6. - Moise Tshombe, kongoanski političar (* 1919)
• 30. 6. - Miodrag Grbić, arheolog (* 1901)

• 3. 7. - Brian Jones, član Rolling Stones-a (* 1942)
• 5. 7. - Walter Gropius, njemački arhitekt i teoretičar arhitekture (* 1883.)
• 5. 7. - Leo McCarey, filmski režiser, scenarista (* 1898)
• 7. 7. - Pero Kosorić, narodni heroj, general-pukovnik JNA (* 1918)
• 9. 7. - Emerik Feješ, slikar naivac (* 1904)
• 18. 7. - Božidar Maksimović, predratni političar (* 1886)
• 24. 7. - Witold Gombrowicz, književnik (* 1904)
• 25. 7. - Otto Dix, slikar (* 1891)

• 6. 8. - Theodor Adorno, sociolog, filozof (* 1903)
• 9. 8. - Sharon Tate, glumica, model (* 1943)
• 10. 8. - Tone Seliškar, književnik (* 1900)
• 17. 8. - Ludwig Mies van der Rohe, arhitekta (* 1886)
• 21. 8. - Borivoje Mirković, vazduhoplovni general KJ (* 1884)
• 27. 8. - Erika Mann, nemačka spisateljica i glumica
• 31. 8. - Rocky Marciano, bokser (* 1923)

• 2. 9. - Ho Chi Minh, predsednik Severnog Vijetnama (* 1890)
• 28. 9. - Kimon Georgijev, bugarski general, bivši premijer (* 1882)

• 1. 10. - Jozo Kljaković, hrvatski slikar (* 1889.)
• 4. 10. - Jorjo Tadić, istoričar, akademik SANU (* 1899)
• 7. 10. - Damaskin Grdanički, mitropolit zagrebački (* 1892)
• 12. 10. - Sonja Henie, klizačica (* 1912)
• 15. 10. - Abdirashid Ali Shermarke, predsednik Somalije (* 1919)
• 21. 10. - Jack Kerouac, književnik (* 1922)
• 21. 10. - Wacław Sierpiński, matematičar (* 1882)

• 12. 11. - Liu Shaoqi, bivši predsednik NR Kine (* 1898)
• 13. 11. - Iskander Mirza, prvi predsednik Pakistana (* 1899)
• 18. 11. - Joseph P. Kennedy, Sr., patrijarh porodice Kennedy (* 1888)

• 2. 12. - Kliment Vorošilov, maršal SSSR, partijski i državni funkcioner (* 1881)
• 4. 12. - Fred Hampton, pripadnik Crnih pantera (* 1948)
• 5. 12. - Claude Dornier, nemački konstruktor aviona (* 1884)
• 5. 12. - Alice od Battenberga, svekrva Elizabete II (* 1885)
• 13. 12. - Raymond A. Spruance, admiral SAD, diplomata (* 1886)
• 22. 12. - Josef von Sternberg, filmski režiser (* 1894)
• 31. 12. - Joseph Yablonski, američki sindikalista (* 1910)

• Stjepan Musulin, lingvista (* 1885)
• Nikola Tanurdžić, trgovac, zadužbinar (* 1887)
• Julka Hlapec Đorđević, književnica, feministkinja (* 1882)

• Fizika: Murray Gell-Mann (doprinos i otkrića u vezi klasifikacije elementarnih čestica i njihovih interakcija, → kvark)
• Kemija: Derek H. R. Barton i Odd Hassel (doprinos razvoju koncepta konformacije i njegove primene u hemiji)
• Fiziologija i medicina: Max Delbrück, Alfred Day Hershey i Salvador Edward Luria (otkrića u vezi mehanizma replikacije i genetske strukture virusa, npr. Luria–Delbrückov eksperiment)
• Književnost: Samuel Beckett (pisanje koje - u novim oblicima romana i drama - stiče svoju uzvišenost u nemaštini modernog čoveka)
• Mir: Međunarodna organizacija rada (ILO)
• Ekonomija: Ragnar Frisch i Jan Tinbergen (razvoj i primena dinamičkih modela za analizu ekonomskih procesa)

Literatura

• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

• Grlom u Jagode 1969, YouTube
• Belgrade Position Vis-A-Vis Albanians Hardened Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Open Society Archives - Radio Free Europe
• On the Eve of the Ninth Congress of the Yugoslav Party Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Party Congress Round up Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• The Ninth Congress of the Yugoslav Party: Big Brother's Fourth Boycott Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Youth Insist on Further Reforms and Democratization Arhivirano 2010-06-11 na Wayback Machine-u, Zdenko Antić, OSA-RFE
• After the Bosnian Party Congress Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav on Comecon's Future Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Harry Trend, OSA-RFE
• Yugoslav Weekly Voices Sharp Criticism of the Federal Administration Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Twenty Years After: Second Cominform Resolution Called Tito a "Fascist Murderer" Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Delegate Reports on Budapest Students Meeting Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Vladimir Dedijer's New Anti-Soviet Book Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Press Criticizes East Berlin and Moscow for Alleged Anti-Yugoslav Campaign Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE

1969 na Wikimedijinoj ostavi