Takt (muzika)
Takt (fr. mesure, engl. bar, ital. misura, nem. Takt)[1] je najmanji metrički određen deo kompozicije koji se nalazi između dve taktice.
Početak takta je uvek naglašen. To je teški taktov deo i zove se teza. Za njim sledi laki, nenaglašeni deo takta, zove se arza.
Zbirna vrednost nota i pauza svakog takta mora uvek odgovarati vrsti takta. Recimo, 4/4 takt znači da u svakom taktu zbirno mora biti četiri četvrtine note.
- Taktovi se odvajaju jedan od drugog uspravnom taktnom crtom koja se zove još taktica[2] i koje povećavaju preglednost
- Završetci delova kompozicije označavaju se dvema paralelnim i uspravnim crtama jednake debljine[2]
- Sam kraj kompozicije ili završetak nekog njenog dela beleži se paralelnom tanjom i debljom crtom, tzv. završnicom[2]
- Ako želimo da ponovimo neki takt ili grupu taktova, upisujemo početnu repeticiju[2]
- Ako želimo da označimo kraj takta ili grupe taktova koji treba da se ponove, upisujemo završnu repeticiju[2]
U muzici postoje mnoge vrste taktova. Oni se beleže razlomkom, bez razlomačke crte. Gornji broj razlomka - brojilac - govori koliko ima taktovih delova, dok donji broj - imenilac - govori na koliko je jednakih delova podeljen takt. On imenuje, tj. određuje jedinicu brojanja. Na primer:
- Dvo-četvrtinski takt beležimo ovako:[2]
. Brojilac kaže: takt ima dva dela, a imenilac: četvrtina je jedinica brojanja. - Tro-četvrtinski takt beležimo ovako:[2]
. Brojilac kaže: takt ima tri dela, a imenilac: četvrtina je jedinica brojanja. - Četvero-osminski takt beležimo ovako:[2]
. Brojilac kaže: takt ima četiri dela, a imenilac: osmina je jedinica brojanja. - Dvo-polovinski takt beležimo ovako:[2]
. Brojilac kaže: takt ima dva dela, a imenilac: polovina je jedinica brojanja.
- U novije vreme se vrsta takta piše i ovako: brojilac - brojem, a imenilac - umesto broja upiše se odgovarajuća notna vrednost.
Na primer, dvočetvrtinski takt 
se i ovako beleži: 
- Četvoročetvrtinski takt
, sem cifarskim simbolom, može da se označi i znakom[2] 
Vrsta takta se upisuje na samom početku muzičkog dela, odmah iza ključa[2] i predznaka[2]. Moguće je da u toku kompozicije dođe do promene takta[2]. To se čini upisivanjem novog željenog razlomka.
Takt može da bude:
- Jednostavan (prost) - ima samo 1 naglašen taktov deo (teza) i 1 ili 2 nenaglašena (arza). Tu spadaju svi dvodelni i trodelni taktovi.
- Složen - obrazuje se kombinovanjem više jednostavanih taktova u jedan, te, samim tim, ima više naglašenih i nenaglašenih taktovih delova.
